Kada je Nacionalni narodni kongres objavio da će poboljšati pravni sistem i mehanizame nacionalne bezbednosti za posebnu administrativnu upravu Hongkong, neke zemlje su odmah požurile da iznesu nepristojne komentare, optužbe, pa čak i pretnje.

Održavanje nacionalne bezbednosti je održavanje suvereniteta jedne zemlje i legitimno pravo svih zemalja. Međutim, neke zemlje nastavljaju sa dvostrukim standardima, što je Srbiji, koja je godinama izložena dvostrukim aršinima, i te kako poznato.

Kao što svi znamo, održavanje nacionalne bezbednosti je jedna od praksi međunarodne zajednice. Međunarodne konvencije poput Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima, Međunarodnog pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima i drugih međunarodnih sporazuma, jasno propisuju da niko ne može ugrožavati nacionalnu bezbednost druge zemlje.

Tokom ranijih godina, Sjedinjene Države, Velika Britanija i druge zapadne zemlje donele su brojne zakone za održavanje nacionalne bezbednosti i izgradile su izuzetno strog sistem nacionalne bezbednosti, koji pokriva zakonodavstvo, sprovođenje zakona, krivično gonjenje, suđenje i krivičnu reformu. 

Posebno u Sjedinjenim Državama, prvi sveobuhvatni zakon o nacionalnoj bezbednosti na svetu je donesen već 1947. godine, a po ovom zakonu je osnovan Savet za nacionalnu bezbednost, Centralna obaveštajna agencija (CIA), Vazduhoplovne snage i Ministrastvo odbrane, poznat je i kao jedan od najmoćnijih zakona. 

Sjedinjene Države su izgradile čvrste zidove kako bi održale nacionalnu bezbednost, ali se koriste dvostrukim standardima kada su u pitanju druge suverene države.

Da bi se postigli indirektni interesi, sprovedene su brojne obojene revolucije preko raznih nevladinih organizacijea (NVO) i studentsko-omladinskih organizacija (Otpor), Zubr (Belorusija), KelKel (Kirgistan)), koje su činile glavnu udarnu snagu antidržavne propagande i na taj način su se direktno podrivala osnovna prava svake suverene države: suverenitet, teritorijalni integritet i celovitost.

Ne tako davno, američki državni sekretar Pompeo usprotivio se članu 23 Osnovnog zakona i izjavio da bilo kakvi napori na primeni strogih zakona o nacionalnoj bezbednosti u Hongkongu ne bi bili u skladu sa pekinškom obavezom „jedna zemlja, dva sistema” i da će to uticati na interese SAD u Hongkongu. 

Pompeove primedbe razotkrile su pre svega njegove namere, prvo je mešanje i zadiranje u unutrašnja pitanja Kine, drugo je njegovo nepoznavanje osnovnog zakona „Jedna zemlja, dva sistema”, narušavajući time kineski suverenitet i bezbednost.

Akcija Nacionalnog narodnog kongresa bila je da se suprotstavi Pompeovoj najautoritativnijoj izjavi usmerene prema NRK. Nijednoj zemlji nije dozvoljeno da se bavi aktivnostima koje ugrožavaju nacionalnu bezbednost druge zemlje, poput podele na njene teritorije.

Hongkong je posebna upravna regija Kine, pitanje Zakona o nacionalnoj bezbednosti Hongkonga, isključivo je unutrašnja stvar Kine i nijedna strana država se nema pravo mešati.

Svakako možemo videti da uspostavljanje zdravog pravnog sistema i mehanizma primene za zaštitu nacionalne bezbednosti u posebnoj administrativnoj regiji Hongkonga  usmereno je samo prema onim ljudima koji razdvajaju zemlju, oduzimaju državnu vlast, organizuju terorističke i antidržavne aktivnosti.

Što se tiče onih sa motivima koji imaju cilj narušavanje suveriniteta, treba da znaju da treba da poštuju kineski suverenitet i suverenitet svake države, da se pridržavaju međunarodnog prava i osnovnih normi međunarodnih odnosa i da prestanu da se mešaju u unutrašnje poslove Kine.

*Direktor Centra za saradnju sa zemljama Azije