Povod da Vam se obratim je tekst Vladislava B. Sotirovića, istoričara i politikologa, koji živi i radi u Vilnjusu, Litvanija. Tekst je objavljen 28. maja u vašem listu, u rubrici „Pogledi”.
Iako je sadržaj tog priloga najvećim delom vezan za nejasnoće oko datuma rođenja Josipa Broza (koliko nam je to važno?), nešto drugo mi je zanimljivo.
Govoreći o desantu na Drvar, autor nam je doslovno rekao: „A Josip Broz je, takođe navodno, bio glavna nemačka meta, tj. ciljni objekat ove operacije („Konjićev skok”). Međutim, dobro upućeni povesničari danas znaju da glavni cilj ove padobransko-desantne operacije nemačkog Vermahta nije bio hvatanje Tita, već sina Vinstona Čerčila – Ralfa, koji je tada bio u Titovom štabu.”
Desant na Drvar 25. maja 1944. godine
Nije od posebnog značaja za ovaj tekst, ali treba znati da Randolf Čerčil nije bio u Titovom štabu, već je bio jedan od članova misije Velike Britanije pri Vrhovnom štabu (razlika je velika). Tu su bile i vojne misije Sovjetskog saveza i Amerike.
Da li je realno prihvatiti tvrdnju da je jedna tako kompleksna, zahtevna i rizična operacija imala za cilj hvatanje jednog majora, pa bio on i sin Vinstona Čerčila? Šta bi Nemačka time dobila? Možda malo propagandnog materijala, ali na bilo kakav ustupak od strane prekaljenog ratnika i političara, Vinstona Čerčila, sigurno nisu mogli računati.
Više od ove tvrdnje gospodina Sotirovića mi smeta formulacija koju sam citirao „dobro upućeni povesničari danas znaju...”
Nemački padobranci su zaplenili Titovu uniformu
Na osnovu tog njegovog stava (po meni veoma arogantnog), bespredmetno je većini nas da pokušavamo bilo kakvu polemiku na tu temu, jer većina nas nismo istoričari, pogotovo nismo „upućeni”.
Pa ipak, pitaću, kako može da iznese takvu neutemeljenu tvrdnju, a da se ne potrudi da je bilo čime argumentuje?
Gospodin Sotirović je dugogodišnji žitelj Vilnjusa i verovatno najupućeniji čovek sa ovih prostora po pitanjima istorije i trenutne političke situacije u Litvaniji. Zato bi, verujem, svima nama bilo mnogo zanimljivije da nam, sa pozicije istoričara, predstavi situaciju u Litvaniji u periodu od 1941. do 1945. godine, kao i situaciju nakon pristupa EU i NATO paktu (po pitanjima ratnih zločina i zločinaca).
O tim periodima u Litvaniji ima jetka i opora zapažanja i Efraim Zurof, istoričar, poznat i po nadimku „poslednji lovac na naciste”.
Miroslav Bosnić
Novi Beograd
