sreda, 15.07.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
subota, 06.06.2020. u 21:00 Živojin Rakočević

Odlazak poslednjeg Srbina iz Dečana

Radnici komunalne službe iskrčili su ulaz u groblje i prosekli rastinje i šiblje da se, kao u neki zeleni tunel, može uneti Ćira Dečanac
Манастир Високи Дечани (Фото А. Васиљевић)

„Ovde Ćira Dečanac, dolazim brzo, da pričamo”, najavio se jedne zime Boško Ćirić iz Dečana. Mršav, brzih pokreta, drugačiji od onog predratnog čoveka iz dvorišta Visokih Dečana. Počeo je da govori o detaljima i ljudima svoje varoši kao da ih slika i kao da ih je juče sreo. Odsutnost u njegovim očima pokazivala je da živi to proteklo vreme.

„Vraćam se u Dečane, treba mi fiksni telefon.” Niko mu nije verovao, jer su se svi pokušaji povratka, odlaska u prodavnicu ili šetnje po gradiću završili psovkama, kamenicama ili prebijanjima. Božidar Tomić je 2008. godine prebijen u Dečanima, imao je 75 godina. Ćira Dečanac je sve to znao i osećao, ali nije odustajao. Iz pohabanog starog imenika, iz kojeg su ispadali papirići, čitao je naglas i okretao brojeve različitih telefona. Govorio je albanskim jezikom, kao što govore starci po planinskim selima. Izgledalo je da mu je svaka rečenica fraza. Tvrdo, svečano i odsečno ponavljao je da hoće da se vrati u svoj dom.

U Visokim Dečanima bio je gotovo deo monaškog bratstva. U dugim šetnjama, na pola koraka iza igumana Save Janjića, pričao je svoje duge priče i neostvarene želje. U stvarnosti on se odatle, najmanjim mogućim koracima, primicao svom gradu i domu. Na kraju je uspeo, uz samo njemu poznate žrtve, kompromise i odricanja. U knjizi „Zadužbine Kosova i Metohije” ostao je zapisan kao čovek koji je svedočio o životu i ljudima dečanskog kraja. Potom se utišao i osamio, kao čovek koji je stigao do cilja, a onda je prošle nedelje osvanula vest: preminuo je poslednji Srbin u Dečanima. Nađen je zaključan u svom domu, okrenut licem prema zemlji. Odneli su ga u Prištinu na obdukciju i vratili kombijem sudske medicine. Njegova smrt nije nasilna. Dočekali smo ga ispred dečanskog pravoslavnog groblja pored kojeg se nalazi punkt Kfora s tenkovskim preprekama i osmatračnicom i austrijskim oklopnim vozilom. Radnici komunalne službe Opštine Peć koji žive u Goraždevcu iskrčili su ulaz u groblje i na nekoliko metara od ulaza iskopali raku. Prosekli su rastinje i šiblje da se, kao u neki zeleni tunel, može uneti Ćira Dečanac.

Ispraćaj Boška Ćirića (Foto: Živojin Rakočević)

„On je odlučio da ovde provede svoj život, bez obzira na sve teškoće s kojima se suočavao u životu, i u izbeglištvu sa svojom majkom. On je uvek imao hrabrosti i snage da živi s drugima, poštujući druge ljude. Od njega sam čuo samo dobro o drugima. Gospod Bog, koji je milostiv i koji prašta i njemu i svima nama, biće milostiv u onoj meri koliko smo mi spremni da oprostimo drugima i da zavolimo druge koji žive s nama”, rekao je na opelu arhimandrit Sava Janjić, iguman Visokih Dečana. Ivicom rasečenog tunela od rastinja, zajedno s monasima, Srbima iz Metohije, stoji nekoliko Ćirinih komšija Albanaca sa svećama u rukama. Jedan radoznali vojnik Kfora naviruje i gleda šta se dešava, čuje se pevanje ptica i monaško „vječnaja pamjat”. Iz šikare se naziru tri neporušena spomenika. Nekoliko godina posle sukoba ovde je sahranjena Mirka Stefanović i sutradan je oskrnavljen njen grob. Tada je odlučeno da je bolje ostaviti lipama, bagremu, kupinama, šljivama i borovima da rastu i sakriju spomenike od rušitelja. Odlazimo i ostavljamo krst Boška Ćirića da čuva uspomenu na ljude jedne varoši, na one koji čekaju da se vrate, na čoveka čije su oči gledale izvan svakog zla.

Komentari5
857f2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Lenjin
Gledam u ovu fotografiju i vidim kako preminulog nose u šumu. Pročitam tekst i saznam da je to ustvari srpsko groblje. Tuga. Stabla lipe, bagrema i drugog drveća jedno do drugog na grobovima. Još malo, s obzirom da neće imati koga da sahranjuju a i da neće biti nikog ni kovčeg da nosi, ovo groblje postaće zaista samo šuma. Sjetim se sličnih sudbina i nas iz Bosne i prisjetim se koliko je grobalja do sada zaraslo drvećem u napuštenim srpskom krajevima. A, tek u Krajini?! Tuga i bol.
Stana
Za koju godinu neko ce objaviti odlazak poslednjeg Srbina sa Kosova .....a potom I Srbije.
Драган Шиљковић
Докле ћемо се повлачити са својих огњишта?!
Savan
Ovaj dan bi trebao biti ubiljezen u historiju srpskog naroda ,kao najtuzniji dan.
Киле
Бог да му душу прости.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja