nedelja, 25.10.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
subota, 06.06.2020. u 20:00 Tanja Vujić

Senatori traže nove sankcije protiv „Severnog toka 2” i „Turskog toka”

Dva gasovoda na udaru su Predloga zakona o zaštiti energetske bezbednosti Evrope, koji je stigao u Gornji dom Kongresa, uz objašnjenje da Putin „nalazi razne načine zaobilaženja postojećih američkih sankcija”
Постављање цеви са гасовод „Северни ток 2” (Фото: EPA/Pavlo Palamarchuk)

„Severni tok 2” predstavlja kritičnu pretnju nacionalnoj bezbednosti Amerike i on ne sme biti završen. – S tim uverenjem, američki senator Ted Kruz s još četvoro kolega (Džin Šahin, Džon Baraso, Tom Koton i Ron Džonson) dostavio je u četvrtak Senatu Predlog zakona o zaštiti energetske bezbednosti Evrope, koji predviđa novu rundu sankcija protiv učesnika u izgradnji „Severnog toka 2”, kao i „Turskog toka”, izvestio je juče briselski portal „Euraktiv”.

Senator Kruz je najnoviju inicijativu protiv „Severnog toka 2” obrazložio ocenom da ruski predsednik Vladimir Putin „nalazi razne načine zaobilaženja postojećih američkih sankcija” protiv tog strateškog energetskog projekta povezivanja Rusije i Nemačke, odnosno Evrope. Naime, prošlog decembra, na inicijativu republikanca Kruza i demokratske senatorke Džin Šahin, Senat i Predstavnički dom usvojili su – u okviru Zakona o nacionalnoj bezbednosti SAD – podzakon o drakonskim sankcijama protiv vlasnika brodova koji su postavljali cevi tog rusko-zapadnoevropskog megagasovoda i izvođača radova na Baltiku. Američki predsednik Donald Tramp potpisao je taj zakon poslednjeg radnog dana prošle godine, da bi švajcarska firma „Olsiz” u sledeća 24 sata povukla baržu s pomorskog gradilišta nadomak pomorske teritorije Danske. U tom trenutku bilo je postavljeno 93 odsto cevi 1.220 kilometara dugog gasovoda „Severni tok 2”, po ukupnoj ceni od oko 10 milijardi evra.

Ko bi – odnosno koji specijalizovani brod – mogao i smeo da podno Baltika postavi preostalih 160 kilometara najavljenog gasovoda kojim bi Rusija udvostručila isporuke sibirskog gasa Nemačkoj i odatle Evropi? Odgovor na ovo pitanje od tada muči široku paletu zainteresovanih za sudbinu „Severnog toka 2”, kao i „Turskog toka”, za koji je direktno zainteresovana i naša zemlja. U međuvremenu, „nije izvesno na koji način bi predlog najnovijih sankcija mogao da utiče na ’Turski tok’”, navodi „Euraktiv”.

Ove sedmice kvintet američkih senatora stavio je upravo misteriozne brodove koje bi projektanti „Severnog toka 2” potencijalno mogli da iskoriste kao džokere (njihove vlasnike, tehničku podršku, kao i sektor osiguranja i reosiguranja dotičnih barži) u fokus najnovijeg zakonskog predloga.

„Ko god je povezan s brodovima koji postavljaju cevi gasovoda suočiće se s razornim i momentalnim (američkim) sankcijama”, naveo je senator Kruz u saopštenju na „Tviteru”. Tako, prema ovom zakonskom predlogu, u obzir za najnovije američke sankcije dolaze: „oni koji omogućavaju upotrebu tih brodova; obezbeđuju njihovo osiguranje i reosiguranje; dozvoljavaju upotrebu luka i vez barži; kao i bilo koja kompanija koja izdaje sertifikat da ’Severni tok 2’ može početi sa radom”. I ne samo to. Ukoliko američki Predstavnički dom i Senat usvoje dotični zakonski predlog – u finišu predizborne kampanje u SAD, i predsednik Donald Tramp ga potpiše, pod sankcijama Vašingtona našle bi se i „firme koje rade na gasovodu, one koje obezbeđuju usluge i sredstva za tehnološku modernizaciju (tih brodova) i ugradnju mašina za zavarivanje”.

Na koga, odnosno na koje „brodove” se ova detaljna tehničko-finansijska specifikacija profila predloženih američkih sankcija odnosi?

Zvanična Moskva diskretno, a londonski Siti direktno, već mesecima ukazuju da su ruska barža „Akademik Čerski” i ruski brod „Fortuna” mogući tandem za završetak „Severnog toka 2” do kraja ove godine, ili najkasnije početkom sledeće. Poznato je da je ruski energetski gigant „Gasprom” 2016. godine pazario brod „Akademik Čerski”. Zna se i da je taj brod u ovom polugodištu iz sibirske luke Nahotka doplovio početkom maja do Kalinjingrada i nemačke luke Mukran, gde su smeštene preostale cevi za završetak „Severnog toka 2”. U Mukranu, barža je tehnički preoblikovana, na nju je ukrcana dodatna posada, kao i „izvesni materijal”, otkrili su satelitski snimci zapadnih posmatrača. „Akademik Čerski” je 28. maja iz nekog razloga isplovio iz Mukrana do zaliva Prorer vik ispred mesta Binc i istog dana se vratio na nemačko sidrište.

Čiji je u stvari „Akademik Čerski”? To je danas izgleda velika misterija.

Naime, ove sedmice vlasništvo te barže iz sastava flote „Gasproma” prešlo je u ruke regionalne firme STIF, izvestio je „Blumberg”, pozivajući se na ruski međunarodni brodski registar. „STIF je bio povezan s grupom ’Gaspromovih’ kompanija do 1. aprila, ali od tada nema podataka ko je vlasnik STIF-a”, preneo je Rojters izjavu Sergeja Kiprijanova, portparola „Gasproma”.

Ako nije „Gasprom”, ko je onda novi vlasnik barže „Akademik Čerski”? Od rešenja te zagonetke možda ne zavisi samo sudbina „Severnog toka 2”, već i predloga novog američkog zakona o zaštiti energetske bezbednosti Evrope.

Komentari13
bc8ac
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Milorad
Šta reći za Amerikance a da ne bude vulgarno.
Statisticar
Bas su se zalaufali da taj cevovod bude najveci nedovrseni projekat. Da bi se to desilo treba ko u Holivudskim filmovima to da se desi na poslednjoj cevi gde ce onome junaku koji bi to da uradi moglo biti zapreceno da ce mu biti isporucena mini nuklearna bomba, da bi zaplet bio potpun ona ce biti Iranske proizvodnje i porekla, u dvoriste. To je lice i nalicje demokratije i slobodnog trzista.
Nenad
Zar se nemoze tuziti USA u Svjetskoj Trgovinskoj Organizaciji? Koliko znam obje zemlje su clanice i treba da postuju pravila fer takmicenja na trzistu.
Боривоје Банковић
Беше у Риму сенатор по имену Марко Порције Катон Старији. Историја га је запамтила по томе што је све своје говоре у римском сенату, о чему год да је говорио, завршавао речима: "Ceterum autem censeo Carthaginem esse delendam" - "Што се осталога тиче, сматрам да Картагину треба разорити". Свака сличност са данашњим личностима и догађајима је случајна.
Леон Давидович
Nikakve kazne ne stižu Ameriku koliko je otrovna.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja