ponedeljak, 13.07.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
nedelja, 07.06.2020. u 09:00 Aleksandra Isakov

Sto godina od Trijanona

Za većinu Mađara mirovni ugovor iz Trijanona simbol je istorijske nepravde. Za slovenski narod današnje Vojvodine izraz volje stanovništva da se priključi Srbiji
Суботица (Фото А. Исаков)

Subotica – Posle podne, 4. juna  u 16.30 časova otpočela su da zvone zvona katoličkih crkava i zvonila su 100 sekundi, što je trebalo da simoboliše sto godina od Trijanona. Nakon toga u Bačkim Vinogradima, naselju nadomak Subotice, otpočelo je obeležavanje veka od potpisivanja mirovnog sporazuma nakon Prvog svetskog rata i proslava Dana mađarskog jedinstva. Zvona su zvonila ne samo u Vojvodini već širom Karpatskog basena, na prostorima koji su nekada bili deo Ugarske. Ištvan Pastor, predsednik Saveza vojvođanskih Mađara, govoreći u Bačkim Vinogradima zahvalio je precima koji su od 1920. godine održali mađarski jezik i kulturu, ali je i iskoristio priliku da pošalje jasne političke poruke o važnosti izlaska na izbore i nezavisno od sadašnje odlične saradnje Srbije i Mađarske, da podstakne birače da daju glas mađarskim predstavnicima kako bi u gradovima i mestima sa mađarskim življem imali svog gradanačelnika.

U svesti mađarskog naroda Trijanonski mir predstavlja bolnu istorijsku stranicu. Kao gubitnička strana u ratu, Mađarska je morala da pristane na uslove mira koji su joj nametnuti, a to je značilo gubitak dve trećine teritorije i trećine stanovništva. Mirovni sporazum  između zemalja Antante i Mađarske potpisan je u palati Veliki Trijanon u Versaju, a sama reč Trijanon za mađarski narod jeste sinonim za istorijsku nepravdu. Jedan od učesnika mađarske delegacije na mirovnim pregovorima, grof Albert Aponji zapisao je da ne mogu da sakriju zaprepašćenje, jer druge zemlje poražene strane, Nemačka, Austrija i Bugarska, mirovnim ugovorom nisu pretrpele takvo prekrajanje i otcepljivanje teritorije kao Mađarska.  U Mađarskoj je od 2010. godine 4. jun, dan kada je potpisan Mirovni sporazum 1920. godine, proglašen Danom nacionalnog jedinstva i u njegovo obeležavanje uključeni su svi Mađari, posebno oni na otcepljenim teritorijama. Kako mađarski zvaničnici ističu, važno je da su na ovim teritorijama očuvani mađarski jezik i kultura.

Trijanonskim sporazum, s druge strane, potvrđena je i volja naroda Vojvodine iskazana na Velikoj narodnoj skupštini u Novom Sadu 25. novembra 1918. godine kada je doneta odluka o prisajedinjenju Banata, Bačke i Baranje Kraljevini Srbiji. Ipak, pitanje tačnog povlačenja granica bilo je još pitanje pregovora, a srpska strana želela je da se ona povuče iznad mesta Baja. Subotički sveštenik Blaško Rajić, otišao je u Trijanon da kao dobar poznavalac ovdašnjeg bunjevačkog življa pomogne u argumentaciji upravo oko onoga što se naziva „Bajski trokut“, a Mirko Grlica, istoričar, ukazuje na knjigu Andreja Mitrovića „Razgraničenje Jugoslavije sa Mađarskom i Rumunijom 1919‒1920“, u kojoj on piše da, mada poznavalac bunjevačkog življa sveštenik Rajića bio je jedva primećen iz prozaičnog razloga, nije govorio ni francuski, ni engleski. Grlica navodi da su presudnu ulogu u određivanju granica imali francuski maršal Franš d’ Epere i regent Aleksandar Karađorđević.

Trijanonski mir bio je osnova i za preseljenja naroda. Kako navodi Gojko Malović u knjizi „Seoba u maticu“, članovi Ugovora od 61. do 66. davali su mađarskim manjinama, kao i Srbima u Mađarskoj, mogućnost opcije: slobodno opredeljenje u izboru državljanstva mađarskog ili jugoslovenskog. Na teritoriju tadašnje Jugoslavije prešlo je preko 14.000 Srba, što je činilo više od dve trećina Srba koji su živeli u Mađarskoj. U Mađarskoj je ostalo oko sedam hiljada Srba, a proces iseljavanja optanata trajao je čitavu deceniju.

Komentari11
e5464
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Божидар
Чланак је "стерилан" и препун нетачности. Тврдњу "На територију тадашње Југославије прешло је преко 14.000 Срба, што је чинило више од две трећина Срба који су живели у Мађарској." побија бројка од 700.000 људи који су хтели да 1948. године пређу у Југославију у склопу Стаљиновог упуства да све комунистичке земље размене становништво. То се није остварило због сукоба са ИБ 1948. године. У II светском рату, у 2. Мађарској армији од 200.000 војника 90% су били Срби и Словаци.
Јован Гашовић
Још један добар чланак А. Исаков.
Mile
Dali zvona zvone i u Hrvatskoj, Rumuniji i drugim zemljama gde se nekad prostirala Ugarska ili samo u Srbiji?
Bratislav Pajic
Na madjarsko-rumunskoj granici doslo je do ozbiljnih sukoba koje policija nije mogla da spreci. Rumuni su presli na madjarsku stranu.
vitabrevis
Srbija nije pratila "učiteljicu života", ne učeći na tudjim iskustvima, plaća cenu.
Mađarska nije što i Ugarska
Ugarska nije bila nacionalna država mađarskog naroda, već multinacionalna, multikulturalna, multijezična pa i multikonfesionalna država čiji su teritorij činili nacionalni teritoriji raznih naroda. U toj zemlji živjeli su Mađari, Hrvati, Slovaci, Srbi, Rumunji, Ukrajinci itd. Sasvim je prirodno je da se Ugarska tijekom historijskih procesa raspala na nacionalne države. Kao što Mađari žale za Trijanonom, na isti način mogu se žaliti i Austrijanci i tražiti povrat Habsburške monarhije.
Sarkazam
@Миленко Војновић - al je Hrvatska trn u oku nekome.
Mađarska nije što i Ugarska II.
@Миленко Војновић pa i Srbija je, ako se ne varam, profitirala od raspada Austro-Ugarske s obzirom da Vojvodina do 1918. nikada nije bila u njenom sastavu.
Prikaži još odgovora

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja