subota, 28.11.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
subota, 06.06.2020. u 19:00 D. Aleksić – D. Mučibabić

Pošta u Savskoj biće obnovljena, ali ne izvorno

Stručnjaci gradskog Zavoda za zaštitu spomenika kulture smatraju da tehnički nije moguće vratiti prvobitan izgled zgradi jer je objekat izgubio originalnu strukturu. – Obnovajednog od međuratnih ukrasa Savske i Savskog trga sigurno neće početi ove godine
(Фото Музеј железнице)

Godinama se najavljivala i odlagala, ali kako se čini, konačno je na dnevni red grada došla i obnova Pošte u Savskoj koja se nalazi tik uz zgradu stare Glavne železničke stanice. Za objekat koji je podignut između dva svetska rata na osnovu projekta srpskog arhitekte Momira Korunovića sledeće godine najverovatnije će biti raspisan arhitektonski konkurs. Njegovi učesnici imaće zadatak da oblikuju to zdanje tako da vrate elemente autentične fasade. To je juče za naš list najavio Marko Stojčić, glavni gradski urbanista, koji zasad isključuje mogućnost da delo arhitekte Momira Korunovića bude u potpunosti obnovljeno u izvornom obliku, kako su to on i drugi gradski zvaničnici u nekoliko navrata do sada najavljivali.

– Analiziraćemo arhivski projekat tog objekta koji je u odnosu na prvobitno stanje drastično izmenjen ne samo kada je reč o fasadi nego i o dimenzijama zgrade. Stručnjaci gradskog Zavoda za zaštitu spomenika kulture smatraju da tehnički to nije moguće izvesti jer je ugrada izgubila svoju originalnu strukturu i pitanje je ima li smisla obnavljati je na taj način i da li bi to bilo finansijski opravdano – naglašava Stojčić.

Ovo bi trebalo da znači da će u vodu najverovatnije pasti i dugogodišnje nade ljubitelja međuratnog duha grada i arhitekture tog doba da će Beograd posle više decenija, poput mnogih evropskih gradova, vratiti izvorni izgled jednom međuratnom zdanju.

A samo pre nepunih godinu dana, u gradu su bili izričiti da će, kada zgrada Pošte bude bila prodata, od budućeg investitora zahtevati da vrati ne delimično, već potpuno autentičnu fasadu ovom zdanju.

Pošti Srbije zgrada u Savskoj koja je podignuta između dva svetska rata, kako su prošlog septembra ukazivali gradski oci, nije više potrebna i kako je država njen vlasnik ona će je i prodati.

– Grad neće izdati dozvolu za obnovu ukoliko budući vlasnik ne vrati nekadašnju fasadu. Naš uslov će biti da se obnovi zdanje tako da dobije autentičnu fasadu. Zgrada će promeniti namenu i možda u njoj bude hotel – naveo je tada za naš list Goran Vesić, zamenik gradonačelnika.

Pošta je podignuta dvadesetih godina prošlog veka i za nju dobar deo stručne javnosti smatra da je bila Korunovićevo najbolje arhitektonsko delo. Oštećena je u Drugom svetskom ratu, ali da je bilo dobre volje u posleratno doba mogla je da se rekonstruiše i vrati u izvorno stanje. Zgrada jeste obnovljena, ali posleratno doba umesto da povrati njenu prvobitnu lepotu dokrajčilo ju je. U toku te rekonstrukcije poskidani su svi fasadni ukrasi i ornamentika, zgrada je ogoljena, pa od nekada jednog od najreprezentativnijih objekata u Savskom amfiteatru decenijama imamo samo kostur i neuglednu fasadu u socrealističkom maniru.

Da će ovoj zgradi koja je posle Drugog svetskog rata rekonstruisana do neprepoznatljivosti, biti vraćen nekadašnji izgled najavljivano je prethodnih godina više puta u susret obnovi Savskog trga. Neko vreme zavladalo je zatišje, pa se činilo da se odustalo od ove ideje. Na sreću nije, ali posle poslednje najave nadležnih velika je dilema koliko će nakon rekonstukcije fasada Pošte ličiti na nekadašnju.

Još jednom se otvara i pitanje zašto se nadležni zavod odlučuje da stare prestoničke zgrade budu delimično rekonstruisane, a ne u potpunosti prema izvornom izgledu. Tako, na primer, prethodnih godina Beogradskoj zadruzi u toku rekonstrukcije nisu vraćene dve kupole koje je nekada imala, niti su Glavnoj železničkoj stanici u toku aktuelne rekostrukcije vraćene kule u pravcu Karađorđeve. Za sve to, kao i za Poštu u Savskoj, postoje arhivske fotografije, koje čak i laici godinama prikazuju na forumima, a vrlo verovatno i detaljna arhivska dokumentacija.

Loša sudbina zdanja srpskog Gaudija

Nešto više sreće od Pošte u Savskoj imalo je nekoliko drugih zgrada urađenih prema Korunovićevoj zamisli, arhitekte poznatog i kao srpski Gaudi. Među njima su zgrada Ministarstva pošta (danas Muzej PTT), Crkva Svete Petke, zgrada Sokolskog doma „Matica” (Stari DIF), Seizmološki zavod na Tašmajdanu, Crkva Svete Petke, Crkva Svetog Lazara na Bulbulderu i Crkva Pokrova Presvete Bogorodice u Kajmakčalanskoj.

Ipak, crnju sudbinu od sudbine Pošte doživelo je drugo Korunovićevo delo – zgrada dvorskog Maršalata, potkovičasto zdanje koje se nalazilo između Starog i Novog dvora. Ova raskošna zgrada, zbog vizija gradskih urbanista polovinom prošlog veka, sravnjena je sa zemljom, iako je preživela Drugi svetski rat.

Beograđani koji godinama na forumima iniciraju obnovu najvažnijih predratnih zdanja, sa pravom se pitaju šta koči nadležne da ih izvorno rekonstruišu, ako se zna da su evropski gradovi, koji su znatno bili oštećeniji od naše prestonice, to učinili odavno. Među zgradama čije vraćanje na mapu grada se inicira, osim izvorne Pošte su i Viktorovićeva apoteka na Terazijama (prva zgrada uz hotel „Moskva”), pomenuti Maršalat, ograde oko dvorskog kompleksa i kupole Starog dvora, elementi međuratnih Terazija, Most kralja Aleksandra, Narodna biblioteka na Kosančićevom vencu...

Komentari22
7a5e3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Minja
Kad pogledate ovu fotku Železničke stanice i stare pošte i uopšte taj trg onda shvatite kako je nekad građeno sa idejom sklada i po meri ljudi. A sada, i da se obnovi stari izgled pošte, u šta sumnjam, više to nije ista vizura. Jer u pozadini su se nad lepim zdanjem stare stanice sada nadvili oni monstrumi od zgrada Bgd na vodi. I u tome je problem. Ovo što se sad gradi je bez osećaja za stil, za okolinu, funkcionalnost, itd. Sve je podređeno investitorima koji nemaju veze sa duhom našeg grada.
Београђанин
Одличан текст и јасно се види да је Београд, нажалост, више унакажен од стране комунистичких архитеката, него од бомби за време рата. Не схватам зашто не могу вратити првобитно стање? Нека огуле и смање параметре зграде ако им ови сада не одговарају. Ако је питање пара онда боље да се сачека мало да дођу боља времена него да се овако половично одради посао.
Dejan
@Komunist: Ako komunisti NISU tu, zasto arhive komunistickih sluzbi i dalje JESU zakljucane i to potpuno nezakonito ? Usput, ako je nesto postignuto besplatnom radnom snagom ( radna akcija) cija je to zasluga? Naroda ili Kim Dzon Una ?
Komunist
Dobro, komunisti nisu tu vec 30 godina. Sto niste za tih 30 godina Beograd vratili u '38. recimo ? Evo mi komunisti da vladamo uslisili bi vam zelje, i kroz 100 radnih akcija sve bi se zavrsilo za kratko vreme...
Nebojša Vuković
Prosto, srušiti i napraviti novu šo starim projektima. I nju i zgradu mup-a u Savskoj. Ne postoje ružniji objekti u gradu.
Зоран Чачак (пишимо ћирилицом)
У томе и јесте проблем: НЕ ПОСТОЈЕ пројекти! По наредби комунистичког министра привреде ФНРЈ, друга Бориса Кидрича, архива Министарства грађевина Краљевине Југославије (а самим тим и Краљевине Србије), која је преживела разна бомбардовања, је уништена после рата, тако да се о изгледу старих грађевина можемо "обавестити" само путем фотографија или неке приватне архиве. Када је у згради Дома Народне скупштине обнављан мобилијар, коришћене су приватне скице Николаја Краснова. Рачунајте на нас!
Сивошевић
југодлавени владају Београдом већ стотину лета. .њих Момир Коруновић романтичарски Србин не занима, само им смета.. ал нпр зграда Прогреса (прогрес!!!!) у Кнеза Михајла им је трајно културно добро...
Nekako bi nešto-što se može?
Tako je to kod nas. Prvo se sve ustalasa,obećanjem -X ?! Potom se vidi da se to X- ne može ispuniti. Sledeći korak je "Daj šta daš " ili " Ne,nema ništa od toga " . Npr ; Obećana upotrebljivost( prava funkcija ) istorijskog mosta kod Železničke stanice -na drugom mestu.Talambasi ... "imaćemo i Novi i Stari most !"Zaključci: 1.Nema mesta za stari ("most učit. Zarića ")Preskup je za rezanje i premeštanje. 2. Imaćemo novi a stari ide"NA TRAVU "-IZVAN SVOJE FUNKCIJE?!

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja