sreda, 08.07.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
subota, 06.06.2020. u 20:00 Borka Golubović-Trebješanin
INTERVJU: NIKITA MILIVOJEVIĆ, reditelj

Sve je danas kopija: hrana, osećanja, umetnost

Jonesko će sasvim sigurno još dugo biti „aktuelan” pisac, ali kako stvari stoje njegov apsurd postaje sve više „realistički” u odnosu na našu stvarnost
(Фото: Јелена Ивановић)

Reditelj Nikita Milivojević i ovo leto provešće radno. Već narednih dana kani se da počne probe predstave „Zelena čoja Montenegra” po delu Mome Kapora, odnosno „deficitarnu priču u našim vremenima: o pomirenjima i ljudovanjima” u dramatizaciji Stevana Kopirivice. U ambijentalnom prostoru u Budvi premijera predstave „Zelena čoja Montenegra” najavljena je za 30. jul, u koprodukciji Beogradskog dramskog pozorišta, Gradskog pozorišta iz Podgorice i Grada teatra.

– Oduvek sam posebno voleo priče u kojima postoji mešanje vremena, prostora, stvarnog i nestvarnog, gde je sve na nejasnoj granici kada prestaje stvarnost, a počinje fikcija, jer se toliko prožimaju da ih je ponekad nemoguće razlikovati. U pozorištu je to uvek bilo nešto vrlo inspirativno za mene. „Zelena čoja Montenegra” je upravo jedna od takvih priča. Stevan Koprivica je napravio odličnu dramatizaciju tako da mi Cetinje, gde se odigrava radnja romana, deluje pomalo kao „Kazablanka” iz čuvenog filma, puno je neobičnih, zanimljivih likova, neverovatnih događaja, ljubavi, intrige, politike, strasti, prijateljstva. Sve to zajedno je, čini mi se, više nego dovoljno za uzbudljivu predstavu.

Vanredno stanje zaustavilo je vaš rad na predstavi „Nosorog po delu Ežena Joneska u Novosadskom pozorištu. Da li je možda život postao apsurdniji od Joneska?

Život je već odavno apsurdniji od Joneska, dovoljno je da malo pažljivije pogledamo oko sebe ili otvorimo bilo koje dnevne novine i da se odmah uverimo u to. Jonesko će sasvim sigurno još dugo biti „aktuelan” pisac, ali kako stvari stoje njegov apsurd  kao da polako menja žanr, postaje sve više „realistički” u odnosu na vlastitu stvarnost. U „Nosorogu” se lako može prepoznati deo te naše stvarnosti, ali je zapanjujuće koliko jedan manje poznati njegov komad, „Masakrarije”, ostavlja utisak kao da je direktno inspirisan aktuelnim događajima poslednjih meseci.

Tokom proteklog vremena izolacije završavali ste autorski projekat „Poslednji san Vilijama Šeksšira, koji radite za teatar Orebro u Švedskoj. Kakav to Šekspirov san sanjate?

Šekspirovi komadi nas često podsećaju na varljivu nestalnost svega oko nas, u šta smo po ko zna koji put mogli da se uverimo i u ova poslednja dva-tri meseca, tako da i snovi u njegovim komadima imaju posebno zanimljivu ulogu. Ponekad otkrivaju tajne iz prošlosti, nose predosećaj budućnosti, ponekad služe samo da stvore komičnu zabunu, imaju erotske konotacije, dovode do transformacije karaktera. Predstava će biti jedno imaginarno putovanje kroz Šekspirov svet snova, spojiće različite likove, scene, tekstove u jedan mogući „san”. Kakav će on biti na kraju, to još uvek ne znam. Videćemo.

U trenucima korona” predaha orezivali ste i vinovu lozu u svom vinogradu na Fruškoj gori. Kakav je spoj Šekspira i vina?

Pravljenje vina može da bude uzbudljivo kao i pravljenje predstave, mada kako vreme prolazi primećujem da se više obradujem kada mi neko pohvali vino, nego predstavu. Mene je vinograd poslednjih godina naučio raznim stvarima, pre svega strpljenju, tome da moramo da poštujemo ritam prirode. Stalno pokušavamo na razne načine da ubrzamo prirodu, i onda imamo ovo što imamo, sve nedovršeno, zbrzano, površno. Život nam liči na kinesku prodavnicu, sve je kopija: hrana, osećanja, umetnost. U svemu tome Šekspir je izgleda kao vino: što je stariji sve je bolji.

Vaša dramatizacija romana Travnička hronika” Ive Andrića  ocenjena je kao jedna od najboljih predstava u protekloj sezoni. Iako je za mnoge bila favorit. nije se našla u selekciji ovogodišnjeg Sterijinog pozorja?

Verujte mi da to uopšte nije iznanađenje, svi znamo šta je razlog tome. Ja ću za Sterijino pozorje očigledno još dugo vremena biti rersona non grata. Na prvim probama smo se čak pomalo i šalili na tu temu, jer smo unapred znali  da za nas neće biti mesta na listi selektora. Posle toliko godina u pozorištu mnogo toga znate unapred. Kod nas je ta vrsta malih, ličnih „osveta” nešto uobičajeno,  na to morate u startu da računate. Kao kada kupite nova kola, znate da će se sigurno naći neko da vam zapara oštrim predmetom preko vrata, tako da nema razloga da se iznenadite kada se to desi. Najbolji odgovor na sve to je u našoj predstavi, Andrić kaže: „Da bi se nekud stiglo i nešto postiglo, potrebno je u nas mnogo. Kao i svuda u svetu, možda i više. Pre svega treba proći, po dubokoj tami, kroz blatnjavo selo i čopor nevezanih pasa u njemu. Pa posle toga, ako šta ostane od tebe, sačekati jutro, pojaviti se tamo negde među ljudima, ispavanim, ornim za borbu i razgovor, i biti takav kakvi su i oni i, po mogućnosti, jači i bolji od njih.”

Šekspir festival u znaku komedije

Da li ste definisali sliku ovogodišnjeg Šekspir festivala u Čortanovcima? Kakvi su vam planovi, a kakve bile ambicije?

Šekspir festival je bio spreman za početak kada je krenula sva ova nesreća sa virusom. Ono što smo planirali za ovu godinu u dogovoru sa trupama uspeli smo da prebacimo za naredni festival, 2021. Zbog nemogućnosti putovanja stranih trupa ovogodišnji festival biće u znaku domaćih predstava, rađenih naravno po delima Šekspira. I to će biti uglavnom komedije. Namera nam je da na Šekspir festivalu ove godine pre svega vratimo osmeh ljudima u gledalištu . Inače kao i drugi festivali, datum početka morali smo da pomerimo, tako da ćemo ga održati od 20. do 24. avgusta.

Komentari3
b5494
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Miroslav Mirković
Zuko Džumhur je zajedno sa Kaporom pisao ovu knjigu. Zaboravili ste da to napišete. Mislim da je Kapor poslije Zukove smrti sam završio knjigu. Davno sam je pročitao u jednom dahu. Vrijeme viteštva je odavno iza nas.
Stana Ruzic
Divan intervju i još bolji plemeniti Nikita! U vezi sa vinogradom kojeg poseduje dotični umetnik: trebalo bi što više sveta da se posveti vinovoj lozi i pčelarstvu! Mnogo bi više razumeli, znali, vredeli i postigli. Inače, sve će više biti loših “kopija” i “kineskih prodavnica”.
Francesco
Tako je, vratiti državi društvene stanove otkupljene za 100 DM i pravac dedina šeperuša, livada i zaparloženi voćnjak. Blebeće se o nekoj tradiciji, a od motike i njive svi beže, svi bi da izigravaju nobles.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja