U nadmetanju s Kinom oko nekadašnje britanske kolonije Boris Džonson je podigao ulog. Britanski premijer obećava da će za tri miliona građana Hongkonga olakšati put za dobijanje državljanstva ukoliko Peking ne odustane od zakona o nacionalnoj bezbednosti, koji po oceni Londona ugrožava slobodu ove poluautonomne pokrajine koja je pre više od dvadeset godina predata Kini.

U autorskom tekstu koji su objavili hongkonški „Saut Čajna morning post” i londonski „Tajms” Džonson kaže da je zakon koji zabranjuje secesiju, subverziju, strano mešanje i terorizam u Hongkongu direktno u suprotnosti sa sporazumom koji su Velika Britanija i Kina postigle 1997. godine jer narušava princip „jedna zemlja dva sistema”.

„Mnogi ljudi u Hongkongu strahuju da im je ugrožen njihov način života, a Kina je obećala da će ga podržavati”, napisao je Džonson, dodavši da Velikoj Britaniji savest ne dozvoljava da slegne ramenima i okrene se ukoliko Peking nastavi s ostvarivanjem svog plana.

Ako Kina nametne zakon, britanska vlada će izmeniti postojeća imigraciona pravila, najavljuje Džonson. To znači da će vlasnici britanskih „prekomorskih pasoša”, koji su izdani onim stanovnicima Hongkonga rođenim pre nego što je Hongkong vraćen Kini, biti otvoren put za dobijanje državljanstva. Kako kaže britanski premijer, oko 350.000 građana Hongkonga ima takve pasoše, a još 2,5 miliona bi moglo podneti zahteve za dobijanje ove britanske putne isprave.

„Sadašnje pravo vlasnika takvih pasoša koji mogu u Velikoj Britaniji da borave šest meseci bez vize, produžilo bi se na godinu dana u svrhu studiranja i rada, što bi u budućnosti otvorilo put za dobijanje državljanstva”, poručuje Džonson. Ovo obećanje premijera objavljeno je istog dana (sreda 3. jun) kada je i šefica hongkonške vlade Keri Lam stigla u Peking na sastanak s predstavnicima centralne vlade o zakonu koji bi mogao biti usvojen do kraja avgusta.

Ideju da se na ovaj način građanima Hongkonga omogući dobijanje britanskog državljanstva pokrenuli su šef diplomatije Dominik Rab i ministarka policije Priti Patel. Kako piše „Tajms”, njeni roditelji su bili među Azijatima koji su pobegli od represije u Ugandi sedamdesetih godina prošlog veka, dok su Rabovi jevrejski rođaci zbog širenja nacizma pobegli iz Čehoslovačke 1938.

Peking je odmah ljutito odbio Džonsonovu ideju, poručivši da London nema prava da nudi takvu mogućnost stanovnicima Hongkonga koji su kineski državljani. Kina je jasno stavila do znanja da će zakon o nacionalnoj bezbednosti doprineti da prestane urušavanje principa „jedna zemlja dva sistema”, kako Peking vidi dosadašnje strano mešanje koje je izazvalo talase protesta u Hongkongu.

Ankete pokazuju da građani Velike Britanije podržavaju Džonsonov predlog da se stanovnicima Hongkonga otvori put za dobijanje njihovog državljanstva. Ali pitanje je koliko bi ta podrška trajala ako bi ogroman broj imigranata iz Azije nagrnuo u Veliku Britaniju u situaciji kada zbog pandemije korone poljuljana ostrvska ekonomija pokušava da stane na noge.

„Poslednje što London želi jeste da tri miliona vlasnika ’prekomorskih pasoša’ dođe u Veliku Britaniju”, kaže za „Njujork tajms” Stiv Tsang, direktor SOAS Kineskog instituta iz Londona.

Tsang kaže da se postavlja pitanje šta će Velika Britanija uraditi ako kineska vlada odbije da ljude koji imaju „prekomorske pasoše” pusti da napuste Hongkong.

„S kineskim rukovodstvom na čijem čelu je Si Đinping ne možemo isključiti tu mogućnost. A nemamo ratne brodove koje bi poslali u Hongkong da izvlače te ljude koji hoće u Veliku Britaniju”, ističe Tsang.