utorak, 22.06.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
DIZAJN

Op-art ponovo u modi

Zanimljiv je fenomen kada je reč o teoriji uticaja vizuelnih efekata na čovečiju svest i podsvest
(Фотографије из приватне архиве ауторке)

Kontrasti crno-belih elemenata u enterijeru izazivaju optičke efekte koji snažno utiču na naša čula.

Op-art, umetnički pravac koji je šezdesetih godina 20. veka utemeljio Viktor Vazareli, zanimljiv je fenomen kada je reč o teoriji uticaja vizuelnih efekata na čovečiju svest i podsvest. Ali kada fenomen prenesemo u realan život, tačnije u životni prostor, odnosno enterijer, onda je naša psihofizička ravnoteža ozbiljno dovedena u pitanje. Jer često nam se zavrti u glavi.

Oštri kontrasti crno-belih elemenata postavljeni na podlogu, po zakonima geometrije (vodoravno, horizontalno, dijagonalno, kružno, ukršteno), a zatim neznatnim pomeranjem pravilnog rastera, izbačeni iz matematičkog reda, izazivaju neočekivane optičke efekte koji snažno utiču na naša čula.

Ovaj umetnički trend bio je najpre prihvaćen u grafičkom dizajnu, za reklamne poruke brojnih korporacija (najpoznatiji je na primer amblem za Međunarodni sertifikat za vunu iz 1965. godine, zatim za firmu „Pireli”...). Korišćen je za omote knjiga i gramofonskih ploča, za reklamne panoe i postere, čak i za modnu industriju. Ali kada su ga dizajneri enterijera i arhitekte primenili na područje svog delovanja, došlo je do ozbiljnih problema.

Tapete na zidovima ili tepisi na podovima izazivali su svojevrsnu konfuziju i mučninu, ozbiljnu nesigurnost pri kretanju. Naročito su bile opasne one varijante koje bi se našle na stepenicama. Mladi su, međutim, prihvatili „ošamućujuću” pojavu i uživali u rizičnom kretanju po klubovima i mestima za zabavu.

Op-art je brzo izašao iz mode, a zamenila ga je takozvana kinetička umetnost. Međutim, savremeni dizajneri sredinom prošle decenije ponovo su prihvatili izazov, pa su ne samo velike površine enterijera već i spoljne površine ormara, osmislili u op-art stilu, čime se trend vratio u fokus.

Viktor Vazareli (1908-1997)

Francuski slikar, vajar igrafičar Viktor Vazareli (1908-1997), rođen je u Mađarskoj. U 20-oj godini upisao je budimpeštanski „Bauhaus”, gde mu je profesor bio Laslo Moholji Nađ, jedan od najpoznatijih predstavnika modernističkog pravca internacionalne umetničke škole „Bauhaus”. Od 1930. godine živeo je i stvarao u Parizu. Na početku karijere bavio se pretežno grafičkim dizajnom i izradom nacrta za tapiserije. Rano se opredelio za nefigurativno slikarstvo, da bi se 1944. priključio avangardnim slikarskim pravcima. Istraživanja je usmerio prema iznalaženju jednostavnih likovnih struktura koje omogućavaju masovnu reprodukciju. U osnovi istraživanja bila je težnja da umetnost obuhvati i područja vizuelne percepcije koja su do tada pripadala isključivo naučnotehničkoj sferi. Njegov cilj bio je ukidanje razlike između realnih i prividnih utisaka, što omogućava da naša svest koristi ravnopravno sve vizuelne informacije. Za dizajnere, ovakav stav predstavljao je izazov i oni su ga koristili u svojim projektima.

Arh. Radmila Milosavljević
www.dopisna-skola-ambijent.rs

Komеntari0
2f524
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.