petak, 30.10.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ponedeljak, 08.06.2020. u 11:51 Darko Pejović

U blizini Zemlje 2.000 opasnih asteroida

Olako bi bilo reći da ne postoji opasnost od udara koji bi bio fatalan po život na Zemlji, iako je mala verovatnoća za tako nešto u doglednoj budućnosti, kaže Vojislava Protić Benašek, specijalista u oblasti malih tela Sunčevog sistema
Астероидима и кометама дугујемо захвалност што су нашу планету „инфицирали” животом (Фото Пиксабеј)

Asteroid prečnika oko 400 metara ovih dana je prošao pored Zemlje na udaljenosti od 5,1 milion kilometara. Krajem aprila, asteroid 1998OR2, širok nešto više od 2.000 metara, „promašio” nas je za 6,3 miliona kilometara.

Vesti o približavanju ovih nebeskih tela danima su emitovane u internet medijima, „dosoljene” nadnaslovima poput „Pažnja, pažnja”, „Upozorenje”, „Opasnost”. U takvom preterivanju postoji i zrno istine: prema astronomskim standardima, kao potencijalno opasni klasifikuju se asteroidi čiji je prečnik veći od 140 metara i koji priđu Zemlji na bliže od 7,5 miliona kilometara. Takvih, do sada otkrivenih, ima oko 2.000.

– Olako bi bilo reći da ne postoji opasnost od udara koji bi bio fatalan po život na Zemlji, ma koliko verovatnoća za tako nešto bila mala u doglednoj budućnosti. Uostalom, postoje krateri koji svedoče da se u dalekoj prošlosti naše planete to dešavalo. U korak s razvojem nauke i tehnologije, u poslednje dve-tri decenije razmatraju se mogućnosti za predupređivanje katastrofalnog scenarija, tako što bi se potencijalna opasnost na vreme uočila i blagovremeno skrenula s putanje koja bi dovela do sudara – kaže Vojislava Protić Benašek, specijalista u oblasti malih tela Sunčevog sistema. Čitav radni vek u Astronomskoj opservatoriji na Zvezdari, pune 42 godine, posvetila je proučavanju kometa i asteroida. Tu misiju je nastavila stopama svog oca, Milorada Protića (1911–2001). Od 43 mala tela u Sunčevom sistemu, koja su od 1936. do 1956. otkrili beogradski astronomi, on sam je otkrio 34 asteroida i jednu kometu.

– Pamtim rečenicu s očevog predavanja, kada je slušaocima skrenuo pažnju na Sunčev zrak koji se probio u prostoriju i u kome se jasno video kovitlac čestica prašine. Tako je i s istraživanjima svemira: što je širi snop svetlosti saznanja, tim smo više u stanju da sagledamo ono što bi u mraku ostalo nevidljivo. Kada je moj otac 1936. otkrio prvu malu planetu, kako su asteroide tada zvali, zavedena je pod rednim brojem 1564. Danas poznatih asteroida ima oko 800.000. Najviše ih je u prstenu između orbita Marsa i Jupitera, pretpostavlja se da ih je na milione – navodi naša sagovornica.

Od kosmičke đuladi Zemlju štiti atmosferski omotač u kome sagore asteroidi privučeni gravitacijom, tako da do površine naše planete stignu samo kamenčići i prašina. Ukoliko „prežive” veći komadi, mogu da na tlu prouzrokuju lokalnu štetu, a ako padnu u okean, pokreću cunamije, ističe Vojislava Protić Benašek. Inače, tri najmasivnija meteorita koja su pala na teritoriju Srbije jesu: onaj koji je 1889. pao na planinu Jelicu (34 kilograma), zatim Sokobanjski meteorit iz 1877. (80 kilograma) i, ubedljivo najveći, Dimitrovgradski meteorit od 100 kilograma, čiji je pad zabeležen 1949.

– Zahvaljujući unapređenju osmatračke tehnike i opreme, kao i letelicama specijalizovanim za istraživanje asteroida, saznali smo mnogo toga o kretanju i fizičkim osobinama ovih nebeskih tela, naročito iz klase NEO (Near Earth Objects – Objekti u blizini Zemlje). Ipak, još je dosta nepoznanica, a ne sme se smetnuti s uma da se mogu pojaviti i asteroidi koji dolaze iz dubine svemira. Sve to se pomno prati ne samo zbog bezbednosti naše planete već i zbog sigurnosti visokih veštačkih satelita. U tom monitoringu učestvuje značajna armija osmatrača, koju ne čine samo profesionalni astronomi već i entuzijasti, zaljubljenici u vedro noćno nebo – ističe Vojislava Protić Benašek.

Kako s ponosom ističe, u redovima „svemirske straže” je i njen sin Vladimir. Njegov rad je ponajviše usmeren na fotometriju asteroida i praćenje objekata koji dolaze u blizinu Zemlje. Primenjujući metodologiju koju je sam osmislio, od novembra 2014. otkrio je 46 dvojnih asteroida. Reč je o asteroidima koji u imaju gravitacionog pratioca, tj. satelit u orbiti. Tako je Vladimir, 70 godina kasnije, nastavio delo dede Milorada.

– Na asteroide ne treba gledati samo kao na potencijalnu opasnost, oni su dragoceni za nauku uopšte, ne samo za astronomiju. To su ostaci materije iz vremena formiranja Sunčevog sistema, čije nam proučavanje pomaže da bolje razumemo procese u geološkoj istoriji Zemlje. Prema pojedinim teorijama, asteroidima i kometama dugujemo i zahvalnost za gradivne molekule kojima su našu planetu „inficirali” životom – zaključuje Vojislava Protić Benašek.

 

 

Prvi je viđen iz Palerma

 

Prvi asteroid otkrio je italijanski astronom Đuzepe Pjaci, 1. januara 1801, s opservatorije u Palermu. Nazvao ga je Ceres, po rimskoj boginji žita i zaštitnici Sicilije. Najpre se smatralo da je Ceres novootkrivena planeta u Sunčevom sistemu, ali pošto je narednih godina u okolini otkriveno još mnoštvo sličnih nebeskih tela, izgubio je status planete.

Prečnik Ceresa je 945 kilometara i najveće je telo u Glavnom astrološkom prstenu između orbita Marsa i Jupitera. Nasina letelica „Zora” posetila ga je 2015. i izbliza snimila njegovu površinu, prekrivenu stenama, prašinom i naslagama soli.

Komentari0
42fed
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja