četvrtak, 03.12.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
subota, 13.06.2020. u 18:00 Nataša Jovanović Ajzenhamer
POGLEDI

Istina u doba postistine

​Šta se dešava u vreme kad „naučnih” istina ima mnogo i kad postoji slobodan internet prostor na kojem se te istine mogu predstaviti drugima

Postistina je reč koja je, prema Oksfordskom rečniku, 2016. bila proglašena za reč godine, jer su uz pomoć nje autori objašnjavali Trampov dolazak na vlast i bregzit. Postčinjenično stanje (ili postistina) znači da postoji pluralizam interpretacija istina koje ljudi zagovaraju, a koje brane „objektivnim” podacima, uz veliku emotivnu angažovanost. Fenomen postistine nije nov, ali je u doba pandemijske krize dobio na značaju.

Kritičar bi rekao: „Uvek je bilo tako; nema ničeg novog u tome da se u doba katastrofa ljudi okreću alternativnim izvorima istine; šta će nam onda neki nov pojam postistine?” Ne treba biti istoričar, antropolog ili sociolog da bismo znali da su nekada ljudi verovali da let ptica predviđa tok pandemije, ili da se kuga može izlečiti vradžbinama. Reklo bi se da je uvek bilo mnogo istina – religijskih, magijskih, medicinskih... Međutim, argumenti protiv ovakvih kritika apeluju na uvažavanje konteksta, tj. na to da su modernost i prosvetiteljstvo kardinalno promenili svet i način rezonovanja u svim, pa i u kriznim vremenima. Drugim rečima, situacija nije ista kao pre 300 ili 500 godina, jer je jedna od temeljnih pretpostavki modernosti da postoji objektivna realnost koja se može racionalno i naučno spoznati. Ali šta se dešava u vreme kad „naučnih” istina ima mnogo i kad postoji slobodan internet prostor na kojem se te istine mogu predstaviti drugima?

Dešava se to da danas jedini veruju u to da su 5G mreža i Bil Gejts krivi za pojavu kovida 19, da drugi optužuju kineske laboratorije, a treći smatraju da je sve zavera farmaceutske industrije. Vode se debate o vakcinama, o različitim lekovima koji navodno mogu da pomognu, ali se virus povezuje i s pitanjima tipa: da li je Zemlja možda ipak ravna ploča, da li reptili vladaju svetom ili je sve u vezi s klimatskim promenama laž? Na društvenim mrežama se doslovno biju verbalne bitke u vezi sa svim ovim teorijama, a te bitke se katkad prenose i u realan društveni prostor. Posebno zanimljivo, i bitno drugačije od nekih ranijih istorijskih perioda, jeste da ljudi danas svoje ideje brane „naučnim dokazima”. Iza svake tvrdnje po pravilu slede grafikoni koji predstavljaju rezultate „naučnih istraživanja”. Takva statistika se potom još i potkrepljuje izjavama i tumačenjima „stručnjaka”.

Na ovaj problem upozoravao je još sredinom prošlog veka čuveni sociolog Rajt Mils kad je govorio o porastu „ekstremnog empirizma”, o tome da se u javnosti sve šareni od grafikona i brojki za koje ljudi ne mogu da procene da li su validni. Većina ljudi zaista i nije dovoljno stručna da proceni metodologiju naučnih istraživanja, kvalitet instrumenta ili uzorak, a brojke su jako zavodljiva stvar, naročito kada treba da potkrepe ono što i inače mislite o nekoj pojavi. Zli jezici kažu da se statistikom sve može dokazati (što u principu govore samo oni koji o statistici ne znaju ništa), ali je istina da se interpretacija rezultata istraživanja može zloupotrebiti. Dakle, u doba postistine nije dovoljno samo verovati u nešto (kao u davna vremena), već to treba i „naučnim pokazateljima dokazati”.

Na kraju, u vezi s konceptom postistine posebno je važno to što emocije imaju ključnu ulogu. Štaviše, na mesto kritičkog prosuđivanja dolaze sentimenti koji bivaju vodiči za dalje učvršćivanje već usvojenih stavova. Ljudi čitaju tekstove koji su u skladu s njihovim već formiranim mišljenjem, isto kao što slušaju i glasaju za političare koji im govore ono što žele da čuju. Nema pravog okršaja argumenata i kritičkog propitivanja sopstvene pozicije. Na primer, u doba bregzita se moglo videti kako se manipuliše ekonomskim podacima (koliko košta boravak u EU) i kako se jedan te isti broj tumači različito u skladu s tim da li ste za opstanak ili za izlazak iz EU (što je umnogome bio emotivno, a ne racionalno uslovljen stav).

U doba pluralizama istina, logična nuspojava je erozija poverenja. Starija komšinica mi se požalila kako stvarno ne zna kome da veruje. Čita oprečne podatke, sluša o različitim teorijama za koje ne zna da li su zavereničke ili u njima ipak ima istine, i zaista bi volela da joj neko kaže šta je tačno kad je reč o virusu korona. Pitala sam je: „A ko to treba da vam kaže, ko je za vas legitimni izvor istine? Neki političar, lekar, kod nas ili u inostranstvu, ko bi to mogao biti?” „Nikome od njih ja ne verujem, svi oni lažu”, glasio je odgovor.

Možemo da zatvorimo krug: za istinom i dalje tragamo, poverenje opada, a sumnja raste. Doba postistine je plodno tlo za populizam, autoritarne režime i neodgovorno ponašanje prema sebi i drugima, upozoravaju kritičari. S druge strane, zagovornici koncepta smatraju da je došlo pravo doba demokratije znanja te da je odzvonilo centralizaciji izvora istina. Bilo kako bilo, istina u doba postistine ima mnogo, i svako ima svoju, a neki, kao u seriji „Dosije Iks”, veruju da je ona prava istina i dalje tamo negde...

Docentkinja na Odeljenju za sociologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista

Komentari11
50d1f
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Pero Perić
Lične misli, logika u odnosima ljudi, teorija autoriteta, vera u tajnu čoveka, politika elite, gaze preko istine, jer je pravda po sili zakona a ne na osnovu čistoće života, humanosti i poverenja. Put do trenutka istine znam, pozovite me da potpuno otkrijem strukturu čoveka i sve manipulacije od početka civilizacije do sada. Umesto govora jezikom, zatvorim usta i govor nastavim glasnicama. U trenutku odgovor iz mozga aktivira knedlu. Tako beba guče, a majka ne zna o čemu se radi.
Pero Perić
Istina je kada objektivno realno stvarno znam 1/1. Pri tome nema sugestivnih misli. Beba kroz trudnoću i po rođenju stvarno istinski život zna, bez misli, bez govora bez želja. Zato je jedini apostol znanja. Istina je prirodna pravda života. Zbog misli laži, govora laži, pisanja laži, demagoške teorije laži i vere u laži čoveka koji se ustoličio za boga u telu osobe, jer je iskoristio helijum za duh, podelio ličnost i manipulacijama vodi za nos čitavo čovečanstvo. Znam strukturu čoveka.
ne razumijem
Oprostite, zasto ponovno objavljujete na online ovaj tekst koji je vec bio predstavljen na online "Politike" 13. juna 2020 ?
nisam čitao
A puno mi znači da je neko ozbiljno o ovome pisao. Isti sam kao komšinica, zaista mi neke stvari nisu jasne. Dodao bih jedno. Ima puno neukih ljudi koji veruju u budalaštine . 2+2=4 logično je i prvaku i komšinici i meni. Teoretičar zavere nas ubedjuje da su 2 duhovi nabavili od vanzemaljaca, da je "+" klasična Gejtsova podmetačina i da je ona druga dvojka hologram, jednako ne može biti nego ravna ploča a 4, zna se- reptili. Kako da ne kažemo da su to budalaštine, daleko od postistina?
Milan Rabrovo
Ne postoji "pluralizam istina", već prost pluralizam neistina, poluistina, izmišljotina i laži. Istina u principu jednostavna stvar: verodostojan opis realnosti. Samo zato što se danas od silnih šuma više ne vide stabla, to ne znači da je istina postala stvar verovanja, ideologije i interesa.
moma
U ovome tekstu prepoznajem objasnjenje, vezano za pad demokratije,u vezi sa pluralizmom istine,a to objasnjenje nam je dala nastavnica istorije,Verica Bratic, u osnovnoj skoli"Oton Zupancic" u Zemunu 1966-te. objasnila je da demokratija gubi pozivitet zbog "demokrata",koji su prestali da se bore cinjenicama,vec su postali obicni i klasicni NADGOVORNICI.Da li nam je poznata ta demokratska osnova koja drzi osnovu borbe za vlast i vlasti i opozicije.To je ocito i danas u svetu,pa i ocito kod nas.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja