Problem ambrozije u našem gradu polako se rešava. Planiran je monitoring na šest puta većoj površini nego prošle godine, odnosno na oko 2.000 hektara, umesto prošlogodišnjih 320. I samo  uništenje ambrozije je predviđeno na znatno većoj površini, a izdvojeno je znatno više novca. Ključno je, kako je istakao Zoran Radojičić, gradonačelnik, da se vodi računa da se ta sredstva iskoriste na pravi način. On je podsetio da je Grad Beograd 2019. godine usvojio novu desetogodišnju Strategiju uništavanja ambrozije.

–  Želeo sam da napravimo novu desetogodišnju strategiju, s obzirom na to da se sa tom biljkom ne možemo izboriti tako što ćemo kratkoročno iz godine u godinu pokušavati da je eliminišemo. Moramo da pravimo dugoročne planove i da se na taj način borimo protiv ambrozije. Posle akutnog i teškog perioda sa virusom korona, radi se monitoring, pre svega u prigradskim opštinama, kako bi se tačno definisalo gde se nalazi ambrozija – rekao je Radojičić.

Istakao je da se na uređenim zelenim površinama, o kojima vodi računa JKP „Zelenilo-Beograd”, ovaj problem uspešno rešava.

 – Sledeća značajna grupa su neuređene gradske površine. Ambrozije ima puno i na privatnim posedima, na poljoprivrednim zemljištima, kao i na teritoriji prigradskih opština. Plan je da gde god možemo, uništavanje sprovedemo košenjem, a da se hemijska sredstva ostave kao poslednja opcija. Sredstva koja se koriste su bezbedna po zdravlje ljudi i životinja – kazao je Radojičić.