nedelja, 27.09.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
utorak, 09.06.2020. u 18:00 Danijela Davidov-Kesar
KONZILIJUM

Do definitivne dijagnoze uz pomoć magnetne rezonance i skenera

Snimanja na oba aparata se koriste kao finalna dijagnostika kod ogromnog broja oboljenja mozga, kičme i svih organa, a bitni su i za praćenje razvoja i lečenja mnogih bolesti
(Фото EPA/LEX VAN LIESHOUT)

Kada imaju neki zdravstveni problem za koji je potrebno uraditi određene dijagnostičke preglede, lekari pacijente obično pošalju na snimanje na magnetnu rezonancu (MR) ili na skener, kompjuterizovanu tomografiju (CT). Snimci urađeni na ovim aparatima pomažu lekarima u postavljanju tačne dijagnoze. Međutim, građanima nije sasvim jasno u kojim slučajevima je bolje otići na jedno snimanje, a u kojim situacijama je bolji pregled na drugom uređaju.

Dr Gradimir Dragutinović (Foto: Lična arhiva)

Kako ističe profesor dr Gradimir Dragutinović, neuroradiolog, skener se koristi u brzoj dijagnostici (kod trauma, krvarenja u mozgu, disekacija aneurizme u abdomenu...). Koristi se u slučaju problema sa respiratornim aparatom (kod multitraume i vitalno ugroženih gde je nepoznata dijagnoza) i bolji je kod snimanja pluća. Magnetna rezonanca kod pluća, koja se disanjem kreću, ne može da načini jasan snimak, pa u algoritmu dijagnostike plućnih oboljenja ključno mesto zauzima pregled skenerom, sa primenom kontrasta ili bez njega. On se inače daje na snimanjima na oba aparata kod pregleda kada nije jasna dijagnoza.

– Snimanja na oba aparata se koriste kao finalna dijagnostika kod ogromnog broja oboljenja mozga, kičme i svih organa s tim da je za razliku od ultrazvuka, takav nalaz sudsko-medicinski krunski dokument i vrlo bitan za praćenje razvoja i lečenja oboljenja. Praktično nema oboljenja, gde skener ili magnetna rezonanca nisu komplementarni metod za postavljanje finalne dijagnoze ili dopuna osnovne dijagnoze koju prati još neka bolest kao što su na primer metastaze, krvarenja, razne patološke promene u drugim organima... Pregled na magnetnoj rezonanci informativniji je u poređenju sa pregledom na CT-u u oblasti dijagnostike mozga i kičme, a i drugih organa i može se ponavljati bez ograničenja. Pregled na skeneru je ograničen dozama zračenja i indukuju ga isključivo doktori. Na pregled na MR aparatu pacijent može da ide kad poželi ili ima potrebu da proveri svoje zdravlje ili stanje nekog organa u skladu sa problemima koje ima, bolovima, kliničkom slikom ili laboratorijskim analizama, kao što je na primer slučaj sa ultrazvučnim pregledima – pojašnjava dr Dragutinović.

Snimci na ovim aparatima, zajedno sa laboratorijskim analizama i kliničkom slikom, određuju definitivnu dijagnozu pacijenta i smatraju se (posebno snimanje na magnetnoj rezonanci) finalnim pregledom, ali se koriste i u praćenju toka bolesti i terapijskih tretmana. To znači da mogu da daju sliku da li je neka terapija uspešna ili je došlo do pogoršanja bolesti.

– Samo neznanjem se uz pomoć ovih uređaja ne ustanovljava dijagnoza. Za preglede na oba uređaja su pronalazači dobili Nobelovu nagradu, jedan sedamdesetih godina prošlog, a drugi početkom ovog veka. CT pregled je baziran na iks-zracima i krunski je pregled u radiologiji. Samo iks-zračenje je štetno u manjoj meri za ozračena tkiva, dok se pregled na MR zasniva na fenomenu magnetne rezonancije koja nije štetna za ljude. Za pregled na skeneru nema kontraindikacija sem kod slučajeva gde pacijentu mora da se da kontrast. Pacijent može da ima alergiju na taj kontrast koji se onda i ne daje ili se radi desenzibilizacija i posebna priprema zajedno sa anesteziologom-reanimatorom u kliničkim uslovima. Na snimanje na magnetnoj rezonanci ne mogu da idu ljudi sa ugrađenim pejsmejkerom, jer ga zaustavlja magnetno polje što može blokirati otkucaje srca i dovesti do smrti. Relativna kontraindikacija su veštački implantati (snimanje je moguće uz primenu posebne tehnike) i trudnoća do trećeg meseca. Trudnice posle trećeg meseca trudnoće se mogu slobodno snimati na ovim aparatima. Zubni implanti ne utiču na snimanje – ističe naš sagovornik. Posebna priprema pacijenta za ova snimanja nije potrebna. Važno je da pacijent na snimanje dođe sa opranom kosom (bez laka), bez šminke i nakita. Uzimanje lekova, hrane i pića ne utiče na snimanja na magnetnoj rezonanci i skeneru. Snimanje na skeneru traje pet do 20 minuta, a na magnetnoj rezonanci od 20 do 45 minuta, zavisno od korišćenja sekvenci snimanja, na primer za utvrđivanje komplikovanijih dijagnoza.

– Rizik od zračenja je zanemarljiv, posebno jer se koriste detektori u CT aparatu koji smanjuju dozu zračenja na minimum. Kod pregleda dece na CT-u štite im se genitalije, oči i štitna žlezda posebnim olovnim pokrivkama. Kod klaustrofobičnih pacijenata prilikom pregleda na MR aparatu se koristi kratka sedacija ili anestezija (uvek kod beba i dece do šest, sedam godina, psihijatrijskih pacijenata) mada je često prisustvo medicinskog osoblja ili nekog od porodice dovoljno da se snimi pacijent. Na pregled na magnetnoj rezonanci se često ide svojevoljno, jer nema nikakve štete. Neretko ljudi žele da provere stanje svog organizma i organa i uvere se u tačnost mišljenja drugih doktora ili dijagnoza, što je apsolutno opravdano. Razgovor sa radiologom, kao i prateća dokumentacija o bolesti, imaju neprocenjiv značaj za dalji život pacijenta. Ovakvi kapitalni pregledi određuju čoveku put, brzinu kao i način kretanja daljim stazama života. Za snimanje na skeneru neophodne su preciznije indikacije od strane doktora jer to zahteva medicinska doktrina kod svih pregleda koje prate nuspojave – naglašava naš sagovornik.

Komentari5
d4265
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Ja
Stalno treba ulagati u dijagnostiku.Rana dijagnostika spasava zivote.Jedna smo od najstarijih i najbolesnij nacija u Evropi.Samo dijagnostikovanjem mozemo pomoci bolesnicima da se sto pre pomogne u saniranju bolesti.Nazalost protekloh 30.god.skoro da uopste nije ulagano u ovu oblast,niti su skkvani kadrovi.Na zapadu ovo je zanimanje u samom vrhu jer su prepoznali da spasavaju zivote u ranoj fazi bolesti.
Dr Slobodan Devic
Srpski jezik i smisao. Bojim se da imenovanje CT uredjaja kao "skenera" a MR kao magnetne rezonance i nije bas u duhu naseg jezika. Cinjenica je da sve reci vezane za moderne uredjaje koji danas prave medicinske slike poticu iz engleskog jezika. Ali, i u Anglicizmima bi morao da postoji red. Kao prvo, rec Tomograf (Thomos-graphos) potice iz Grckog i prihvacena je u svetu. Prema tome: CT = Racunski tomograf; MRI = Tomograf magentom rezonancom; PET = Tomograf emisijom pozitrona ...
Smesko Vickovic
@Дринко Кончаревић "транскрибовати"?!
Саша Микић
Др Милан Јовановић Батут је медицинску терминологију прилагођавао српском језику тако да га свако разуме. Његових следбеника у томе скоро и да нема. Сви већ одавно користе стране називе уместо постојећих наших тиме ваљда доказујући своју ученост. Заборављају само основну чињеницу да је најучевнији онај који може да најсложеније ствари из своје струке објасни тоталном лаику, а да га овај разуме о чему прича.
Prikaži još odgovora

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja