petak, 30.10.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
sreda, 10.06.2020. u 21:00 Jasna Petrović-Stojanović

Gorivo u Srbiji bilo i ostalo skupo

I kada je cena barela nafte bila ispod 20 dolara i sada kada je prešla 40, dizel na našim pumpama među najskupljim u regionu, odmah posle Albanije
Возачи у Србији нису осетили пад цене нафте са 65 на испод 20 долара (Фото Д. Јевремовић)

Cena nafte tipa brent na londonskoj berzi porasla je pre dva dana za za 1,7 odsto, čime je dostigla cenu od 43,02 dolara po barelu. Poslednji put cena ove nafte bila je veća od 43 dolara po barelu pre tri meseca 6. marta ove godine. Sirovom naftom tada se trgovalo po ceni od 40,22 dolara za barel, što je za 1,7 odsto više u odnosu na prethodno zatvaranje na berzi, prenosi Sputnjik. 

Ministri zemalja sporazuma OPEK plus su se pre par dana dogovorili da produže najveći nivo smanjenja proizvodnje nafte za još mesec dana, to jest do kraja jula. Uprkos neviđenim ograničenjima, Rusija i Saudijska Arabija su insistirale na tome da sve članice saveza u potpunosti poštuju sporazum.

Upitan da li se ovaj skok cena nafte već osetio kod nas, Tomislav Mićović, generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije, odgovara da su cene derivata na pumpama već dve nedelje nepromenjene.

– Cena sirove nafte tipa brent je nakratko pala ispod 20 dolara za barel 21. aprila i već mesec i po dana ima trend rasta. U istom tom periodu maloprodajne cene goriva u Srbiji su najpre imale suprotan smer, padale su, a sada su već dve nedelje gotovo na istom nivou. Tržište je najblaže rečeno neobično. Prodaja se relativno brzo oporavlja, ali ne i potrošnja, što znači da mnogi, pre svega veći potrošači goriva koriste ovaj period niskih cena da, koliko god su u mogućnosti, povećaju zalihe i danas kupe gorivo koje će trošiti narednih meseci – objašnjava Mićović.

Cena crnog zlata bitno utiče na promenu troškova prerađivača i distributera nafte, pa samim tim i cene goriva, ali to nije jedini faktor. Cela naftna industrija ove godine prolazi kroz težak i nepredvidiv period, kaže on i podseća da početkom godine Rusija nije htela da prihvati predlog Saudijske Arabije o smanjenju proizvodnje za 1,5 miliona barela nafte, a danas su sve zemlje OPEK plus sporazuma, uključujući i Rusiju, prihvatile smanjenje proizvodnje od 9,7 miliona barela na dan.

– Dakle, uticaj globalnog pada privrednih aktivnosti na potrošnju nafte niko nije dobro procenio, tako da će i procena oporavka potrošnje morati češće da se obnavlja. Ono što važi danas već za mesec dva može biti sasvim drugačije i u pozitivnom i u negativnom smislu – kaže on.

Potrošači u Srbiji, ističe, kao i u svim ostalim zemljama, navikli su na oscilacije cena goriva koje su prilično intenzivne već nekoliko godina. Na one stvari na koje ne možemo da utičemo ne bi trebalo ni toliko da se osvrćemo. Ali zato, dodaje, možemo u okviru svojih granica da izgradimo racionalno tržište, na kome proizvodnja i distribucija derivata nafte neće biti opterećeni mnoštvom nepotrebnih troškova. Na kome će biti uravnotežen nivo fiskalnih zahvatanja u ceni goriva, srazmeran snazi ekonomije i platežnoj moći građana. Tržište na kome će se podsticati tržišna konkurencija i jedini način da se potrošačima garantuje da gorivo propisanog kvaliteta kupuju po najnižoj mogućoj ceni.

– A kada cena sirove nafte poraste, kao i svi na svetu, potrošači u Srbiji će gorivo plaćati više, kao što će, kada je cena nafte niža, kupovati jeftinije gorivo – ističe naš sagovornik.

Vozači u Srbiji, hteli to nadležni da priznaju ili ne, nisu baš mnogo osetili pad cene nafte s 65 na ispod 20 dolara, jer je Srbija i tokom poslednjih nekoliko meseci bila u samom vrhu zemalja u regionu po cenama goriva.

Dok je u komšiluku cena benzina i dizela išla ispod evra, vozači u Srbiji nisu imali tu privilegiju. Naftne kompanije i država su i tih nekoliko meseci, kao i uvek do sada, prebacivali odgovornost s jednih na druge. Tako je razlog što nismo bili jeftiniji tokom pandemije bio ili visoka državna zahvatanja, ili troškovi transporta, velika zavisnost od uvoza… Šta god da je izgovor, gorivo je bilo i ostalo skupo, pogotovo kada je reč o dizelu, koji je i danas posle Albanije najskuplji u Srbiji i toči se 132,63 dinara.

Benzin je skuplji u Albaniji, Grčkoj i Hrvatskoj i kod nas košta 124 dinara. Ništa bolja situacija nije ni s ekološkim auto-gasom koji je u samom vrhu po ceni, odmah posle Grčke i Mađarske, i sipa se za 67,7 dinara. Vozače u Srbiji do 1. jula očekuje i nova korekcija akciza na sve derivate, koja će se najverovatnije preliti na maloprodajnu cenu goriva.

Komentari12
fd13f
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Божидар Анђелковић
- Најјефтинији електрични аутомобил на свету долази из Кине. Наручио га је преко интернета новинар америчког портала Јалопник Џејсон Торчински и испробао га. Према његовом мишљењу, кинески електрични аутомобил „Чангли“ потпуно је функционалан и нуди више него што би се очекивало. Цена овог аутомобила почиње од 930 долара, али без батерије, док са њом иде до 1.200 долара, односно нешто више од 1.000 евра. Уз трошкове транспорта и царине, укупно га је платио око 3.000 долара, пише Спутњик.
Beogradjanin - Schwabenländle
Све сте тачно написали, тај " аутомобил " је купљен на порталу Алибабе, то је најружнији ауто који сам досда видео, још ружнији од окићених и накићених аутомобила који се могу видети у Индији и Пакистану. И Руси се налазе у трци за Е-ауто, планирају или су већ такорећи готови са ЗЕТА, аутомобил који треба да кошта нешто око 6.300 €вра, у градњи права револуција нових решења како сам прочитао извештај.
Deki
Drzava uzima veliki deo kolaca od akciza za benzin.Jednostavna pljacka naroda!Na taj se finansira sav ovaj cirkus u zemlji.Narode manje vozite,koliko god je moguce,sacuvaje dzepove,zdravlje i ne dajte da nas kradu!
Kondza
Sto rece neko lucidno, u Srbiji vozila idu na takse a ne na goriva.
Бранислав Станојловић
Овде у Лондону кошта исто, око £1./л.
Слободан
Од дизел тровача не може уопште да се дише.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja