subota, 16.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
četvrtak, 11.06.2020. u 10:34 M. Ć.

Spomenik knezu Mihailu obnovljen posle 34 godine

Završena sanacija, rekonstrukcija i konzervacija jednog od najvažnijih spomenika u gradu
Скинута патина која је покривала рељефе које је израдио наш чувени архитекта Константин Јовановић и који приказују делове из српске историје (Фотографије: А. Васиљевић)

Spomenik knezu Mihailu, jedno od najvažnijih obeležja u gradu, napokon je posle više od tri meseca restauracije pred svojim sugrađanima. Skela i zaštitnih zavesa iza kojih je zbog radova bio skriven od očiju javnosti nema od utorka uveče, a juče je po dnevnom svetlu bio dostupan svima koji su se našli na Trgu republike.

Prvi figuralni spomenik u gradu završen je baš na dan kada je pre 152 godine u Košutnjaku ubijen knez.

– Izabrali smo ovaj datum kako bi građani mogli da odaju počast svemu što je knez Mihailo uradio. Spomenik na Trgu republike podignut je 1882., a za ovih 138 godina čišćen je svega dva puta, poslednji put 1986. Ovo je najtemeljitija rekonstrukcija do sada. Skinuta je patina koja je pokrivala reljefe koje je izradio naš čuveni arhitekta Konstantin Jovanović i koji prikazuju delove iz srpske istorije, a koje sugrađani sada mogu mnogo bolje da vide. Sama skulptura Mihaila Obrenovića koju je izradio Enriko Paci, autor i čuvenog spomenika Danteu u Firenci, sada je vidljivija u svim svojim detaljima – rekao je Goran Vesić, zamenik gradonačelnika za RTS naglasivši da nijedan srpski vladar nije dobio takav spomenik, što dovoljno govori o ulozi Mihaila Obrenovića u srpskoj politici 19. veka.

Vesić je podsetio i da je obavljena rekonstrukcija postamenta, obnovljeni su kandelabri, a obavljeno je i čišćenje od grafita.

– Nadam se da grafiti više neće biti ispisivani i da ćemo svi zajedno čuvati ovaj spomenik, kao što se sada ponosimo i restauriranim „Pobednikom” ili Spomenikom zahvalnosti Francuskoj. U narednih godinu dana dobićemo još nekoliko spomenika. Na predlog predsednika Aleksandra Vučića Beograd će dobiti spomenik Stefanu Nemanji, biće podignut spomenik Mihajlu Pupinu preko puta Univerzitetske biblioteke, potom spomenik Aleksandru Karađorđeviću između dva dvora, spomenik Diani Budisavljević u Savskom parku. Srećan sam što kao narod pokazujemo da poštujemo svoju istoriju. Spomenicima odajemo počast važnim ljudima u našoj istoriji, a istovremeno naredne generacije učimo i o svetlim primerima iz prošlosti, jer ako ne poštujemo sebe, neće nas niko poštovati – naveo je Vesić.

Obnova spomenika krenula je početkom marta i trebalo je da bude završena 1. maja, ali je zbog virusa kovid 19 bila prekinuta pa je rok za sanaciju produžen. Radovi su nastavljeni sredinom aprila. Iz projekta se tada povukao konzervator Risto Mihić koji je smatrao da stabilna patina ne treba da se skida, a posebno ne da se uklanja kiselinom, jer je ona svojevrsna zaštita spomenika. Umesto njega u projekat je uključena Nataša Petrović, konzervator i restaurator vajarstva.

Vrednost svih radova iznosila je 3,7 miliona dinara bez PDV-a. Investitor je bio grad, izvođač radova firma „Granit Liješće”, a nadzor Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda.

U skutima Mihaila nađeni i delovi šuplje kosti

Prilikom obnove na spomeniku su nađene rupe od metaka, a osim prljavštine, patine i gareži u skutima jednog od simbola grada stručnjaci su otkrili skelete golubova. Na mestu gde Mihailo drži dizgine, gde su mu kubura i mač pronađeni su delovi krmenadle i goveđe šuplje kosti koje su tu najverovatnije nanele svrake.

Italijan uradio spomenik

Ideja da se podigne Spomenik knezu Mihailu začeta je u drugoj polovini 19. veka kada se u Beogradu podižu spomenici uglednim ličnostima Srbije. Posle brojnih polemika i međunarodnog konkursa na koji je pristiglo čak 17 radova za autora je izabran italijanski vajar Enriko Paci. On je, između ostalog, uradio spomenik italijanskom piscu Danteu ispred bazilike Santa Kroče u Firenci.

Spomenik je odliven u Minhenu, a nacrte za postament uradio je srpski arhitekta Konstantin Jovanović. Spomenik je svečano na tadašnjem Pozorišnom trgu otkriven decembra 1882. godine za Svetog Nikolu, krsnu slavu Obrenovića.

Kao model za figuru konja koga jaše knez Mihailo poslužio je at, vranac koga je knez dobio vraćajući se iz Rumunije sa svadbenog putovanja sa Julijom Hunjadi. 

(Foto Beoinfo)

Venac na obeležje u Košutnjaku 

Na mestu gde je ubijen knez Mihailo Obrenović, na spomen-obeležje na Košutnjaku položen je juče venac.

– Kao narod, ne pokazujemo dovoljno poštovanja prema našoj istoriji i ovo mesto to najbolje svedoči. Već desetinama godina ovde ništa nije rađeno. Ovaj kamen i mesto koje je ograđeno je propalo, a sklonjena je i ograda – naveo je Goran Vesić zamenik gradonačelnika.

On je najavio da će čitav ovaj prostor biti obnovljen, kao i kameni postament. Spomen-obeležje izgledaće kako i dolikuje, kako bi mogle da ga posećuju đačke ekskurzije i svi drugi koji žele da se upoznaju sa ovim delom naše istorije.

– Posle toga će se postaviti staze, stepenice i klupe, kao i tabla sa obaveštenjem o tome šta se ovde dogodilo tog dana. Verujem da ćemo u narednih nekoliko meseci imati uređen ovaj prostor i da ćemo konačno pokazati da vodimo računa o našoj istoriji – rekao je i dodao je nedavno urađen parking prostor na prilazu ovom spomen-obeležju.

Komеntari6
a904e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Мр Радомир Шћепановић
Од Карађорђевића су једино вредели Карађорђе и Петар! Остали су шкарт! Уништитељи Србије као и касније Тито и комунисти!
Бранислав Станојловић
Тренутно је у моди рушење споменика истакнутим личностима из прошлости, па треба причувати кнеза. Он најури Турке што се можда не свиђа муслиманима.
Maja
Prelepo je odrađeno.
др Слободан Девић
И дан данас сматрам да је, али и a posteriori, Милош био далеко боље решење за Србију од Карађорђа; од како је био постао књаз, Србија ни са ким није ратовала. Наш син је на препоруку деде почео да чита Горски Вијенац - са анализом сваке песме на крају књиге. Одмах после прве песме ме је питао: "А јел Његош није волео Милоша јер је овај убио свог кума?" И то је нажалост проклетство које ће нас прогонити док смо живи ...
Dalibor
Да напишете Краљ Александар Карађорђевић бојите се да би добили килу. Не би не бојте се.
Александар Костић
Како да напишу краљ када никада није био крунисан.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja