petak, 14.08.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
petak, 12.06.2020. u 18:25 Milan Galović
DVADESET JEDNA GODINA OD AKCIJE KOJA JE IZNENADILA SVET

Rusi držali „Slatinu” pod kontrolom i pre dolaska padobranaca

Kako su ruski generali, oficiri i vojnici doživeli zauzimanje aerodroma u Prištini u junu 1999. godine, tik pre snaga NATO-a
(Фото ЕПА/Саша Станковић)

Sada već istorijska scena odigrala se pre tačno 21 godinu, 12. juna 1999, na prilazu aerodromu „Slatina” kod Prištine. Avijacija NATO-a obustavila je vazdušne napade dva dana ranije, snage Kfora predvođene trupama vodećih zemalja alijanse, u skladu s Kumanovskim sporazumom i Rezolucijom 1244 SB UN, ulaze na prostor Kosova i Metohije, dok se Vojska Jugoslavije i MUP Srbije povlače iz južne pokrajine.

Ali, planove Zapada pomrsila je Rusija, čiju je vojnu ulogu u održavanju mira na Kosmetu NATO hteo da izbegne ili da je, u najboljem slučaju, marginalizuje. Dok su snage iz pravca Makedonije napredovale prema severu pokrajine, ruska vojska je stigla na prištinski aerodrom, i to iz BiH, gde je bila u sastavu mirovnih snaga Sfor. Za ovu priliku na vozilima su na brzinu izmenili prvo slovo natpisa Sfor, pa je na njima već stajao natpis Kfor.

Ovako je tadašnju scenu pred aerodromom „Slatina” opisao general-pukovnik Georgij Špak, u to vreme komandant Vazdušnodesantne vojske (VDV) Rusije:

– Britanski tenk „čiften” došao je tik do našeg mlađeg vodnika. On nije mrdnuo. Izašao je je engleski oficir: „Gospodine vodniče, to je naša zona odgovornosti, sklanjajte se!” Naš vodnik mu je odgovorio da ništa ne zna o tome, da čuva stražu i ima naredbu da nikoga ne pušta. Britanski tenkista zahtevao je da se pozove ruski komandant. Dolazi natporučnik Nikolaj Jacikov. On takođe saopštava da ne zna ništa ni o kakvim međunarodnim sporazumima i da izvršava naređenje svoje komande. Englez odgovara da će tenkovima pregaziti kontrolni punkt. Ruski oficir izdaje komandu: „Nišan 7. Puni!” Britanski oficir nastavlja da preti, a mehaničar-vozač tenka već ubacuje u rikverc...


(Foto EPA/Saša Stanković)

Britanski general Majkl Džekson, komandant Kfora, tada od američkog generala Veslija Klarka, komandanta snaga NATO-a u Evropi, dobija naređenje da na silu savlada Ruse. Džekson na to izgovara istorijsku rečenicu: „Neću da budem krivac za početak trećeg svetskog rata.”

Na globalnom nivou, baš taj trenutak mogao bi da označi prekretnicu posle koje NATO i Rusija više nisu partneri, nego, prvi put po okončanju hladnog rata – rivali. Na lokalnom nivou, Srbima je dolazak Rusa ulio nadu da je konačno stigla bratska pomoć, očekivana tokom celog rata.

O maršu ruskih padobranaca iz BiH u Prištinu pisalo se i do sada, ali uopšteno. Tek dve decenije kasnije javnosti su na raspolaganju autentična svedočenja. Medija centar „Odbrana” objavio je knjigu „Skok na Slatinu – ruski bataljon na Kosovu i Metohiji”, koju je priredio Miroslav Toholj, načelnik Odeljenja za izdavačku delatnost „Vojna knjiga” u MC „Odbrana”.

– Razgovarao sam sa Rusima, akterima tog događaja, i u Srbiji i u Rusiji, a s nekima sam komunicirao mejlom – kaže Toholj.


(Foto Ministarstvo odbrane)

Knjiga obiluje mnogim detaljima, a prvi put se objavljuje činjenica da su ruske snage aerodrom „Slatina” stavile „pod kontrolu” i pre dolaska padobranaca iz BiH. Taj poduhvat je u tajnosti izveo Junus-bek Jevkurov (na slici), tada major specijalnih jedinica ruske vojne tajne službe GRU, a danas general-potpukovnik, prvi zamenik Sergeja Šojgua, ruskog ministra odbrane. Naređenje da izvrši ovaj zadatak dobio je krajem maja 1999. godine.

– Bilo nas je osamnaestorica. I to je bilo sasvim dovoljno. Zauzeli smo pozicije, sve zaposeli, ali tako da to niko nije primetio. U tome i jeste stvar. Znači, sve je stavljeno pod kontrolu. Da je bilo neophodno, mogli bismo da prihvatimo borbu i u njoj bismo sigurno pobedili. Bili smo gospodari situacije i potpuno smo je kontrolisali – sve je što je Jevkurov rekao o toj akciji sprovedenoj dok je agresija NATO-a bila u punom jeku.

O njegovom učešću u vojnim operacijama malo se zna, jer podaci o tome još nose oznaku vojne tajne, naveo je u knjizi Toholj, koji se sretao s Jevkurovom. Sadašnji visoki funkcioner ruskog sistema odbrane još 2000. godine je odlikovan Ordenom Zlatna zvezda i zvanjem heroja Ruske Federacije „za hrabrost i heroizam pri ispunjavanju specijalnih zadataka u vojnim operacijama na Kosovu i Metohiji”.

Dok je Jevkurov sa svojim ljudima izvršavao naređenja vrha GRU, ruski vojnici u sastavu mirovnih snaga u BiH, po instrukcijama iz Moskve, u tajnosti su se spremali za „skok” na Slatinu, koji je trebalo da izvedu drumskim putem. Oni su se nalazili u bazi Sfora u Ugljeviku, a tik uz njih bili su američki vojnici angažovani u istoj misiji. Dogovoreno je da se pokret ruskih padobranaca najavi kao „vežba”. Ovim vojnicima uzbuna je data 10. juna 1999. godine, poslednjeg dana agresije NATO-a.


(Foto EPA/Srđan Suki)

– Koristeći tu masku, naši oklopni transporteri BTR-80 tiho su izvezeni na mesto dislokacije, na napušteni aerodrom izvan grada. U njih su utovareni kompleti municije, po dva za svakog vojnika, i sledovanje za deset dana. Kolona se pokrenula u pravcu jugoslovenske granice 11. juna u četiri časa – seća se general Špak.

Ušli su na teritoriju SRJ, odnosno Srbije. Još od polaska, zbog tajnosti, sprovodila se mera radio-ćutanja, ali je postojala zaštićena satelitska komunikacija.

– Prva je išla preko moćne stanice kosmičke veze, koja se nalazila na raspolaganju u brigadi u BiH, tokom svih devetnaest časova kretanja kolone „desantnika” teritorijom SRJ na vezi je stalno bio komandant brigade pukovnik Nikolaj Ivanovič Ignatov. Druga linija veze s vođom operacije, zapovednikom Operativne grupe VDV generalom Ribikinom, obezbeđena je preko radio-veze s rezidentom GRU na Balkanu, ruskog vojnog atašea u Srbiji – naveo je general-pukovnik Nikolaj Staskov, u to vreme načelnik štaba VDV.

Vojnik Aleksandar Lobancev, koji je kasnije poginuo u Donbasu, zapisao je i objavio svoja sećanja o ovoj akciji.

– Razaranje izazvano natovskim bombardovanjem počelo je da nam pada u oči odmah po prelasku granice... Ispred kolone je išao automobil srpske policije, a iza običan civilni automobil u kojem su se, mislim, nalazili predstavnici naših obaveštajnih službi koji su obezbeđivali vezu s ruskom stranom – naveo je Lobancev.

Nekoliko puta su se zaustavljali da bi sipali gorivo, proverili vozila i jeli.

– Bez obzira na kasne noćne sate, more ljudi dočekalo nas je na ulicama Prištine. Bacali su nam cveće, rukovali se s nama, bratimili se, zahvaljivali. Ljudi su sa svih strana opkoljavali naše BTR-ove koji su se sporo kretali i uzbuđeno nešto vičući bacali na oklop cveće, doturali flaše s kiselom vodom, pivom, votkom. More ljudi se uzbuđeno i radosno talasalo, neki policajci su pucali u vazduh... Srbi su likovali, najzad je stigla pomoć bratske Rusije – zapisao je Lobancev.


(Foto EPA/Mladen Antonov)

Prethodnica ruskog odreda stigla je na aerodrom „Slatina” u rano jutro 12. juna 1999. godine. Rusi nisu dobili zonu odgovornosti, ali su zato odvažnim potezom uspostavili kontrolu nad najvažnijim objektom u pokrajini.

Bili su u sastavu Kfora sve do proleća 2003. godine, kad je u Moskvi doneta odluka o povlačenju vojnika iz misija na prostorima bivše Jugoslavije.

Medalje, film i Putinova uloga

Vladimir Putin je u vreme NATO agresije bio šef Federalne službe bezbednosti (FSB). Kao što je „Politika” već pisala, akcijom na Kosmetu upravljano je iz kabineta Borisa Jeljcina i Putina pa su tadašnji predsednik Rusije i njegov naslednik u znak sećanja na tu akciju dobili dve specijalne medalje od srebra.

Treća se čuva u Muzeju oružanih snaga Rusije. Posebno izrađene medalje „Učesnik marša 12. juna 1999. Bosna–Kosovo” dobilo je 250 neposrednih učesnika, kao i 93 planera i logističara ove operacije.


(Foto EPA/Anja Nirdringhaus)

O toj akciji je snimljen i film „Balkanska međa”, koji je umetničko viđenje tog događaja, a u njemu je jednu od glavnih uloga igrao Miloš Biković. On je imao priliku da razgovara s predsednikom Putinom, koji mu je nagovestio svoje učešće u događajima na „Slatini” u junu 1999. godine.

„Rekao sam Putinu da nas u toku 2019. čeka veliki film u srpsko-ruskoj koprodukciji, na šta mi je odgovorio da je on, takođe, u tome učestvovao. ’Znam’, odgovorio sam. Čudno me je pogledao. Posle sam tek shvatio da je imao na umu samu akciju na aerodromu ’Slatina’, a ja sam mislio da se njegove reči odnose na to da je podržao film”, ispričao je Biković za „Nedeljnik”.

Komentari52
44912
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Слободан Раковић
Понекад је много већа важност у симболима него у самом догађају. Као што је симболично да су Руси предухитрили НАТО исто тако је симболично да је Војска Србије оборила "невидљиви " Амерички авион. Симболи живе!
артиљерац
@ Petrovic Dusan Ви сте до те мере самозаљубљени у себе и своје мишљење да је то одурно.Лупетате,а да о теми уствари не знате ништа. Дисквалификујете људе а да не дајете НИ ЈЕДАН ЈЕДИНИ аргумент.Него. моје мишљење је аксиом,закон.Ја,мајку му.Па и мкени је моје мишљење аксиом,али ја бар дајем некакве аргументе а ви ЈОК.
артиљерац
@ Petrovic Dusan Ја пишем истину.Ако вам се она не допада,то је ваш проблем.Иначе,да вас обавести,моја чланска карта Демократске Странке има број 96,издата маја 1990.Ово гледе напада на "демократске власти".
Драган П.
Petrovic Dusan: Ако вам није јасно шта тврдим, прочитајте поново мој коментар, па још једном, ако треба. Говорио сам о правном оквиру руског присуства на КиМ. Што се тиче њиховог одласка 2003, оно се десило за време ДОС-ове власти. Разлози за повлачење су комплексни. Предлажем да на ту тему прочитате чланак Милана Миленковића у Wordpress-u, детаљан је и информативан.
Petrovic Dusan
@ Драган П. Da li i Vi tvrdite da bi ostanak nekoliko stotina Rusa na Kosovu doveo do vracanja Kosova u Srbiju? Ali je namerno demokratska vlast to sprecila, jer su isteralo Ruse kako bi Kosovo postalo nezavisna drzava? To su totalne gluposti koje nemaju nikakve logike. Rusija ni u jednom momentu nije imala nikakvu ulogu na Kosovu,ti vojnici su stigli posle zavrsetka rata na teritoriju koju je kontrolisala Vojska Jugoslavije
Prikaži još odgovora
артиљерац
Читам коментаре о некаквој "издаји".Сад да ли од стране Руса,да ли од стране тадашње Владе Србије.Реч "издаја" се у Србији олако потеже. Нико,па ни ја у 3 коментара,није спомињао "издају" Владе Србије.Ја сам написао да су се упецали на мамац НАТО и ЕУ тражећи од Руса да се повуку с Косова.Па то је 2004 потврдио и сам Тадић:Погрешио сам што сам тражио од Путина повлачење руских трупа.Па и Човић 2010 на Happy TV:НАТО нас је преварио 2003.Није могао Путин да нас брани кад ми то сами нисмо хтели.
etrovic Dusan
@артиљерац Pominjanje demokratske vlasti posle 2000 je nepotrebno.Po Kumanovskom sporazumu, na Kosovu se nalazilo cak 50 hiljada NATO snaga,naoruzanih ratnim avionima,tenkovima,helikopterima,artiljerijom. Objasnite kako bi par stotina Rusa izmenili situaciju da su ostali na Kosovu? Boris Tadic nije trazio niti izjavio bilo sta oko Rusa na Kosovu.Uporno guirate napad protiv demokrata, koji su stupili na vlast POSLE gubitka Kosova.
Ne1999. g nije ni1918.ni 1945.
Gledam sebe samog kako sam se od tipičnog jugosl. komuniste koji je verovao da nam ne treba ni Istok ni Zapad svestan da trebamo i jednima i drugima - (više Zapadu) pretvorio u nekoga ko bi zbog podrške Rusima danas - u ex FNRJ verovatno bio kandidat za Goli otok.A onda se zaustavim svestan da su nam Rusi oduvek Velika slovenska braća ali da svaka Velika zemlja ima svoje Velike interese nezavisne od bratstva.Poraz od jačeg nije ni pobeda ni sramota.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja