utorak, 09.03.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
četvrtak, 18.06.2020. u 18:00 Zoran R. Tomić*

Ustavna raskršća

Povodom teksta Ratka Markovića, nekadašnjeg sudije Ustavnog suda Jugoslavije (u SFRJ), „Tumačenje Ustava”, „Politika”, Pogledi, 5. jun, str. 15
(Фото Анђелко Васиљевић)

Ne postoji samo jedno i jedino tumačenje Ustava. Za razliku od njegovog prâ(v)nog značenja. Vrstan tumač ne sme da bude „paragraflija”, već mnogo više, dublje i šire. Posle odluke o proglašenju vanrednog stanja u Srbiji i ustavnosudskog izjašnjavanja o njoj (dalje: Odluka) – pojavile su se, pored ostalog, i kontroverze u vezi s prirodom akta kojim se država i društvo uvode u takvo izuzetno razdoblje. Četiri su dileme o svojstvima Odluke: 1) politički ili pravni akt; 2) pojedinačan ili opšti; 3) konstitutivan ili deklarativan; 4) rang u hijerarhiji pravnih akata.

1) Odluka nije slobodan, čisto politički, već pravni akt: ona je pravno vezana tako da podleže ustavnosudskoj kontroli ustavnosti: ne samo u pogledu ovlašćenih subjekta (član 200, st. 1 i 5), nego naročito u pogledu ustavnih uslova za donošenje – „kad javna opasnost ugrožava opstanak države ili građana” (član 200, stav 1). Za navedene uslove profesor Marković konstatuje „Čini se da ih je Ustav prepustio slobodnoj oceni donosioca odluke o proglašenju vanrednog stanja”, za koju kaže da se mora argumentovati s obzirom na to da je tretira kao pojedinačni akt. Nasuprot, držim da tu nije posredi diskreciona ocena već ustavnopravni standard kojeg se donosilac nižeg opšteg akta (sic!) – Odluke, mora strogo pridržavati. Reč je o delikatnoj, šturo formulisanoj uslovnoj „kaučuk normi”, čija je ispravnost primene ipak saznatljiva i proverljiva spram svih okolnosti datog miljea.

2) Kolega Marković stoji na stanovištu da akt o proglašenju vanrednog stanja nije opšti akt, već pojedinačan, i to tzv. akt-uslov. Veli da su ti akti „uslov da se na pojedinačan slučaj primeni... opšta pravna situacija, tj. opšti pravni akt” – Ustav. Iz njegovog gledišta proizlazi: Prvo – budući da obrazloženje ne predstavlja sastavni deo nijednog opšteg pravnog akta, dok ga pojedinačni mora sadržavati, pri čemu ga u Odluci nema – tako da on tumači da je Odluka bila pravno manjkava. Primedba: odsustvo obrazloženja u tkivu jednog pravnog akta ne mora da znači da je on neregularan, već može da bude indicija – da nije pojedinačan! Drugo – Ustavni sud Srbije ne odlučuje o ustavnosti i zakonitosti pojedinačnih akata javne vlasti, već je ocena njihove zakonitosti posao Upravnog suda, tako da je Ustavni sud – idući linijom rezonovanja R. M. – bio odmah dužan da se oglasi nenadležnim za datu pravnu stvar?! No, mišljenje da je Odluka pojedinačan akt, „akt-uslov” – neodbranjivo je. Naime, Odluka se tiče određenog životnog sklopa činjenica – krajnje vanrednog državnog angažovanja pred neposrednom i velikom već nastupilom opasnošću od progresivnog rasta smrtonosne infekcije virusom korona – ali se ne odnosi na tačno određeno ili na određena lica, odnosno makar odrediva lica, što je krunska odlika svakog pojednačnog pravnog akta, pa i akta-uslova. Naprotiv, krug subjekata, adresata Odluke bio je neodređen – „otvoren” za sve vreme trajanja vanrednih okolnosti u Srbiji – tako da je Odluka lapidarni opšti pravni akt, norma čija se sadržina ne iscrpljuje jednom upotrebom.

3) Profesor Marković smatra da je Odluka deklarativan akt: „ona samo označava dan (datum objavljivanja u ’Službenom glasniku’) kada nastaje vanredno stanje čiji je režim predviđen ustavom”. No, i s tim zaključkom bi se moglo ozbiljno polemisati. Jer, Odluka uvodi celu Srbiju – sve one koji se nalaze, odnosno koji se u tom periodu nađu/budu našli na njenoj teritoriji, uključujući i strane državljane i one domaće pridošle iz dijaspore – u jedno drugačije pravno stanje od dotadašnjeg: ona sâma stvara novu opštu pravnu situaciju. Temelj joj je Ustav, a ona je – od dana službenog objavljivanja – uspostavilac te nove opšte pravne situacije. Prelaska iz redovnog u vanredni ustavni režim! Odluka je bila pravna podloga, neophodna ustavna pretpostavka za sve sledstvene pravne akte i radnje koje se tiču vanrednog stanja, posebno za neophodna odstupanja od osnovnih sloboda i prava. Stoga nalazim da je ona konstitutivne, a ne deklarativne kakvoće.

4) Na koncu, Odluka nije klasičan zakon – bilo da je njen donosilac sam Parlament, bilo njegova iznuđena predsednička „zamena” – niti joj je pravna snaga standardno zakonska. Kvalifikujem je nadzakonskim aktom: od nje je pravno viši jedino sam Ustav. (Ratko Marković se u citiranom članku time nije bavio.) Ona je oslonac za zakone parlamenta, odnosno za vladine (uz supotpis predsednika Republike) uredbe „po nuždi” sa zakonskom snagom donete tokom vanrednog stanja „kada Narodna skupština nije u mogućnosti da se sastane”. Odluka je osoben opšti pravni akt privremenog trajanja, nadzakonske pravne snage i konstitutivnog karaktera.

Šef Katedre za javno pravo na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu*

Komеntari3
7f526
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Саша Микић
Господине Томићу, ваше објашњење је примерено неком стручном часопису, а не дневном као што је ''Политика''. Они, који су правници, још ће нешто и разумети, а остали обични људи остаће и даље у недоумици ко је у праву. Због свега тога могу само да констатујем да захваљујући вама правницима и како свако од вас даје тумачење од Устава до осталих закона и прописа право и правда не станују заједно.
Саша Микић
@Boris Колико људи има основно разумевање права, а колико мисли да разуме право? Правда није само када се оствари неки ситан или крупан интерес, већ када онога ко се је огрешио о закон стигне заслужена казна. Право је, насупрот томе, способност доброг адвоката да прилагоди законске норме интересу својег клијента без обзира на то што је он стварно крив.
Boris
@Саша Микић Nije toliko komplikovano, samo je potrebna koncentracija i osnovno razumijevanje prava. Ta floskula, oko prava i pravde, se stalno ponavlja, ali je nebitna. Pojedinac "pravdu" zamislja kao ostvarenje nekog svog sitnog ili krupnog interesa, kada se to ne desi, onda kuka na "nepravdu"... Pravda nema nikakve veze sa tim.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja