nedelja, 17.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
subota, 13.06.2020. u 09:48

Pomodarsko ruženje srpskog jezika

(Фото А. Васиљевић)

Ako se pogleda na izlog ili zaviri unutrašnjost naših knjižara može se videti da je oko 90 procenata novih knjiga srpskih izdavača štampano latinicom pa se pitamo kome su te knjige namenjene ako ne srpskom čitaocu. Kome se mi to dodvoravamo?

Jugoslovenski jezici su imali dva pisma ali za Srbe jedino pismo je ćirilica! Da li izdavači misle da će tiraž od 500 primerka povećati na neverovatnih 550 ako knjigu štampaju latinicom? Zar misle da će se tada Hrvati i Slovenci grabiti o njihova izdanja?

Srpski jezik, kao i ostali, trpeo je uticaje drugih jezika – onih naroda pod čijom smo vlašću bili, onih iz okruženja ali i udaljenijih naroda. Sada je najveći uticaj engleskog jezika. Neobično, ali u novije vreme zapaža se i velika prisutnost kroatizama. U doba dok smo živeli u bratstvu i jedinstvu to nije bilo toliko uočljivo. Jedino smo koristili izraz zarez umesto zapeta.

Iz nekih pomodnih motiva u našim sredstvima javnog komuniciranja sada se učestalo mogu naći izrazi koji nisu u duhu srpskog jezika: spočitavati umesto zamerati, prebacivati, nadomestiti umesto nadoknaditi, pridoneti umesto doprineti, dojmiti umesto ostaviti utisak, svako malo umesto svaki čas, glede toga umesto u odnosu na to, iznimno umesto izuzetno, učinkovito umesto delotvorno, unatoč umesto uprkos, i pored toga, posve umesto sasvim, uposlenici umesto zaposleni, razina umesto stepen ili nivo (istina, to je francuska reč u našem jeziku).

U prošlim vremenima Hrvati su, da bi se razlikovali od Srba, uneli u jezik dosta pozajmica iz češkog jezika. Makedonci su se od srpskog branili bugarskim jezikom. Bošnjaci, da bi se udaljili od Srba, sve više koriste turske arhaizme, a Crnogorci sada stvaraju sopstveni jezik kao i novu azbuku koja je sada postala abeceda.

Mi Srbi, pored toga što ne štitimo naše pismo ćirilicu olako prihvatamo i tuđe izraze i bez predaje se pokoravamo globalizaciji.

Vojin Reljin,
Bečej

 

Komеntari76
7610f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Без ћирилице нема српске слободе
Куд ће веће ружење српског језика до тога каада аг пишемо туђим писмом. Од тога нема већег понижења Срба и њиховог језика.
ЈЕС
Од када је Ледо купио Фриком, у свакој њиховој реклами се појавио "ужитак". Многи чланци у интернет издањима српских новина и вести су очито преписани из хрватских издања али не и преведени на српски. Хрвати, Чеси и Словенци се више држе словенских речи и израза. Ко брани и чува српски језик? Да ли постоје лектори за српски језик у медијима? Како деца данас да заволе сопствени језик и писмо?
Aleksa Petrović
Стране речи прихватају нације које су ниског степена културе и образовања. што ми сада нисмо. То су нације које нису имале речи за одређене ствари и појмове па су користили оне стране речи са којима су дошли у контак онда када су се сусрели са тим истим стварима.Рецимо онда када смо били на нском нивоу техничке културе па смо прихватали називе разних уређаја онако како су их називали они који су нам то први пут представили. Рецимо дупли нипли, штопли, шраф(н)цигер и сл.
Petar
"али у новије време запажа се и велика присутност кроатизама". Pogledate ko su vam "spikeri" na "TV" Beograd. Pored ostaloga odatle i "kroatizmi".
Milomir
Meni smeta sto se u pola Srbije za dvoriste kaze "avlija", a savrseno mi je svejedno da li je na cirilici ili latinici. Ne volim ni orijentalno shvatanje (jezickog) identiteta, ali je to neka druga prica.
Костадин
Свеједноо ти је зато што си добрано одмакао у процесу најјевтинијег саморасрбљавања.Жалосно.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja