petak, 07.08.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
subota, 13.06.2020. u 19:54 Jovana Rabrenović

Kamate padaju, a neizvesnost raste

Prosečna kamata na novoodobrene dinarske kredite stanovništvu iznosila je u martu 9,2 odsto
(Фото Д. Јевремовић)

Narodna banka Srbije (NBS) smanjila je pre dva dana referentnu kamatu na 1,25 odsto, što je sigurno najniži iznos ove bazne kamate u novijoj istoriji. Posledice su da će buduće zaduživanje u domaćoj valuti biti nešto jeftinije, ali unekoliko će biti manja i zaduženja kredita u tečaju kod kojih je ugovorena promenljiva kamata. Belibor, to jest kamata po kojoj se ugovaraju krediti u dinarima, prati referentnu kamatu i neretko bude i niža od referentne. Tako je bilo i juče, kada je tromesečni belibor iznosio 1,17 odsto, jer je očigledno odreagovao na potez centralne banke.

Branko Urošević, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, kaže da je smanjene referentne kamate bio logičan potez, jer je inflacija niska. To je način da se podrži ekonomija, dodaje.

– Pretpostavka je da će banke da smanje kamate na zajmove u dinarima, jer se ova kamata ne odnosi na zajmove u evrima. To je problem velike evroizovanosti našeg sistema i efekata naše monetarne politike. Privreda je mahom zadužena u evrima, a delom i stanovništvo zbog visokog učešća stambenih zajmova, koji su evroindeksirani. A da li će u praksi doći do smanjenja kamata i većeg zaduživanja, pokazaće vreme. Naime, kada je Evropska centralna banka nakon krize 2008. godine počela s programom kvantitativnog popuštanja, videli smo da nisu baš svi pohrlili da se zadužuju iako su kamate bile niske. Kada je kriza, nije lako za banke da odobre kredite i nije lako drugoj strani dužnicima da ih uzmu – kaže Urošević.

Kriza donosi rizik i ne znači nužno da će kamate da padnu. Na primer, prošle godine država Srbija je mogla jeftinije da se zaduži nego što to može ovih dana. U zbiru cenu novca čini referentna kamata centralnih banka plus premija za rizik, to jest procena da li će dužnik moći da vrati pozajmljene pare, kaže ovaj ekonomista.

Njegov kolega sa istog fakulteta Boško Živković kaže da je smanjenje referentne kamate logično i da je time centralna banka pratila trend u svetu u pogledu cene novca. A da li će to biti podsticaj za zaduživanje neizvesno je.

– Problem je ko će moći i smeti da se zaduži. U realnom sektoru je neizvesnost zbog očekivanog pada privredne aktivnosti, a i stanovništvo će biti uzdržano. Još se ne zna da li će biti drugog talasa epidemije i kave će sve posledice biti – smatra Živković.

Prema podacima centralne banke, cena kredita privredi ostala je povoljna i tokom prvog kvartala, jer su kamatne stope na dinarske kredite početkom godine našle na novom minimumu, a najnižem nivou u režimu ciljanja inflacije približile su se i stope na kredite u evrima. Prosečna ponderisana kamatna stopa na novoodobrene dinarske kredite privredi u martu iznosila je 3,6 odsto i u odnosu na kraj 2019. smanjena je za 0,5 procentnih poena, a u odnosu na maj 2013, kada je započeto ublažavanje monetarne politike niža je za 12,9 odsto. Prosečna ponderisana kamatna stopa na novoodobrene kredite privredi u evrima i evroindeksirane kredite približila se minimumu i u martu je iznosila 2,5 odsto. Prosečna ponderisana kamatna stopa na novoodobrene dinarske kredite stanovništvu u martu je iznosila 9,2 odsto, što je na približno istom nivou kao i krajem 2019. U odnosu na maj 2013, kada je započet ciklus ublažavanja monetarne politike, kamatne stope na dinarske kredite stanovništvu smanjene su za 11,4 procentnih poena.

U NBS kažu da će dodatnim smanjenjem referentne kamatne stope, zajedno s prethodno donetim merama monetarne i fiskalne politike, efekti pandemije na privredu Srbije biti znatno ublaženi. Gotovo je izvesno da su se najveći efekti krize, kao i u većini drugih evropskih zemalja, u Srbiji osetili u aprilu, ali i da će u narednim mesecima uslediti oporavak, podstaknut preduzetim merama, koji će voditi rastu bruto domaćeg proizvoda u 2021. godini od najmanje šest odsto, bez ugrožavanja cenovne i finansijske stabilnosti.

Navode da razmere krize u svetu izazvane širenjem virusa korona zahtevaju dodatnu podršku monetarne politike domaćoj ekonomiji da bi se ublažili negativni efekti te krize i podstakao privredni rast u narednom periodu. Izvršni odbor je imao u vidu prethodno donete mere znatnog ublažavanja monetarne politike i fiskalne podsticaje, ali i činjenicu da je, zahvaljujući odgovornom vođenju ekonomske politike, Srbija ovu krizu dočekala u znatno povoljnijoj makroekonomskoj poziciji nego prethodne krize. Na taj način je otvoren prostor da se dodatno poveća ekspanzivnost monetarne politike i pruži podrška privrednom oporavku zemlje.

Komentari3
d8e89
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

dusan1
Ovo bi moglo POGREŠNO da se protumači kao jačanje dinara ali se zaboravlja da su banke u Srbiji skoro sve u stranim rukama. To znači da su bankari izračunali da će zaraditi pozajmljivanjem dinara a za dolare i evre kupovati akcije i robu (dok još nešto vrede).
Божа
У Немачкој неке банке нуде негативне камате. Нуде на пример хиљаду € позајмице, a da узимаоц таквог кредита врати суму која је мања од позајмљене хиљадарке.
zoran
To je potvrda da je danasnji novac jedna piramidalna sema. Trajace dok god drzave budu uspevale u zamajavanju naroda da uzima kredite.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja