petak, 25.09.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
nedelja, 14.06.2020. u 18:18 Vojislav Lalić

Ponovo igre oko Aja Sofije

Ideja da se nekadašnji hrišćanski hram, potom džamija, a danas muzej, opet pretvori u islamsku bogomolju poteže se kad god zatrebaju glasovi ili pritisnu problemi
„Трагикомично је кад САД коментаришу верске слободе и поштовање људских права”, одговара Мехмет Чавушоглу на критике (Фото Пиксабеј)

Kao svojevremeno sultan Mehmed Drugi Osvajač pre 557 godina, tako i predsednik Redžep Tajip Erdogan sada najavljuje ponovno pretvaranje Aja Sofije u džamiju. To je izazvalo zabrinutost u Vašingtonu i Atini, kao i među malobrojnim hrišćanima u Turskoj.

Ta inicijativa naišla je na kritike u godišnjem izveštaju Stejt departmenta o poštovanju verskih sloboda i ljudskih prava u svetu. Pored Aja Sofije, ista sudbina se najavljuje i za Crkvu Hrista Spasitelja (poznatu pod nazivom Hora), koja se nalazi u Istanbulu i sada je muzej – ni crkva ni džamija. Pored nepoštovanja verskih sloboda, Vašington zamera Ankari i to što još nije otvorila Teološki fakultet na ostrvu Halki u Mramornom moru, na koji je stavila katanac pre 50 godina pošto je Vaseljenska patrijaršija odbila da dozvoli vladi da kontroliše rad „teološkog seminara”.

Izveštaj Stejt dipartmenta je pisan jezikom koji je „daleko od objektivnosti”. U njemu su „iznete optužbe koje nemaju bilo kakve osnove”. Turska je u poslednjih dvadeset godina povukla značajne korake u poštovanju prava verskih manjina, ocenjuju u Ministarstvu inostranih poslova u Ankari.

„Tragikomično je kad SAD komentarišu verske slobode i poštovanje ljudskih prava. U Americi su u velikoj meri prisutni rasizam, islamofobija, a u poslednje vreme i ksenofobija”, istakao je šef turske diplomatije Mevlut Čavušoglu odgovarajući na najnovije kritike koje su stigle iz Stejt departmenta.

U Aja Sofiji je nedavno prvi put obeležena godišnjica (557. po redu) osvajanja Konstantinopolja. Čitani su stihovi iz Kurana. Mnogi su to doživeli kao provokaciju i najavu ponovnog pretvaranja tog hrišćanskog svetilišta u islamsku bogomolju. To je prvi put uradio sultan Mehmed Drugi, samo nekoliko dana posle osvajanja grada na Bosforu 29. maja 1453. godine. Grešku je delimično ispravio Mustafa Kemal Ataturk, koji ju je 1935. pretvorio u muzej.

Najnovije igre oko Aja Sofije (Crkve Svete Mudrosti), koja je izgrađena 537. godine, izazvale su veliku zabrinutost u Atini. Grčka traži od Ankare da poštuje konvenciju UN o zaštiti istorijskog nasleđa, da ne skrnavi hrišćanska svetilišta.

Erdogan je odgovorio u intervjuu državnoj TV TRT: „Grčka se meša u naša unutrašnja pitanja. Ona ne upravlja našom zemljom. Ako ne zna gde joj je mesto, Turska zna kako će joj odgovoriti.”

Za doziđivanje minareta na Aja Sofiju, što se desilo odmah po njenom osvajanju, Erdogan kaže: „Na taj način naši preci su to zdanje učinili lepšim i interesantnijim”.

Ni sekularista Ataturk nije se usudio da ispravi tu veliku nepravdu i da Aja Sofiju pretvori u ono što je bila devet vekova – hrišćanska bogomolja. Plašio se reagovanja radikalnih islamista, koji mu svejedno nikada nisu oprostili to što Aja Sofija više nije džamija.

Zahtevi da se ona opet pretvori u džamiju obično se ponavljaju pred izbore, radi glasova. Erdogan na ovaj način sigurno želi da skrene pažnju sa teških ekonomskih problema s kojima se nosi posle izbijanja pandemije virusa korona. Suočava se i s problemima u svojoj stranci, pa je moguće da će ovog puta ići do kraja umesto da samo preti islamizacijom Aja Sofije, kao što je to ranije činio. To pitanje je nedavno bilo na dnevnom redu centralnog izvršnog saveta vladajuće Partije pravde i razvoja (AKP), a početkom idućeg meseca naći će se na dnevnom redu Državnog saveta, najvažnijeg administrativnog tela, otkriva „Sabah”, list blizak turskim vlastima.

Ako bi se to desilo, za mnoge u svetu, uključujući Evropsku uniju, Turska bi prešla „crvenu liniju”. I u Turskoj su mišljenja o ovome podeljena.

„Status Aja Sofije je veštački problem koji Erdogan pokreće kada želi da skrene pažnju s drugih teških pitanja. To se dešava već 18 godina otkako je na vlasti”, ističe Meral Akšener, lider desničarske Dobre partije, treće po snazi u parlamentu.

Ona tvrdi da se u vladajućoj partiji ponašaju dvolično: AKP jednog trenutka nije prihvatila njen predlog da se Aja Sofija u nacionalnoj skupštini proglasi u džamiju i zato Meral Akšener veruje da je i ovo sada Erdoganova igra.

Komentari18
9eaf0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Петар Н. Сремац
@ "A.vesnic" не треба бркати бабе и жабе а стално помињање Рашке области (окупационо Санџака) личи на кување жабе. Поготово што ми мало или ни мало не познајемо своју историју а оно што знамо тако је скројено, да не направи комплексе "нашим народима и народностима". Дакле Рашка област је до анексије БиХ, 1908. г. била готово сасвим насељњена Србима. После анексије многе муслиманске избеглице су населиле Рашку област, чинећи живот неподношљив Србима па су се Срби масовно исељавали! су
Веслач
Зашто Србија ћути? НИје то само ствар Грчке. Град Константинопољ је основао Србин а Аја Софију је градио такође Србин Јустинијан. У тренутку доласка Турака Мала Азија је била насељена великим бројем Срба. Каснија окупација Србије од стране примитивне и заостале империје је довела Србе на ивицу биолошког уништења.
Рада
Dan, у доба Константина и Јустинијана званични језик у држави је био латински а не грчки. Грчки је постао званични језик Источног Ромејског царства ( оно што данас зовемо Византијом) 200 година после смрти Јустинијана. Јустинијан је рођен као Управда, тако је бар записано од Латина, а узео је римско име кад је постао император. Главни војсковођа му се звао Велизар, и до данас то име срећемо само код Срба.
DAN
Odakle Vam to sa Justinijana kao i za Konstantina ! Po imenu to su bili rimljani grčkog porekla jer su ta dva jezika i govorili ! Koji vizantijski spis je pisan na srpskom ?! Mi se nismo oglasili zbog politike !
Nenad
Interesantno, nije se Srbija, Rusija, ... oglasila nego Amerika i Grcka. Nerazumem ni SPC ni spolju politiku Srbije, ali vidim da su rezultati losi. Valjda onda nesto treba menjati.
Александар Живановић
То парче Турске изнад Босфора да прогласи независност и уђе у ЕУ, пошто је јелте, и географски, и историјски хришћанска територија.
Dragutin
Ne slazem se sa Al Andalusom. Ne mogu se danas Erdoganove greske pravdati sa spanskim greskama koje su pocinjene pre toliko vekova.Kuda bi nas ta logika vodila.
nikola kiric
Koje spanske greske?

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja