petak, 14.08.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
nedelja, 14.06.2020. u 21:44 Milenija Simić-Miladinović
RAZGOVOR NEDELjE: MLADEN ŠARČEVIĆ, ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja

Premijerka se lično uključila u projekat male mature

Ana Brnabić smatra da je ogromna važnost ovogodišnjeg završnog ispita. Paralelno tu su i naš kabinet, ZVKOV, elektronska uprava i FON kao partner koji je uradio softver
(Фото Н. Марјановић)

Nema odustajanja od poludigitalne male mature, ubuduće neće biti vukovaca s poklonjenim peticama, a za prosvetu nema pravog napretka ni boljitka bez platnih razreda. Tvrdi to Mladen Šarčević, ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, kao i da će se sve što se u srpskom obrazovanju znalo o ocenjivanju, radu, vrednovanju... promeniti u roku od dve godine. U razgovoru za „Politiku” otkriva i kako.

„Jednostavno. Prvi alat je eksterno vrednovanje. Govorim kao neko ko je to u svojim ustanovama uradio još 2006. Više nema jurenja ocena. Nastavnik nije gospodar ocene, a njeno pedagoško svojstvo nije da se učenik kazni, kada govorimo o proceni i vrednovanju znanja. Ocenjivati se može ne samo brojčano nego i opisno i procentualno, kad izmestite ocenu iz subjektivnog miljea nastavnika i kada je njegov cilj da učenik napravi što bolji rezultat. Drugi alat su platni razredi. Dok se ne uvedu platni razredi, nagrađivanje po kvalitetu i eksterno ocenjivanje nema napretka. Ono što sad radimo jeste reforma kurikuluma, ali bez ove ozbiljne poluge nema ništa. Za visoko obrazovanje ulazak na fakultet će se vrednovati kao indikator kvaliteta”, kaže Šarčević. 

Možete imati fantastičan privatni fakultet, namerno uzimam taj primer, da su se upisali iz prvog pokušaja, a onda s najboljim ocenama završili u roku. To ne znači da ste uspešni. Gde su poslodavci, internacionalni modeli koje ostvarujete kroz nauku, mobilnost i programe saradnje? Još ako vašu ustanovu ne upisuje maturant s prosekom iz srednje škole većim od 3,50 – imate veliki minus. Biće upaljeni reflektori. Videće se ono što nezvanično znamo, da vukovci idu na medicinu i elektrotehniku, kaže ministar.

Kako ćete sprečiti fabrikovanje vukovaca?

Konkretan alat za to imamo. Zove se državna matura. Stupa na scenu u junu 2022. godine. Sve se resetuje. Nema više ulepšavanja stvarnosti. Lako se naduva prosek đaku jer će možda biti vukovac. I konkurencija na tržištu udžbenika je dozvoljena da bi se kvalitetom birali, ali nemate način da proverite u kojoj meri odabrani udžbenici doprinose željenom ishodu. Kad zaživi državna matura, uz uspeh kandidata i ocenu škole stajaće i šta je korišćeno od literature. Pa da vidite kad krene rang-lista. Što ste uzeli skuplji kad je on negde dole, a uz jeftiniji se postižu bolji rezultati?

Da li fabrikujemo i talente? Imamo sve više smerova za darovite, a kvote ostaju nepopunjene.

Koliko nastavnicima ode vremena za rad s talentima, a koliko na decu s problemima? Daj bože da se deset odsto bave darovitima. Ne pravimo se talentovanijim nego što jesmo, prvi put se bavimo darovitima. Odavno postoje matematička i filološka odeljenja. Interesovanje za filološke smerove sada je taman koliko ima i mesta jer je učenje stranih jezika dostupnije nego pre. Možemo da obogatimo ponudu, uvedemo korejski, persijski… O tome moramo da razmislimo. Moramo da imamo kvalitetne profesore za informatiku, a takvi za ove pare neće da rade u školi. Trebaju nam afirmativne mere, o kojima premijerka i ja razgovaramo. Nije isto ako dete koje hoće na medicinske nauke u gimnaziji ima dva ili pet časova biologije i hemije, zato smo uveli ta odeljenja. Najbolji program je međunarodna matura. „Ruđer Bošković” je radi već 14 godina, veoma uspešno u svetu. Od ove godine ćemo taj smer imati u tri državne gimnazije. Kasnimo. Hrvatska je to uradila 1992, Slovenija godinu ranije, Skoplje 1994. Moglo je nešto ovog ministra da sačeka urađeno, da ne krenemo sve odjednom.

U čemu se ogleda uspeh nastave na daljinu?

Zaista je bila potreba da sve pokrenemo u roku od dva dana. Pratili smo epidemiologe. Sve je redovno dezinfikovano, obezbedili smo maske, prevoz, hranu... s nula dinara. Jedino smo zakupili tri dodatne kamere, za ukupno sedam studija u kojima su u školi snimani TV časovi. Struktura je bila improvizovana, prvi put smo se našli u ovakvoj situaciji, a sve smo podigli onlajn od vrtića do fakulteta, čak i dualno obrazovanje. Da nismo poslednje tri godine vredno radili, uz reforme i obuke, verovatno se ne bismo usudili ni da probamo. Obuhvat srednjoškolaca nastavom na daljinu bio je 99 odsto, a osnovaca 99,3 odsto. U redovnim okolnostima taj procenat je manji, kad se u obzir uzmu izostajanje i pravdanje.

Grešaka je bilo. Šta smo iz njih naučili?

Sistem koji pripremamo za državnu maturu 2022. godine u oktobru će biti isproban na uzorku od 5.600 đaka, a onlajn malu maturu smo uradili na čitavoj generaciji osmaka od oko 66.000 učenika. To je, ipak, podvig. Bilo je kritike, ali neopravdane. Nisu svi imali brzi internet, pa nemamo ga ni mi svaki dan. Sad bar znamo koja nam brzina treba, kolike baze servera u realnim uslovima i kako da sistem zaštitimo. Takođe, uradili smo ono što se zove formativno ocenjivanje, i što je kvalitet u pedagoškom napretku prosvetnih radnika. Veliki benefit ostvaren je kroz učenje na daljinu. Dobili smo nove softvere, ugradili ih na 70 laptopova tako da su nastavnici snimali lekcije kod kuće, a snimanje će se nastaviti i u redovnim uslovima. U planu je da škole ubuduće u godišnji plan i program rada uvrste i poneku nedelju za rad na daljinu, za koji su se sada izveštili i đaci i nastavnici, a dobrodošao je ne samo u nepogodama već, na primer, za gimnazijalce sportiste dok su na pripremama.

Na pola smo reformskog puta, šta sad?

Reformisali smo prvi i peti, drugi i šesti razred osnovne i prvi i drugi gimnazije. Idemo dalje. Očuvali smo sve projekte, unapredili obogaćen jednosmenski rad. Još 261 škola, na postojećih 204, radiće u jednoj smeni s obogaćenim pedagoškim sadržajima. Prvi put po tom modelu uvodimo 73 srednje škole, kao i pet škola za đake sa smetnjama u razvoju, što je ogroman poduhvat. Radimo strategiju razvoja obrazovanja i vaspitanja. Predstavili smo njen deo za predškolsko i osnovno, za srednje škole, a 10. jula ćemo nauku, krajem septembra visoko obrazovanje. Uprkos vanrednim uslovima, ispunićemo zacrtan plan. Ide još 10.000 digitalnih učionica, jer nam budući treći i sedmi razred osnovne škole i treći gimnazije neće vredeti bez digitalnih udžbenika.

Da li su nove digitalne procedure, skeniranje i elektronsko pregledanje testova, položile probni ispit?

U određenim školskim upravama, što su pokazale i analize, dešavalo se da pri pregledanju neko drugi dodaje, popravlja i poboljšava đački rad. To u elektronskom pregledanju ne može. Bitan nam je bio tajming, da izmerimo koliko je vremena potrebno za nove procedure. Softver je radio Fakultet organizacionih nauka, snagu baza e-ZUP i e-Uprava. To je zajednički projekat Kancelarije za IT i elektronsku upravu, kabineta premijerke, Ministarstva prosvete, Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja i FON-a. Moralo je da se sve sinhronizuje. U vreme pregledanja testova s probe male mature ljudi četiri dana nisu spavali. Morali smo da otkrijemo svaku eventualnost pa i to da pri skeniranju problem pravi ako test ima „uši”, a deca su kod kuće rešavala kombinovani i srpski (maternji) jezik pa su ih i malo zgužvali. Zaključili smo da mora da se odvoji skeniranje od pregledanja, inače softver baguje. Pojačali smo duplo servere. Uskoro ćemo premijerka Ana Brnabić i ja da posetimo pomenuti zavod za kvalitet gde je smešten glavni skening centar. Tu testovi nastaju, a od ove godine se i štampaju, pa nam je rizik da neko provali zadatke apsolutno izbegnut. Zbog epidemioloških mera, nema više od devet učenika u učionici na ispitu, pa je mogućnost prepisivanja svedena na minimum.

Nastavnici su testove elektronski pregledali duže nego što je planirano, angažovani su i subotom, radili do kasno u noć...

Sve na dobrovoljnoj bazi. A naše je da sve te ljude nagradimo.

Kad i kako?

Najbolje kad dođu platni razredi. Oni koji su bili spremni da pomognu, ujedno su dobri ljudi i hrabri, imaju znanje i rade u našim ustanovama i za mene su najbolji u Srbiji. Bili su tu kad je trebalo. Prihvatili to kao lični izazov, a kad dođu platni razredi, mi ćemo to znati da cenimo. Kasnilo se i zato što smo čekali testove s Kosova i Metohije. Sačekali smo. Prošli sve kritične tačke, zato proba i postoji.

Da li će se testovi s male mature 17, 18. i 19. juna skenirati i elektronski pregledati, ili se odustaje jer su te procedure, ipak, prvi put testirane?

Neće se odustati. To je najlakše. Mnogo je teže izboriti se, ispraviti greške.

Ko je najodgovorniji za organizaciju i sprovođenje završnog ispita?

Kabinet premijerke. Ona smatra da je važnost projekta tolika da se i ona uključila. Paralelno tu su: naš kabinet, Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja kao izvršilac radova, elektronska uprava koja mora da nam da podršku i FON kao partner koji je uradio softver.

Šta je epilog nedavnog propusta u funkcionisanju elektronskog dnevnika?

Nema tu zloupotreba. Upozorili smo kompaniju koja izvodi radove preko „Telekoma”, koji nam je partner, da je nedopustivo slati reklame i to nismo nikome dozvolili. Mi smo odreagovali odmah, sve je uklonjeno i mislimo da je to bio nepotreban gaf.

Koliko es-dnevnik košta državu?

Mi smo taj alat uradili za najmanje para u Evropi. Prve godine dobili smo donaciju, kada smo hteli da pokrenemo sistem, pre uvođenja informatike kao obaveznog predmeta. Hteli smo da taj projekat uradimo u 200 škola. Međutim, u prvoj godini urađeno je 680 škola. Predsednica vlade Ana Brnabić zainteresovana je za digitalizaciju i rekla je da se to uradi. Mi smo navrat-nanos radili. Za dve godine potrošeno je 1.600.000 evra. U Hrvatskoj, koja ima upola manje škola, to se radilo četiri godine, a koštalo je 24.000.000 evra. Niko nije primetio da smo uradili fantastičan posao jer su svi stekli osnovne digitalne kompetencije kroz es-dnevnik koji je doprineo uspešnom završetku školske godine uprkos pandemiji.

Komentari12
1b411
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

нина
Школом на даљину највише губе вредна,амбициозна деца.Жива реч наставника,комуникација,потстицање на размишљање,објашњавање,понављање градива ...не могу се заменити дописивањем.
Ljudmila
Dok god u Srbiji ima skolovane sirotinje, imace ko da radi u skoli. Mladi napustaju zemlju u potrazi za biljim zivotom, tako da profesore od kojih su dve trecine pred penzijom, uskoro nece imati ko da zameni. Onda i ne mora ni reforma ni platni razredi,koji sa najavljuju od 2000. Skole jednostavno zatvoriti. Na kursevima obucavati za motanje kablova i sl.
Jeka
Ucinice sve da od srba naprave jeftinu i neobrazovanu radnu snagu. Navodno previse ima fakulteta, precise ljudi ide u gimnazije. Njihov stav je da svi treba da budemo radnaje za 26000 dinara mesecno dok njihov prosek dizu privilegivsni koji zaradjuju po 5,000,000.00 mesecno. 'Balo vas dualno obrazovanje.
Dragana Vargas
da li Vi stvarno mislite da razvitak i uspesnost jedne ekonomije zavisi od doktora i inzenjera? Osnovne delatnosti su temelj jedne drzave, koju mi nazalost nemamo, jer svi hoce da se zovu Dr i Ing.
Зоран Маторац
Може ли на матури да се падне? Некад је било: није могао да положи малу матуру па су га дали на занат.
Milutin
Ni na maloj ni na velikoj. Gotovo da ne moze ni da se ponavlja, izuzev ukoliko ucenik cele godine odgovara sa necu, ne znam i predaje prazne papire. I to za vise od dva predmeta. Ukoliko bilo sta kaze to moze da se definise kao prepoznavanje gradiva ( zna na kom se casu nalazi) dobije dvojku. Tzv. Blumova taksonomija ala Tinde Kovac.
Ivica Pejic
Ni danas, 15-06-2020 ne mozemo da pristupimo rezultatima probnog testa iz matematike. I sta sad?

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja