petak, 26.02.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
nedelja, 14.06.2020. u 21:21 Jovana Rabrenović

Javna preduzeća skliznula u minus

Najveću dobit u 2019. imao je sektor snabdevanja električnom energijom – 12,7 milijardi dinara
Највећу добит у 2019. имао је сектор снабдевања електричном енергијом – 12,7 милијарди динара (Фото Р. Крстинић)

Privreda Srbije i prošlu godinu, inače petu zaredom, poslovala je profitabilno, međutim doprinos tome nisu dala javna preduzeća, jer su ona prvi put posle nekoliko godina imala gubitak. Podsećanja radi privreda je prošle godine zaradila 391 milijardu dinara, za 12,8 odsto manje nego godinu dana pre toga kada je uknjižila dobit od 500 milijardi dinara.

Ono što je svakako karakteristika 2019. godine je pomenuti gubitak javnih preduzeća od 574 miliona dinara. U prethodnoj godini poslovala su  pozitivno s dobiti od 3,477 milijardi dinara. Međutim, i ona su iz poslovne aktivnosti ostvarila dobitak, koji iznosi 19,464 milijardi dinara, mada je za 22,7 odsto smanjen na godišnjem nivou, dok pozitivan rezultat iz finansiranja iznosi 3,5 milijardi dinara i veći je za sedam odsto. Ukupan negativan rezultat opredelio je gubitak iz ostalih aktivnosti od 20,746 milijardi dinara, koji je pritom smanjen za 4,6 odsto. Sa neto dobitkom su poslovala 394 preduzeća, sa neto gubitkom 134, a bez iskazanog rezultata je bilo 21 preduzeće. U javnim preduzećima (ukupno 549) je bilo zaposleno 115.474 radnika, što je za 2.284 radnika manje u odnosu na prethodnu godinu.

Prema podacima Agencije za privredne registre (APR) najveću dobit iskazao je sektor snabdevanja električnom energijom od 12,7 milijardi dinara, trgovina na veliko i malo od 1,33 milijardi dinara, sledi sektor saobraćaja i skladištenja od 1,2 milijarde dinara, poljoprivreda, šumarstvo i ribarstvo 870 miliona dinara i snabdevanje vodom i upravljanje otpadnim vodama 681 miliona dinara.

Ostali sektori, a APR nije naveo kojima se tačno radi, iskazali su gubitak od 17,38 milijardi dinara koji je očigledno bio dovoljan da otera finansijski rezultata svih javnih preduzeća u minus. Zabrinjava i to što profitabilnost tog sektora pada. U 2018. javna preduzeća iskazala su dobit od 3,4 milijarde dinara, a u 2017.  dobit od čak 25 milijardi dinara.

Stručnjaci ukazuju da podaci mogu i da zavaraju i da rezultati o pozitivnom ili negativnom poslovanju mogu da potiču od metodologije obračuna, amortizacije, kursnih razlika…

Goran Radosavljević, profesor na Fakultetu za ekonomiju, finansije i administraciju kaže da je za ocenu problema potrebnija dublja analiza da se vidi koja su to preduzeća napravila gubitak od 17 milijardi dinara. Dodaje, da profitabilnost javnih preduzeća fluktuira od godine do godine pa tako ako država nekom preduzeću otpiše potraživanja ono može iz minusa da pređe u plus. To se, kaže, dešavalo sa Železnicom koja je gubitaš, a postoje i godine kada bude u plusu.

– Distributeri raznih usluga tradicionalno posluju pozitivno što se vidi i po ovogodišnjim podacima o profitu sektora snabdevanja električnom energijom. Verovatno su gubitaši oni od ranije poznati rudnici, železnica – kaže Radosavljević.

On podseća i na praksu države koja od godine do godine uzme celu dobit ili veći deo dobiti javnih preduzeća ne ostavljajući im ništa za investicije. Ipak činjenica da javna preduzeća posluju lošije i da su lane iskazala i gubitak ukazuje da problem postoji

I Ljubodrag Savić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, smatra da podatak o lošijem poslovanju relativan i da može biti i knjigovodstveni.

– U plus se ne dospeva lako, kao ni u minus. Možda su sada neke stavke iskazane. Primer za tako nešto je bilo poslovanje Komercijalne banke, koja nije javno preduzeće, koja je jedne godine, u pripremama za privatizaciju iskazala veliki gubitak, a već godinu dana kasnije veliki dobitak. A samo se radilo o različitom knjiženju  da su nenaplativa potraživanja otpisali i drugačije klasifikovali hipoteke. Tako je i kod javnih preduzeća. Sećam se jedne godine EPS je iskazao veliku dobit, a već sledeće je država morala da mu da garanciju za kredit. Pa ako je tako dobro poslovao zašto sam nije mogao da garantuje svojim sredstvima za zajam – kaže Savić.

Komеntari5
b04b4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

артиљерац
Ма чуди ме то од Јавних Предузећа.Иначе су били ЛОКОМОТИВА развоја Србије,па и шире.
Patriota Jugoslav
Sve se da istrpeti ali kada dobijem uplatnicu Infostana oko 100,00 Eura svaki mesec, bude mi zlo, pa ne znam da li da za taj novac kupim "ksanaks" ili da platim... To je preskupa usluga.Kada se ima u vidu penzija ili prosečna zarada u Srbiji to je nerealno i skupo nakalemljeno...
Joca
Ne cudi me da je tako. Potpisano renoviranje doma zdravlja naLimanu u Novom Sadu je 660 miliona dinara. Da bi koliko juce, gradonacelnik Vucevic prilikom obilaska rekao da ce renoviranje kostato 900 miliona dinara. Uz njega je stajao i direktor doma zdravlja Novi Sad, koji ga nije ispravio. Dali je moguce da je planirana i odobrena suma probijena a tek su skele postavljene? Ocigledno je kako i koliki se novac ispumpava. Promotivni spot na fb ovo potvrdjuje.
regionalna sila
Glavno je da Srbija ima najveću stopu rasta i da Srbiji na tome zavidi Hrvatska.
Posmatrač
Od naših mudrih političara se samo mogu čuti nebuloze i demagogija, ali ne kako sniziti cene i povećati životni standard.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja