utorak, 11.08.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ponedeljak, 15.06.2020. u 22:00 Marina Vulićević

Raške duhovne svečanosti, primer dobre prakse

Potrebni su ozbiljna državna strategija i sistemska rešenja, koji će omogućiti da se ojačaju kapaciteti lokalnih ustanova kulture i podrže samostalni umetnici, izdavači, umetnički i neprofitni festivali, kaže Nikša Barlov, umetnički direktor ovog festivala
Са прошлогодишњих Рашких духовних свечаности; Никша Барлов (Фотографије Марко Марковић)

Preduslov za postojanje autonomnih institucija kulture, u svim sektorima, njihova je depolitizacija i profesionalizacija, smatra Dajana Đedović, urednica književnog programa Centra za kulturu „Vuk Karadžić”, u Loznici. Zatim, prema njenom mišljenju, neophodno je stvoriti širok front za otvoreni dijalog o postizanju dogovora oko osnovnih strateških dokumenata u kulturi na nacionalnom i lokalnom nivou, a paralelno sa svim ovim važno je graditi osvešćenog i slobodnog pojedinca.

– Misleći intelektualci nisu u stanju da sami promene svet, mada je takva promena nezamisliva bez njihovog doprinosa. Zato je neophodna sprega običnog sveta i mislećeg dela društva. Novoizgrađene institucije bi uz pomoć dokumenata, u njihovom temelju, postale prostor neprestanog ispitivanja ispravnosti ove sprege običnog sveta i intelektualaca, kao i regulator privatnih preferenci i jedne i druge strane u neprestanim otvorenim i javnim debatama. „Bez udruživanja neće biti prelaženja granica”, kaže jednim povodom prof. dr Milena Dragićević Šešić. To će biti tačka na kojoj će se slomiti svaki pritisak države na sektor kulture – primećuje Dajana Đedović.

Međutim, već sada u Srbiji postoje primeri dobre prakse stalnog ulaganja u pažljivo osmišljene kulturne programe, koji su, što je najvažnije, vrlo posećeni, a jedan od njih su Raške duhovne svečanosti, festival koji sredinom avgusta okuplja pisce, muzičare, dramske umetnike, podstiče debate povodom značajnih godišnjica, osvrće se na aktuelna pitanja ne samo u našoj, već u svetskoj kulturi. Onaj ko poseti ovu manifestaciju, može slobodno da kaže da je imao poseban umetnički doživljaj.

Kada je reč o stanju kulture u Srbiji, izvan Beograda, Nikša Barlov, umetnički direktor Raških duhovnih svečanosti, misli da su glavni nosioci kulturnih dešavanja posvećeni pojedinci, zaljubljenici u svoju profesiju, koji, bez obzira na sve probleme, sa velikim entuzijazmom i energijom rade svoj posao i postižu odlične rezultate. Poput Branka Kukića iz Čačka, Bore Dimitrijevića iz Zaječara ili Ivana Brborića iz Aleksandrovca, kako kaže.

– Međutim, veliki pojedinci nisu dovoljni. Potrebni su ozbiljna državna strategija i sistemska rešenja, koji će omogućiti da se ojačaju kapaciteti lokalnih ustanova kulture i podrže samostalni umetnici, izdavači, umetnički i neprofitni festivali. Veoma je važno i ulaganje u stručni kadar i nove tehnologije, kako bi se naše bogato kulturno nasleđe i savremena stvaralačka produkcija na pravi način predstavili domaćoj i međunarodnoj javnosti. Sistemska rešenja bi podrazumevala i odnos prema kulturi u medijima sa nacionalnom frekvencijom, obrazovnim ustanovama, kao i omogućavanje poreskih olakšica svima koji žele da svoja sredstva ulože u kulturu. Mislim da je pitanje odnosa prema kulturi jedno od najvažnijih sa kojim se naše društvo susreće i od njegovog rešenja zavisiće kako će ono u budućnosti izgledati – zapaža Barlov.

Upitan o tome šta je još potrebno za uspešnu organizaciju raških duhovnih svečanosti i da li je moguće sprovesti nešto slično širom Srbije, naš sagovornik odgovara da su to pravi tim ljudi, prave ideje i stabilan izvor finansiranja.

– Neophodno je i vreme da se stekne iskustvo, poverenje kulturne javnosti, dostigne visok nivo kvaliteta i izgradi prepoznatljivost festivala. Takođe, smatram da je važno iskoristiti i sve prednosti koje određena sredina ima – kulturno-istorijsko nasleđe, turističke potencijale i ljude po kojima se ona prepoznaje. Tako smo mi uradili i mislim da takav koncept donosi dobre rezultate – dodaje Barlov.

U Raški postoji kulturni život preko čitave godine, a Centar za kulturu „Gradac” pored Raških duhovnih svečanosti organizuje još četiri velike manifestacije. To su, prema objašnjenju našeg sagovornika, „Dani kraljice Jelene”, „Dani Milunke Savić”, „Muzeji za 10”, i od ove godine, u saradnji sa beogradskim „Gitar art festivalom”, „Gitar art vinter fest” na Kopaoniku.

– Takođe, Raška ima veoma aktivnu galerijsku, izdavačku, bibliotečku i muzejsku delatnost i tokom godine organizuje raznovrsna kulturna dešavanja: promocije knjiga, tribine, predavanja, filmske i pozorišne predstave, programe za decu. U našim prostorijama nalazi se spomen-soba „Raška – ratna prestonica Kraljevine Srbije 1915”, a u najskorije vreme očekuje nas otvaranje multimedijalne postavke posvećene Milunki Savić u Jošaničkoj Banji. Mislim da je Raška dobar primer pažljivo osmišljenog kulturnog programa koji se svake godine obogati nekim novim sadržajem – naglašava Barlov.

Raške duhovne svečanosti su uvek u istom terminu – od 15. do 19. avgusta. Ovogodišnji slogan je „Kultura kao mera stvari”, program je uvek kvalitetan i raznovrstan, sa gostima iz zemlje i inostranstva.

Komentari1
1fbec
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Миодраг Стојковић
Кад чујем реч СТРАТЕГИЈА у култури , одма се најежим, и знам одакле дува ветар. Уметност и уметници неби требало да се нађу у крутим шаблонима и стратегијама . Немора да буде ни БОЕМСТВО . Флексибилност радника у култури требало би да буде максимално. Не треба УМЕТНИК да се много излаже бирократији , јер од уметности нема ништа .Разумети врхунску уметност је све теже , јер се не мора , па нам многе сцене изгледају на скромно у уметничком смислу.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja