četvrtak, 13.08.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ponedeljak, 15.06.2020. u 21:00 Katarina Đorđević

Kad roditelji zavode red u školi

Nekada je mamama i tatama bio zabranjen dolazak u školu nakon 1. juna, kada počinju da se zaključuju ocene, a danas naši hodnici vrve od roditelja namernih da objasne nastavnicima kako su pogrešili u ocenjivanju njihove dece, kaže profesorka Jasna Janković
Много је лакше детету него родитељу објаснити зашто је добило нижу оцену (Фото А. Васиљевић)

Nezadovoljan ocenama svog deteta, jedan otac je krajem nastavne godine odlučio da ode u školu i lično zatraži objašnjenje od predmetnog profesora. Kada je shvatio da se u školi održava sednica nastavničkog veća na kojoj se raspravlja o đačkim ocenama, iz sve snage je udario u vrata školske zbornice u kojoj su sedeli profesori i ozbiljno povredio sopstvenu šaku. Iako ova scena deluje prilično nadrealno, Jasna Janković, predsednica Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije, inače profesorka književnosti, kaže da su roditelji sve nasrtljiviji i agresivniji, a institucija profesora sve manje poštovana.

– Roditelji su odavno prešli granice koje nisu smeli i sve više zaboravljaju na činjenicu da su nastavnici stručni i edukovani za svoj posao. Kada sam ja počinjala da radim, roditeljima je bio zabranjen dolazak u školu nakon 1. juna, kada počinju da se zaključuju ocene. Danas krajem svake školske godine naši hodnici vrve od roditelja namernih da objasne nastavnicima kako su pogrešili u ocenjivanju njihove dece. Profesorima, koji su nekada imali neprikosnoveni autoritet, danas se prebacuje da su oni krivi što deca imaju loše ocene, a kada se taj profesor požali direktoru zbog maltretiranja roditelja, najčešće dobije odgovor: „Greška je u tebi jer nisi autoritet.” Roditelji ne shvataju da na taj način deci šalju poruke da ne moraju da se trude i poboljšaju ocene jer će oni to da srede. Kada dete odraste ti roditelji će krenuti kod njih na posao da bi opravdali kašnjenje ili poslodavcu objasnili kako ono zaslužuje povišicu. I suočiće se sa surovom spoznajom gde su granice njihovog uticaja – smatra naša sagovornica.

Vesti kao iz rubrike „verovali ili ne” potvrđuju da roditelji misle da imaju pravo da dele pravdu u svakoj situaciji u kojoj procene da je učinjena nepravda nad njihovom decom. Tako i utakmica mladih vaterpolista Partizana i Beograda, koja se prošle godine održala na Banjici, verovatno ne bi dobila toliku medijsku pažnju da se na njoj nisu pobili roditelji suprotstavljenih timova. Dok su deca na tribinama sportski bodrila svoje drugare vaterpoliste, njihovi očevi i majke su fizički nasrnuli jedni na druge, naočigled zapanjenih trenera i ostale publike.

Roditelji mladih fudbalera pobili su se i na terenu PKB-a iz Kovilova. Dok su na tribinama sevale pesnice, deca su stajala kao ukopana, baš kao i sudija koji je brzo svirao kraj utakmice i poslao dečake u svlačionicu.

Zbog toga ne treba da čude rezultati upravo objavljenog istraživanja iz Australije koji govore da čak 83 odsto nastavnika priznaje da je razmišljalo o promeni profesije zbog maltretiranja koje doživljavaju od strane đaka i njihovih roditelja. Besne objave na „Fejsbuku”, agresivni mejlovi, nasilno ponašanje i zlostavljanje školskog osoblja od strane roditelja postalo je, izgleda, svakodnevica školskog života. Svaki treći direktor škole koji je učestvovao u ovom istraživanju doživeo je pretnje od strane roditelja, a dve trećine od 560 anketiranih nastavnika nedavno su bile zlostavljane od strane roditelja. Roditelji nasilnici češći su u osnovnim školama, a žrtve su im uglavnom mlade nastavnice. Najčešći oblik zlostavljanja je vikanje i unošenje u lice – prijavilo je devet procenata nastavnika, dok je u jednom procentu slučajeva došlo i do fizičkog napada. Kako navode autori ovog istraživanja, neki razlozi napada krajnje su banalni: nastavnik nije okačio nedovršen đački rad na pano u učionici ili dete nije dobilo ulogu u školskoj predstavi.

Na svakog pristojnog roditelja dolaze dva koja to nisu, primećuje Suzan Maklin, stručnjak za sajber-bezbednost, koja upozorava da je maltretiranje nastavnika i škola putem imejla u porastu. Jedan od glavnih uzroka nasilničkog ponašanja roditelja jeste ideja da dete uvek treba da bude srećno i zadovoljno – roditelji ne žele da njihovo dete doživi bilo šta što mu je neprijatno i stupaju u akciju čim se to desi.

Školski psiholog Branka Tišma ističe da su roditelji, po definiciji, subjektivna bića koja nemaju realan odnos prema školskom postignuću svog deteta. Oni gledaju samo svoje dete, a ne i razred kome pripada. Posmatraju dete koje u kućnim uslovima relativno uspešno savladava zadatke i ubeđeni su da ih nastavnik mrzi kada ga ocenjuje nižom ocenom.

– Različiti su razlozi zbog kojih su roditelji nasilni. Neki prete jer misle da su tako u mogućnosti, drugi su ubeđeni da su njihova deca genijalci koji su nepravedno ocenjeni nižom ocenom, a treći jednostavno vide da se ostali roditelji bezobrazno ponašaju i ostvaruju svoj cilj, pa i oni reaguju na isti način. Mnogo je lakše detetu nego roditelju objasniti zašto je dobilo nižu ocenu jer očevi i majke jedinice, dvojke i trojke doživljavaju kao ocenu sopstvenog roditeljstva – smatra ovaj psiholog. 

Komentari45
cda9c
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Vladislav Marjanovic
Vladajuci obrazovni sistem je podbacio svuda u svetu jer je preuzeo americki kome nije bilo u intreresu ne da obrazuje drustvo vec da ga destabilizuje. Kuda je to odvelo vidi se. Tim pre ga treba odbaciti i vratiti se klasicnom skolstvu sa frontalnom nastavom i usmenim propitivanjima. Deca moraju da nauce da zapamte elementarne cinjenice radi kasnijeg profesionalnog razvoja. Ona moraju da nauce i da se usmeno izrazavaju. Bez cinjenica nema ni kritickog misljenja. Testovima se to ne postize,
Саша Микић
Баш напротив деца треба да разумеју те елементарне чињенице и онда ће знати како да их и запамте и примене. Од набубаног знања нема никакве користи.Најбољи су они који знају да објасне деци свој предмет и да им га толико приближе да га деца заволе. Такви онда могу да дају тест, писмени задатак или било шта друго за проверу знања и да кажу деци: ''Ево вам све па преписујте!''. Они који знају и учили су знаће да ураде и без преписивања, а они други неће знати ни одакле треба да препишу.
Muradin Rebronja
Secam se kada je moj sin Samir, u N. Banovcima, završavao osnovnu školu. Njegov nastavnik matematike se dvoumio da li da mu da prelaznu ocenu, i pitao mene? Ja mu odgovorih da necu da ga molim za prelaznu ocenu, uz napomdnu da nece biti profesor matematike. Bice ugostitelj. I bio je. I on je radio Sheratonu u Torontu. Sada u Kanadi ima svoju firmu i svoj biznis. Zalažem se da niko ni iz čega ne dobije slabu ocenu i izgubi godinu zbog toga. Ko zna za šta je on talentovan i šta ce raditi ubuduce.
Muradin Rebronja
@ Aleksa Petrović: Ja nisam slučajno kanadski državljanin, to je privilegija, i američki đak, najboljih škola iz oblasti kulinarstva, menadžmenta i restoranskog biznisa. Zvanično, pronalazač, inovator, šef instruktora kuvarstva i usluživanja. Da bi neko bio uspešan i kompletan ugostitelj, mora da poseduje talenat, da hoće da uči, da može da radi taj težak posao, i da nauči kako se radi, kroz praksu i trening. Mora da bude motivisan i sa jasnim ciljem: da radi u najboljim svetskim hotelima.
Aleksa Petrović
Мурадине, стара пословица каже ''дрво се исправља док је младо''. Случајно радим са страним и домаћим послодавцима и многи од њих се жале , да са многим запосленима, посебно из новије генерације , имају грдне муке да их навикну на оне обавезе које сам навео претходно, а које је требало да науче у школи.
Prikaži još odgovora
Nemanja Milic
Radio sam u Tehnickoj skoli na Novom Beogradu i shvatio da su deca tamo predivna. Sve je islo jednostavno. Dakle, ako nemaju ocene, ostaju neocenjeni, a za svaku aktivnost su dobijali bodove. Ko digne ruku i da tacan odgovor, dobije pozitivne bodove, a ko da netacan, dobije negativne. Dakle, najobicnije bodovanje treba da im se uvede kako bi deca znala na cemu su. Takodje, ocenjivanje testom je majka, ne ispitivanje jer ispitivanje moze da bude i licno i tesko zbog javnog nastupa.
Aleksa Petrović
Школа је одавно изгубила своју основну сврху , а то је да ученик, будући члан овог друштва, стекне образовање и васпитање(тако се зове и школски закон). Међутим у нашим школама ученици не добијају образовање јер им се оцене поклањају, одн. дају се петице за незнање. Васпитање такође не добијају, јер у школу не долазе на време или је избегавају, захтевају добре оцене за нерад исл. Ученици дакле долазе у школу да добију папир који се зове диплома, да би их тете и маме запослили преко везе.
Саша Микић
Ако погледамо ко је крив за овакву ситуацију, онда можемо да кажемо да смо сви криви. Највише је крив систем вредности, који смо увезли из ''демократских'' земаља, а то је да се у први план стављају права, па тек онда да се помињу обавезе. Некада се знало да право на нешто следује тек кад испуниш своју обавезу. Обавеза деце је да иду у школу и да дају што боље од себе да имају добре оцене. Обавеза наставника је да буду објективни, а обавеза родитеља је да пошаљу васпитану децу у школу.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja