petak, 27.11.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
utorak, 16.06.2020. u 12:21

Naučnici upozoravaju: Stvorili smo savršenu oluju za nove pandemije

(Фото Бета/АП)

Stvorili smo „savršenu oluju” za bolesti koje se prenose iz sveta divljih životinja na ljude i globalno brzo šire, a ljudsko uništavanje prirode taj proces samo ubrzava, upozoravaju naučnici. Ovo je globalno stanovište zdravstvenih stručnjaka koji proučavaju kako i gde se u svetu pojavljuju nove bolesti.

U sklopu tih napora stručnjaci su razvili sistem prepoznavanja obrazaca koji mogu predvideti koje bolesti divljih životinja predstavljaju najveću pretnju za ljude. Ovaj pristup problemu iznose naučnici sa britanskog Univerziteta u Liverpulu i on je deo globalnih napora u pronalasku načina da se bolje pripremimo za buduće zarazne bolesti.

„U poslednjih 20 godina smo imali šest velikih pretnji – SARS, MERS, ebolu, ptičji grip, svinjski grip i koronavirus”, rekao je za Bi-Bi-Si Metju Bejlis sa liverpulskog univerziteta.

„Uspeli smo da izbegnemo pet hitaca, ali šesti nas je ipak pogodio. I ovo nije poslednja pandemija sa kojom ćemo se suočiti, zbog čega moramo izbliza nadzirati bolesti među divljim životinjama”, smatra profesor.

U sklopu detaljne analize zajedno sa kolegama je osmislio predskazujući sistem prepoznavanja obrazaca kojim se može proučiti velika baza podataka svih poznatih bolesti iz životinjskog sveta.

Među hiljadama bakterija, parazita i virusa poznatih nauci, ovaj sastav prepoznaje i tragove skrivene u broju i tipu vrsta koje oni uspevaju zaraziti. Sistem tragove koristi da bi zaključio koji među njima predstavlja najveću pretnju za ljude.

Ako se neki patogen proglasi prioritetom, naučnici će, kako kažu, usmeriti sve svoje istraživačke snage na pronalazak preventivnih mera i način lečenja pre izbijanja zaraze.

Profesor Bejlis smatra da ćemo morati da povučemo potpuno novi potez da bismo otkrili koje bolesti mogu izazvati pandemiju. Ističe da je dosad napravljen veliki napredak u ovom prvom koraku.

Brojni naučnici su saglasni da naše ponašanje, naročito krčenje šuma i prisvajanje prirodnih staništa sa različitim životinjskim svetom, doprinosi tome da se bolesti češće prenose sa životinja na ljude.

Profesorka Kejt Džons sa Univerziteta u Londonu kaže da „dokazi obično upućuju na to da se ekosistemi sa nižom biološkom raznolikošću koju su izmenili ljudi, poput poljoprivrednih dobara ili plantaža, često povezuju sa za ljude povećanom opasnošću od raznih infekcija”. Dodaje da to ipak nije nužno kod svih bolesti.

Pijaca u Vuhanu (Foto EPA-EFE/ALEX PLAVEVSKI)

„Životinjske vrste koje lakše podnose ljude, poput nekih vrsta glodara, često su efikasnije u prenosu patogena. Tako gubitak biološke raznolikosti stvara nove predele na kojima je povećan rizičan kontakt ljudi i divljih životinja, čime se istovremeno povećavaju i izgledi da se određeni virusi, bakterije i paraziti prenesu na ljude”, pojasnila je Džons, a prenosi Indeks.

Neke zarazne bolesti su ukazale na to da postoje jasne međusobne veze između ljudskih aktivnosti i divljih životinja. To je bio slučaj sa prvom epidemijom virusa „nipah” 1999. godine u Maleziji, kada se virusna infekcija, koju su prenosili šišmiši, prenela na veliku farmu svinja smeštenu na rubu šume.  Šišmiši su se na stablima hranili voćem, a ostatke koji su padali na tlo potom su pojele domaće svinje.

Virusom se tada zarazilo više od 250 ljudi koji su bili u kontaktu sa zaraženim svinjama. Više od stotinu njih je umrlo. Stopa smrtnosti od koronavirusa se još uvek formira, ali trenutno se procenjuje da je ona oko jedan odsto. Virus „nipah” ubija 40 do 75 odsto zaraženih ljudi.

Profesor Erik Fevre sa liverpulskog univerziteta i saradnik Međunarodnog istraživačkog instituta za stoku u Najrobiju podseća da naučnici moraju da neprestano prate i nadziru područja u kojima postoji veći rizik od pojave zaraznih bolesti. Farme na rubovima šuma na kojima se prodaju i kupuju životinje, sve to briše granice između ljudi i životinjskog sveta. Upravo su to mesta na kojima će se verovatnije pojaviti bolesti.

„Nove bolesti se u ljudskoj populaciji pojavljuju verovatno tri do četiri puta godišnje. I ne samo u Aziji ili Africi već i u Evropi i u SAD”, kaže Fevre. Bejlis dodaje da aktivan nadzor novih bolesti postaje sve važniji.

Smatra da su ljudi „stvorili gotovo savršenu oluju za pojavu pandemija”, a Fevre je saglasan sa njegovim mišljenjem.

„Vrlo je verovatno da će se ovakve stvari ponavljati jer su se događale tokom svih naših interakcija sa svetom prirode. Sada je najvažnije da to shvatimo i da pravovremeno reagujemo”.

Kaže da je aktuelna kriza svojevrsna lekcija mnogima među nama o tome kakve su posledice ljudskog uticaja na prirodni svet.

„Mnogo stvari koristimo i uzimamo zdravo za gotovo – hranu koju konzumiramo, materijal od kog je napravljen naš pametni telefon… Izuzetno je važno da dobro razmislimo o resursima koje trošimo, o načinu na koji ih trošimo i kako sve to utiče na nas”, zaključuje Favre.

Komentari20
19e6e
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Dragoljub
Šta bi značilo ovo 'Savršena oluja' u ovom kontekstu? Jeli to neki bukvalan prevod? Može li neko da objasni ozraz?
srba
Zaboravio je brazilski virus ZIKA cak je bilo pretnji da stize onomad i u srbiju, setite se !?
Леон Давидович
Као да и раније нису постојале и животиње и људи и болести се преносиле са животиња на људе. Људи не могу бити никада безбедни и то је једноставно тако. Само зашто људи морају уопште долазити у додир са свакојаким живорињама и што морају јести свакојаке животиње. А још горе што људи имају и опасне микробиолошке лабораторије којима се не може веровати, а у даљој прошлости тако нешто није постојало и бар из таквих извора није се могла појавити болест.
Dragan Pik-lon
@Boris,nije tako.Postoje zemlje kao na primer Holandija koja ima sindikat-konzumenata(potrosaca).Koji revnosno i pedantno prate proizvode raznih proizvodjaca i iste uporedjuju daju ocene od 1do 10 koji su bolji,zdraviji,ekoloskiji,ukusniji....i sve to javno na nacionalnoj televiziji jednom nedeljno.Ceo svet to gleda....Izadjite malo iz sokaka i bacite pogled na slobodan svet.Koji se menja nije isti kakav je bio 1946.godine....!
Нико битан
Не прави проблеме само прехрамбена, већ је ту и хемијска, петрохемијска, текстилна, металска и све могуће индустрије. Бивша колонијална сила Холандија је лепа и сређена земља јер је своје проблеме извезла широм света, па сада Азијати, источни Европљани и Африканци загађују и уништавају своје земље да би Холанђани и остали западњаци уживали у благостању. Савремене заразе су рачун који је доспео на наплату јер се систем бави мазањем очију народа уместо да решава стварне проблеме.
Боривоје Банковић
Наопака вам је логика. Изађите ви из свог холандског сокака па видите како се добија кафа коју пијете, месо, житарице, соја и палмово уље које једете, па онда делите лекције о слободном свету. Цену "здравих" и укусних холандских производа плаћају милијарде које живе у беди и у уништеним земљама.
Prikaži još odgovora
Мунгос
Када погледамо све вирусе, њихову вирулентност и смртност, они који су најопаснији и највећу смртност се најтеже преносе. Ови попут короне се брзо и нашироко преносе али имају мању смртност. Не може вирус бити и вирулентан и смртоносан у истом тренутку. Без обзира где је направљен, у природи или лабораторији.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja