Kakav je bio odnos kralja Milana i njegovog sina Aleksandra Obrenovića možda će se bolje videti kada se detaljno prouči do sada nepoznatih 27 stranica pisama koje je kralj pisao sinu. Do njih je nedavno, posle velikih napora i angažovanja nekoliko ljudi, došlo Udruženje „Adligat” i sada su ona smeštena u kutku porodice Obrenović koji je napravljen u ovom Udruženju za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju.

– U pismima se može videti kako otac sina, bivši kralj sadašnjeg kralja podučava kako da vlada, savetuje ga da „pije vodu sa dva izvora”, odnosno da do podataka dolazi i sa jedne i sa druge političke strane. Daje mu informacije kako da tajno nabavlja naoružanje. Valja naglasiti da je deo tog oružja kasnije proslavio srpsku vojsku u Balkanskim ratovima i u Prvom svetskom ratu. Pisma kralja Milana koja su nastala u Beču 1897. godine, napisana su na izvanrednom francuskom jeziku. Zanimljivo je da na jednom mestu bivši kralj predviđa skoru propast Srbije, a povremeno i oštro kritikuje ponašanje kraljice Natalije i Nikole Pašića – kaže Viktor Lazić, predsednik Udruženja „Adligat”.

Koordinator nabavke pisama bio je Adam Sofronijević, zamenik upravnika Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković” i jedan od najboljih srpskih eksperata za digitalizaciju.

– Pisma su nabavljena van zemlje, usred pandemije virusa kovid, pa je bio pravi podvig sprovesti ovakvu akciju. Zahvaljujemo Milošu Jankoviću i Stevanki Češljarov koji su pravovremeno, u doba najveće krize, pružili neophodnu podršku da ona stignu u zemlju. Sada je na redu njihova digitalizacija, a planiramo i da uradimo digitalni model i prepoznavanje rukopisa kralja Milana na osnovu teksta ovih pisama. To znači da će svaki sledeći kraljev rukopis računari moći automatski da prepoznaju među stotinama hiljada različitih stranica, čak iako ne postoji drugi dokaz. Sa naučne tačke gledišta, već samo ta činjenica ovim pismima daje ogroman značaj – rekao je Sofronijević.

Kada se pojavila informacija da su pisma stigla u Srbiju, neki od naših kolega novinara za verifikaciju autentičnosti i značaja pisama, obratili su se Suzani Rajić, šefu katedre za istoriju srpskog naroda u novom veku Filozofskog fakulteta u Beogradu.

– Pisma su od prvorazrednog značaja i svakako će uticati na poimanje srpske istorije krajem 19. veka i na to kako doživljavamo kralja Milana. Ona su nepoznata i autentična. Velika je stvar što su sada dostupna javnosti. U njima kralj Milan izlaže čitav državno-politički program svom sinu, podučava ga kako bi trebalo da postupa u vladanju, otkriva mu tajne koje je saznao u vladarskim i diplomatskim krugovima Beča i savetuje kako da naoruža Srbiju pred velike promene koje dolaze u Evropi – objašnjava Rajićeva.

Udruženje „Adligat” želi da se obrati najstručnijim naučnim institucijama u zemlji kako bi pisma dobila naučnu obradu i ušla u korpus znanja našeg naroda o sopstvenoj prošlosti. Planirano je njihovo objavljivanje u formi monografije.

Štap kralja Milana

U kutku porodice Obrenović u Udruženju „Adligat” mogu se videti garderober i toaletni sto sa stolicama kraljice Natalije Obrenović, prvi poznati rukopis petogodišnjeg kneza Mihaila Obrenovića i knjige iz kneževe biblioteke, štap kralja Milana i mnogi drugi predmeti. U okviru ovog udruženja otvoreni su Muzej knjige i putovanja i Muzej srpske književnosti.