utorak, 26.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
četvrtak, 18.06.2020. u 20:00
ISHRANA

Dajte detetu lični primer

Slatkiše koji sadrže velike količine masti i šećera, kao što su razni kremovi sa dodatkom čokolade i lešnika, sladoled, lizalice i slični proizvodi, treba svesti na najmanju meru
(Фото Пекселс)

Istraživanja tvrde da gojazna deca više obolevaju, naročito od virusnih infekcija disajnih organa, nego normalno uhranjena deca. Kasnije u životu ona pokazuju neželjene psihološke devijacije i znake kompleksa niže vrednosti.

Gojaznost kod dece obično se javlja sasvim rano. Već u prvoj i drugoj godini života količine hrane treba odrediti prema apetitu deteta, a ne prisilnim merama povećavati apetit. Kontrola telesne mase i rasta deteta treba da se sistematski sprovodi jedanput mesečno.

Pri sastavljanju dnevnog obroka namenjenog deci, u svrhu sprečavanja gojaznosti i relevatnih bolesti u kasnijim fazama života, izvesne namirnice imaju prednost.

Brašno i prerađevine od brašna – hleb od crnog i polubelog brašna (tip 1100 i 850) obogaćen mekinjama ima prioritet. Međutim, prerađevine od belog brašna (testenine, makarone, rezanci, pice, lazanje, kao i razne grickalice) treba svesti na najmanju meru.

Mleko je glavna hrana malog deteta, ali ne može da bude i jedina, sem u prvim mesecima. Mleko sadrži male količine gvožđa, a ako se nedovoljno unosi, uzrokuje pojavu anemije. Deca koja piju mnogo mleka nerado jedu druge namirnice bogate gvožđem.

Mlečni proizvodi – sir, jogurt i kiselo mleko vrlo su dobra hrana za malu decu, jer sadrže belančevine koje se bolje iskorišćavaju nego belančevine neprerađenog mleka, a sadrže i veće količine vitamina Be-kompleksa.

Jaja, naročito meko kuvana, najkompletnija su namirnica, te pored mleka predstavljaju prioritet u poređenju s drugim namirnicama životinjskog porekla.

Meso, naročito mladih životinja, a posebno nemasna riba i živinsko meso imaju prioritet u odnosu na prerađevine od mesa. Prerađevine kao što su viršle, salame i paštete sadrže velike količine masti i hemijske konzervanse, pa su loš izbor za decu.

Masnoće biljnog porekla naročito maslinovo ulje, ulje koštica grožđa i orašasti plodovi (lešnik, badem, orah) dobri su izvori nezasićenih i polinezasićenih masnoća. Naravno, ne treba bežati ni od masnoća životinjskog porekla: maslac, kajmak i slično. Margarin bolje zaobiđite.

Povrće – sveže ili zamrznuto, u sirovom stanju ili lako bareno, kao i ono koje se po potrebi može dati u kašastom stanju, ima prednost. Dajte detetu lični primer i vi takođe jedite isto povrće.

Voće naročito sočno, u sirovom stanju, predstavlja neophodan deo dečje hrane. Prioritet ima voće koje se može jesti sa korom, a prethodno se mora dobro oprati.

Slatkiše koji sadrže velike količine masti i šećera, kao što su razni kremovi sa dodatkom čokolade i lešnika, sladoled, lizalice i slični proizvodi, treba svesti na najmanju meru. Tako ćete sprečiti da se dete navikava da uživa u slatkišima.

Napici – industrijski proizvedeni mutni, kašasti voćni sokovi i sokovi od povrća, kao i sirovi i veštački sokovi sa dodatkom većih količina šećera, boja i nekih stimulirajućih materija po svom kvalitetu daleko zaostaju za sokovima dobijenim od svežeg voća i povrća.

Kada je reč o ranoj profilaksi putem pravilne ishrane male dece, ne treba zaboraviti sledeća pravila:

Malo dete ne treba da bude ponuđeno istom količinom hrane kao i odrasla osoba.

Ne insistirati da dete protiv svoje volje pojede sve količine koje se nalaze u tanjiru.

Ne treba se sekirati ako apetit deteta povremeno opada i neki obrok odbije.

Dete ne treba nagrađivati slatkšima zato što je pojelo sve što mu je servirano.

Ako dete uporno odbija neku vrstu hrane, treba je zameniti drugom iz iste grupe namirnica.

Ako se pri ishrani male dece poštuju dati principi, uz odgovarajuću fizičku aktivnost, neće doći do gojaznosti, jer se neće razviti navike vezane za kult prema namirnicama koje pospešuju pojavu gojaznosti i relevatnih bolesti u kasnijim fazama života.

Jasna Vujičić, nutricionista

www.nadijeti.com

Komеntari0
ca047
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja