ponedeljak, 21.06.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista

Polovina đaka srpske manjine u Hrvatskoj želi da studira u Srbiji

(Фото Пиксабеј)

ZAGREB - Polovina srednjoškolaca srpske manjine, koji u Hrvatskoj pohađaju nastavu na srpskom jeziku i pismu, želi da studira u Srbiji, pokazuje istraživanje Katedre za socijalnu psihologiju Filozofskog fakulteta u Zagrebu, Učiteljskog fakulteta i osječkog Filozofskog fakulteta.

Iako većina učenika, pripadnika manjina, kod kuće uglavnom govori maternjim jezikom, Česi najčešće u porodici govore hrvatskim jezikom, a više od polovine učenika mađarske manjine u kući podjednako koriste i mađarski i hrvatski jezik.

Učenici srpske manjine, koji se školuju na srpskom jeziku i pismu, u porodici uglavnom govore srpskim jezikom, a 43,5 odsto učenika italijanske manjine u kući podjednako koristi i hrvatski i italijanski jezik, pokazalo je istraživanje pod nazivom „Obrazovni izbori i stavovi prema multikulturalizmu i asimilacionizmu većine i manjine u četiri hrvatske višeetničke zajednice”.

Trećina srednjoškolaca italijanske manjine planira da nastavi školovanje u Italiji i 27,3 odsto učenika mađarske manjine u Mađarskoj, a samo deset odsto srednjoškolaca češke manjine planira studije u Češkoj.

I manjina i većina imaju pozitivan stav prema multikulturalizmu koji omogućava manjinama da zadrže kulturnih posebnosti.

Kako „Večernji list”, istraživanje pokazuje i da su većinsko-manjinske razlike najizraženije u Vukovaru i okolini.

Rezultati su pokazali da je samo nastava na srpskom jeziku i pismu monoetnična, jer se 98 odsto dece izjašnjavaju kao Srbi, dok nastavu na drugim manjinskim jezicima pohađaju i učenici hrvatske većine i drugih manjina.

Monoetničnost nastave na srpskom jeziku upućuje na složenost hrvatsko-srpskih odnosa u Vukovaru, a i moguće je da uprkos sličnosti jezika, Hrvati i Srbi jezičnu posebnost doživljavaju kao srž svog identiteta.

To što polovina srednjoškolaca srpske manjine obrazovnu budućnost vidi u Srbiji upućuje na problematične (dez)integracijske procese, kažu autori istraživanja.

„Budući da polovina dece u nastavi na srpskom jeziku planira da studira u zemlji porekla, postavlja se pitanje potisnog faktora u srpskoj zajednici koji utiče na ovakve izbore dece. Naši razgovori s učenicima upućuju na to da postoje potisni faktori, izraženiji kod srpske dece nego kod druge manjinske dece, i to doživljaj diskriminiranosti, nepripadanja, osim neposrednom zavičaju, i teskobe da jezik kojim govore neće biti prihvaćen u drugim hrvatskim gradovima u kojima bi mogli da studiraju”, zaključuju autori istraživanja, prenosi Tanjug.

U istraživanju učestvovalo 1.568 učenika osnovnih i srednjih škola, pripadnika većine i srpske, češke, italijanske i mađarske manjine, kao i 2.000 njihovih roditelja iz Vukovara i okoline, Daruvara i okoline, Istre i Baranje.

Pravo školovanja na svom jeziku i pismu najviši je oblik zaštite manjinskog identiteta, deci omogućava usvajanje jezika podrekla i negovanje manjinske kulture, ističu autori istraživanja.

Komеntari17
c9377
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Spasoje Zagreb
Meni je najlepše kad se "Ante" i "Anka" prepiru oko Hrvatske.
Анка
Сигурно сте изненађени да има иоле нормалних Хрвата? Примите срдачан поздрав из Шведске!
Анка
@Радмила...(наставак) прадједова. То је катастрофа. Систематско исељавање по националној основи. Послије седам стољећа, толиких ратова, мијешаних бракова, мијењања држава, ви причате о “поријеклу”, и то је најважније од свега. Моја земља “поријекла” је Југославија, које нажалост више нема, у којој земљи би ја могла да студирам, да сам сад дијете у некој од тих ваших држава? Шта би се десило кад би европске земље имале такав систем школовања, Боже сачувај, настао би хаус са договјечном последицом
ВлаДо
Без обзира у ком делу суседне државе живе,Далмацији или Славонији,припадници српске националне мањине говоре у кући српски језик.Има ту једна исправка односно допуна .Исто тако говоре и локални Хрвати,само они говоре код куће хрватски.Да ли је то исто или слично или нема никакве додирне тачке.Знамо шта кажу лингвисти али њих нико не цитира.
Zlatan
@@ Ante ... Hrvati nisu nacifašisti. @@ Nisu svi kao sto ni u vreme Hitlera svi Nemci nisu bili Fasiti. Velika vecina Hrvata su i danas nacisti pa cak i fasisti, to pokazuje program stranke na vlasti koja redovno dobija izbore. Vi se jos uvek bavite Blajburgom, Ustaskim pozdravom ZDS. Imate poatolosku mrznju prema Srbima koju pokazujete svakodnevno vec 100 godina. 0d 1941-45 pobili ste 700.000 Srba. Od 1991-92 pobili 20.000 i proterali 500.000. Nije li to fasizam?
zlatko
gledao na youtubu reportažu radija " slobodna evropa" iz vukovara i iznenadio se kada je j jedan momak rekao da smatra srbiju svojom domovinom. a i većina njegovih školskih drugova vjerojatno tako misli i želi nastaviti školovanje u srbiji. tako da mislim da je to većinski njihova slobodna odluka. jedino je jedna djevojka imala primjedbu da djeca palih branitelja imaju prednost pri upisivanju na fakultet, ali i u jugoslaviji su djeca palih boraca isto bila privilegirana kod upisa.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja