utorak, 24.11.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
četvrtak, 18.06.2020. u 15:06 Ljiljana Petrović
NEOBIČNI HOBIJI

Sa kamerom na krovovima sveta

Ako nešto stvarno želiš najpre zacrtaš put i kreneš. Uporno, strpljivo, korak po korak. Uspon na planinski vrh je najbolji način da se ojača volja. Ja se tako oplemenjujem, postajem bolji čovek, kaže Dragoslav Gogić, dopisnik RTS-a iz Kruševca i planinar
Драгослав Гогић у друштву малог Тибетанца (Фотографије лична архива)

Dragoslav Gogić je izuzetan sportista. Skroman je čovek, ali kada se pojavi pred kamerom ima potrebu da bude ambasador svog Kruševca i, naravno, svoje zemlje Srbije. Koliko je god običan, neposredan, direktan, uvek obavezi novinara prilazi kao da obavlja diplomatsku funkciju. Već 28 godina je zaposlen u RTS-u. Sa kamerom u ruci obišao je 52 države sveta, snimio 47 dokumentarnih filmova, dobio 31 nagradu. Potpredsednik je Planinarskog saveza Srbije i član Komisije za zaštitu planina Svetske alpinističko-planinarske federacije (UIAA) u Bernu.

„Tirkizna boginja Tibeta”, „Šapat Kilimandžara”, „Sa pogledom na Everest”, „Izvori Jerme u Alhambri”, „Evropski pešački korak”, „Kavkaz”, „Alpi”, „Na palubi Nojeve barke”, „U zagrljaju Atlasa”, „Srce Magreba”, „Durmitor, s proleća”, „Srce Tirola”, „Na putu za Veliki kanjon” i „Damavand – gospodar persijskog srca” – sve su to filmovi iz njegovog opusa.

– Nisam postao slučajno planinar – kaže naš sagovornik. – Od malena, roditelji su me vodili na Jastrebac, najšumovitu planinu na Balkanu ispresecanu brojnim potocima i prirodnim terasama. Sa dvanaest godina osvojio sam svoj prvi vrh, markantnu Belu stenu odakle pogled seže do pola Srbije. I... tu sam se zaljubio. Umesto da osvajam Jastrebac, on je osvojio mene. A onda su na red došle Svrljiške planine, Rtanj, Kopaonik, Šar planina, Maglić, Prokletije, Komovi, Olimp, Triglav...i tako, evo, već 43 godine.

A na visoke planine sveta Gogić je krenuo početkom ovog veka... Gran Paradizo u Italiji, Monblan u Francuskoj, Sijera Nevada u Španiji, Visoki Atlas u Maroku, Ararat u Turskoj, Damavand u Iranu, Kilimandžaro u Tanzaniji, Kinabalu u Maleziji, Himalaji više puta... Od Amerike do Tibeta osvojio je više od 30 vrhova oko 4.000 metara i bio na 9 planinskih kota iznad 5.000 metara.

Svoj prvi dokumentarni film snimio je na Monblanu, drugi na Kavkazu, a filmsku priču o četiri italijanska vulkana (Etna, Vezuv, Stromboli i Koli Albano) potpisuje kao kompletan autor (scenario, kamera, izbor muzike, naracija, režija).

Dragoslav Gogić

Veli, najopasnije mu je bilo na Tibetu, u samim nedrima Himalaja, na granici Kine i Nepala, gde je proveo 45 dana. To je uspon na šesti po veličini vrh sveta Čo Oju, na visini od 8.201 metar. „Ne zna se da li je teži psihički ili fizički napor da ovoliko vremena provedete na planini okovanoj snegom i ledom”. Zauvek će pamtiti jednu noć provedenu na 7.200 visine, u šatoru na 37 stepeni ispod nule.

– Ne možete da dišete, ni da spavate, mrzne vam se voda u termosu... – nastavlja. – Sa te ekspedicije vratio sam se kući sa 12 kilograma manje, ali sa dragocenim iskustvom i izuzetnom televizijskom pričom.

Ovaj boravak na Tibetu, visoravni od koje zastaje dah, bilo je njegovo putovanje života. Imao je sreće da vidi gde izviru najveće azijske reke: Bramaputra, Ind, Gang... Kamerom je snimio i grad majmuna, najviši vrh sveta Mont Everest, ledom okovane zidove planinskog gorostasa Ama Dablama... Opasno je bilo, kaže, i na Kavkazu, u snežnom bespuću najvišeg evropskog vrha Elbrusa (5.642 metra visine). Osim toga što je Gogić obišao najviše planinske masive sveta, snimao je reportaže o mnogim gradovima širom planete: Sankt Peterzburg, Rostov na Donu, Kopenhagen, Mombasa, Nju Delhi, Berlin, Sen Galen, Katmandu, Doha, Kairo, Teheran, Kuala Lumpur, Njujork, Malme, London, Inzbruk, Granada, Marakeš, Odesa, Kazablanka, Malag, Barselona, Dubai...

Inače, jedan od najvažnijih segmenata u filmskim pričama Dragoslava Gogića su ljudi koji žive podno visokih planina. Sa Čečenima je bio na Kavkazu, sa Kurdima na Araratu tragajući za Nojevom barkom na granici Turske i Jermenije, pripadnici Masai plemena su za njega igrali aduma ples i bili mu vodiči na Kilimandžaru, ali i na safariju u Ngorongoro i Lejk Manjara nacionalnim parkovima. Dva puta je odlazio u Maroko, na Visoki Atlas i sa Berberima osvajao najviši vrh Severne Afrike, Tubkal... Fasciniran je Šerpasima, himalajskim vodičima koje je upoznao tokom penjanja na Ajland pik (6.189 metara visine) u Solo Kumbu regionu u Nepalu, budistima koji u govoru nemaju reč za laž, prevaru, tuču... Snimao je budističke monahe i obišao jedan od najlepših hramova Tjenboče visoko u nedrima Himalaja.

– Jako sam bio srećan kada sam na Damavandu, najvišem vrhu Irana, dobio jabuku od planinara iz Isfahana. To je po starom persijskom običaju znak velikog prijateljstva i poštovanja.

Upoznao je i najbolje svetske planinare tokom brojnih ekspedicija: čuvenog italijanskog alpinistu Silvija Mondinelija, dvostrukog olimpijskog pobednika u kajaku Engleza Stiva Vilijamsa, vrhunskog alpskog penjača iz Slovenije Tomaža Jakofčića... i to su prijateljstva za ceo život. Često je u visokim planinama sa prvim čovekom iz Srbije koji je ispenjao najviši vrh sveta, Draganom Jaćimovićem koji je o našem sagovorniku rekao: „Znam da od našeg Gogića postoji bolji snimatelji i novinari u svetu, kao i da postoje bolji planinari na zemaljskoj kugli,  ali kada te dve aktivnosti spojiš u jednom čoveku, nema boljeg”. U svom radu uvek traži kadar koji će više govoriti od hiljadu reči. Grand kanjon, reku Kolorado i Stenovite planine u SAD, snimao je iz helihoptera a zatim otišao u Njujork i upoređivao zgrade ovog megapolisa sa dubinom najvećeg svetskog kanjona. Gogić smatra da je najveće intelektualno bogatsvo arhiva Javnog servisa, gde se čuvaju i njegovi filmovi.

– Kada jednom zavolite novinarstvo, osetite taj istraživački nerv u sebi – znajte da je to zagrljaj za ceo život. Nakon jednog članka u novinama, radio izveštaju ili tv reportaži možete zaključiti da li je neko novinar ili je tu slučajno zalutao. Posvećenost poslu je u našoj branši najvažnija. Kada je u pitanju informativni program treba se pridržavati zlatnog pravila „3A”: aktuelno, angažovano i atraktivno. Dopisnička redakcija moje matične kuće je TV srce Srbije. Za moje kolege nema radnog vremena - novinar ste 24 sata dnevno.

Dragoslav Gogić i Dragan Jaćimović

Čujemo da se njegovi filmovi, osim na RTS-u, prikazuju se i širom Evrope na skupovima planinara i alpinista, ali da je posebno ponosan na promocije u Kruševačkom pozorištu. Epidemija korona virusa je nedavno sprečila da se održi projekcija najnovijeg - „Malajska zora”. Pored uspona na granitne blokove Kinabalu planine koji vire iz srca najveće prašume u Sabahu, na Borneu je snimao podvodne grebene Južnokineskog mora, proboskis majmune koji jedino na svetu žive na Borneu, zatim najveći cvet na planeti koji je prečnika više od jednog metra – Raflesija, a slobodno vreme provodio na raftingu spuštajući se u čamcem niz mutnu i nepredvidivu reku Padas.

– Veliku podršku u svemu što radi imam u porodici, suprizi Aleksandri, ćerki Sofiji, koja je završila master studije vajarstva, i sinu Filipu, studentu druge godine Filozofskog fakulteta u Beograda (odsek psihologija). Novinarstvo i planinarenje su za mene večiti izazov, gde nalazim duševni balans i životnu satisfakciju. Na kraju svakog svog dokumentarnog filma, šaljem poruku poput krilatica: ...nastavite da hodate, dočekajte zoru na planini, to će vam oplemeniti dušu. Otkriću vam i tajnu koju mi je poverio moj deda, a živeo je punih devet decenija. Recept dugovečnosti glasi: svakodnevno pešačite (bar tri kilometra) i pojedite jednu jabuku. To će vam ojačati volju i telo, oslobodićete se stresa, a matematički gledano godišnje ćete tako prepešačiti razdaljinu od Pančićevog vrha u Srbiji do Grosgloknera u Austriji, što je više od hiljadu kilometara.

Šta to krije Anđeoski vodopad

Najveći uspeh u planinarenju za Gogića je kada mladi zavole prirodu, druže se na planini, šire pozitivnu energiju. Mnogi od njih učlanili su se u klubove planinara, nakon gledanja neke od brojnih reportaža Dragoslava Gogića.

Ima i Gogić jednu veliku želju: da snimi reportažu o Anđeoskom vodopadu u Venecueli. Otkrio ga je američki pilot tragajući za dragocenim rudnikom zlata.

Pa, ovde ne idu ni divokoze

Godinama su se dvojica komšija iz kruševačke Stare čaršije – Marko Rakić i Dragoslav Gogić – peli na najviše svetske vrhove. Prvi su iz Srbije osvojili mrkantnu stenu Hohalmšpica u Austriji. Tokom uspona po magli, Marko je pitao Dragoslava:

– Ne misliš valjda da prođemo kroz taj žljeb u steni?

– Pa, ne vidim drugi prolaz, moramo ovuda...

I tako se popeše na vrh, uz veliko granitno rebro. U povratku kada su se razišli oblaci Marko reče Dragoslavu:

– Au, gde smo prošli, pa ovde ni divokoze ne idu.

– Ko bi rekao da ponekad magla može da ti bude dobar drug! – kroz smeh kaže Gagić.

Uspon i silazak na Hohalmšpic po nevremenu trajao je 19 sati, što se ne pamti u istoriji penjanja na ovaj vrh.

Komentari3
25bbb
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Dragan
Kao planinar iz matičnog kluba i kao bivši novinar iz iste redakcije dopisništva RTS, mogu samo da kažem da je prelepo i preteško snimati na planinarenju, na velikim visinama i u teškim meteo uslovima. ! Zato je njegov rad i trud tim veći. Goga to sjajno radi, uživajući pri tom u svakom trenutku. Želim mu još više lepih filmova i mnogo kilometara uspona u planinama.
Petar Popara
Za pohvalu. Samo ne znam kako radi na RTS-u kad stalno putuje i snima? Tu firmu treba detaljo precesljati. Vise rade u drugim firmama nego u maticnoj. A mi placamo!
Milan
Izuzetan čovek i veoma dobar članak. Sve najbolje želim u daljem životu i radu!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja