četvrtak, 13.08.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
četvrtak, 18.06.2020. u 22:00 Ivana Albunović

Nove polemike oko cene žita

Ratari zatražili od države da, pre žetve, objavi cenu pšenice od 22 dinara po kilogramu jer smatraju da bi to povećalo cenu koju planiraju da ponude otkupljivači
(Фото Л. Адровић)

Da li država može da garantuje cene poljoprivrednih proizvoda, pitanje je koje se poslednjih dana često pominje, čak i u kampanji pojedinih opozicionih stranaka. Ili da pre berbe ili žetve, objavljivanjem cena, utiče na tržišna kretanja i najčešće dovede do usijanja napete odnose između proizvođača i otkupljivača.

Ovakav zahtev nedavno je potekao od Nezavisne asocijacije poljoprivrednika Srbije. Predsednik skupštine ovog udruženja Ivan Vučković nedavno je rekao za Betu da su proizvođači od Republičke direkcije za robne rezerve tražili da, pre žetve, objavi cenu pšenice od 22 dinara po kilogramu, što bi, kako je istakao, „povuklo” cenu otkupljivača, ali da su ostali uskraćeni za odgovor.

Država je, kako je rekao, najpre ignorisala taj zahtev, ali je juče ipak tim povodom bio sazvan sastanak u Ministarstvu poljoprivrede.

– Ove godine rod pšenice je podbacio zbog vremenskih neprilika. Ako otkupljivači ne ponude bar 20 dinara za kilogram, poljoprivrednici će biti u velikom gubitku. Jer oni nemaju skladišta da čuvaju pšenicu dok joj cena ne poraste – rekao je Vučković za ovu agenciju.

On je ocenio da će cena žita sigurno ići gore jer je rod smanjen, ali da ratari moraju odmah da ga prodaju po cenama od 16 do 17 dinara, koliko sada otkupljivači planiraju da ponude.

Dodaje da će trgovci, kada država posle žetve ustanovi bilans i objavi cene, koje će sigurno biti veće od one koju sada nude otkupljivači, prodati državi jeftino žito, po tim višim cenama i zaraditi na leđima proizvođača.

Agrarni analitičar Čedomir Keco kaže da razume zabrinutost ratara, posebno onih malih, ali ističe da država nema mehanizme da na ovaj način interveniše na tržištu.

– Država nema pravo, instrumente, niti alate da sprovodi garantne cene ni za jedan proizvod. Izuzev kada štiti socijalni mir vezan za cenu pojedinih vrsta hleba i ulja – ističe Keco.

On kaže da je država nedavno, prvi put u poslednjih četrdesetak godina, izašla sa prognoziranom cenom pšenice od 160 evra po toni ili 18,8 dinara po kilogramu, i to je učinjeno kada se praktično nije mogao prognozirati rod pšenice za ovu godinu.

Kako su ranije rekli u Ministarstvu poljoprivrede, tom prilikom korišćeni su podaci svetskih organizacija koje se bave dugoročnom prognozom i planiranjima na tržištu poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda.

– Kako smo mi zemlja robnih viškova, pa i pšenice, tu činjenicu koristi prerađivačka industrija i kupuje proizvode kao što su žito, suncokret, kukuruz od proizvođača koji nemaju visoke rentabilne prinose, a ni skladišni prostor, pa tako ti proizvođači na tome gube. A tih malih je najviše – objašnjava naš sagovornik.

On dodaje da država jedino kao meru može da sprovede otkup preko Robnih rezervi, ali za taj posao mora da odvoji novac iz budžeta uz odobrenje vlade. Ali sasvim je drugo pitanje, kaže, koja je to cena koja bi mogla da „pomeri” tržište.

– Profitabilnost pšenice je u visokom prinosu, ulaganjima i u većoj setvenoj površini u okviru gazdinstva. Srbija sa 250.000 hektara zasejane pšenice zadovoljava sve domaće potrebe za hlebnim brašnom, kao i konditora i ostvaruje višak. I upravo taj višak zabrinjava male proizvođače kojima sada ni cena od 25 dinara, po kilogramu, ne podmiruje troškove – kaže Keco. Naglašava da su, povrh toga, ove godine drastične regionalne razlike u kvalitetu pšenice i da je razumljivo da su zabrinuti oni poljoprivrednici koje je pogodila suša.

Smatra da novi alat države, za doprinos kvalitetnom gajenju pšenice, može da bude tehničko osposobljavanje otkupljivača, mlinova da uvedu laboratorije za razvrstavanje pšenice po kvalitetu. Kaže da to nisu male investicije, ali da jesu ostvarive.

Komentari12
3eba8
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Rile
Nažalost, nigde u svetu poljoprivrednik nije bogat. Jedna anglosaksonska šala na pitanje: ‚‚Kako zaraditi milion dolara od poljoprivrede?", kaže. ‚‚Počnite sa dva miliona i radite naporno."
Marija
Poljoprivrednici su nesto propustili, U Srbiji samo stranci koji otvore montazno-demontazne pogone dobiju od drzave pare i garancije da ce im ovde biti najbolje, E kada bi tako brinuli o poljoprivredncima kako bi bilo lepo u Srbiji, ali oni redje odlaze u inostranstvo pa im zato to sve rade,Tako je to u Srbiji.
Ratar
Ala ste se uhvatili tih silosa i smestajnh kapaciteta. Svaki poljoprivrednik moze svoju robu da preda na cuvanje kod otkupljivaca. To se, onda naplacuje, 1% ulaz, 0.5% rastur, 0.5% fumigacija(zastita od insekata), plus 1% mesecno. Znaci, za sacuvati zito 2 meseca do formiranja cene izadje oko 5% ili 1din. a ako ce aode na 20 ili 22, eto koristi. Ali sta ako padne ili se ne promeni, oda je to trosak. Rizik postoji kao i svuda. Druga je stvar sto se kod ratara psenica prva prodaje da pokrpi rupe!
Petar Popovic
Korona i karantin su me vratili u detinstvo. Vruc hleb, taze ispecen iz rerne domace seljacke peci. Nas Cipov Domaci ali pravi. Kada nam je malo trebalo, leba masti, paprike pa na ulicu za loptom u prasinu medju gomilu ostale decurlije iz ulice. Danas,selo pusto i prazno. Mozda upravo sto nema prave cene za seljaka, da bude stimulisan. da radi i ostaje na selu. Izgleda da nam ne trebaju seljaci sa vocem i povrcem, Zuze sa mlecnim. Imamo Lidle, Ideje, Diseve a zapravo nemamo nista vise svoje!
Живко(пиши ћирилицом)
Читам текст и коментаре, и не могу да верујем количином незнања. Сељак(произвођач) није никад био по вољи држави, јер је у случају жита,био произв.полуга за социјални мир (хлеб народу)! Да би та полуга радила, производњи треба помоћи(за то скоро никад није било ни воље а ни новца).Као доказ томе наводим да се жито не купује, већ откупљује(нека ми неко каже због чега је то смишљено)! С друге стране, сељак би решио већину својих проблема удруживањем(постаје равноправан партнер)!! Али....
Pera
Gospodin Kiza je apsolutno u pravu: pošto nigde u normalnom svetu poljoprivreda nije samo tržišno orijentisana već ima i socijalnu i bezbednosnu dimenziju, cene osnovnih poljoprivrednih proizvoda su državno regulisane (kako cenovno tako i količinski - ograničava se produkcija radi održanja nivoa cene i sprečavanja proizvodnje prekomernih viškova). Sistem garantovanih cena kao i sistem reeskontnih kredita su spas kako za seljaka tako i za držaavu (čitaj Budžet)

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja