ponedeljak, 16.09.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 16:43

Teleskop od četrdeset metara

Autor: D. D.ponedeljak, 16.06.2008. u 22:00
Осматрајући небо кроз телескоп открива се мноштво тајни звезда

Ljudi su još od praistorije upirali pogled u nebo, ali su golim okom mogli da vide samo najkrupnija i najbliža nebeska tela. Svoja saznanja o vasioni proširili su tek kada je napravljen prvi teleskop.

Jedan od prvih koji su došli na ideju da uz pomoć dva sočiva uvećaju sliku udaljenih predmeta bio je Holanđanin Hans Liperšej, proizvođač naočara. Za ovaj pronalazak zaslužan je bio, u stvari, njegov šegrt, koji se u trenucima dokolice igrao sočivima i slučajno, stavivši jedno ispred drugog, uočio da predmeti posmatrani kroz ova stakla izgledaju veći nego kad se posmatraju golim okom. Šegrt se pohvalio majstoru, koji se uverio da je njegovo opažanje tačno, stavio dva sočiva u cev i 1608. godine napravio prvi teleskop na svetu.

U isto vreme sličnu spravu napravio je i Zakarijas Jensen, njegov kolega i konkurent, koji je tvrdio da mu je Liperšej ukrao ideju i da je on ovu „uvećavajuću cev” napravio još 1604. godine. Međutim, Liperšej je umeo bolje da izreklamira pronalazak i uspeo je da ga proda holandskoj vladi, da bi ga koristila u vojne svrhe.

U to vreme teleskop nije imao ime. Neki su ga zvali „osmatrač”, drugi „dalekovid”, a neki su ga pominjali samo kao „cilindar”. Ime koje i danas nosi dobio je 1612. godine. Grčki matematičar Joanes Dimisijani predložio je naziv teleskop, koji označava spravu koja „vidi” na daljinu.

Za holandski pronalazak čuo je i italijanski naučnik Galileo Galilej, u to vreme profesor matematike na Univerzitetu u Padovi. Iako nije video nijedan „dalekovid”, uspeo je da ga napravi na osnovu onoga što je iz priča saznao o njemu. Izglačao je staklo, napravio dva sočiva i uglavio ih u cev. Na okular je stavio konkavno, a na objektiv konveksno sočivo. Predmeti koje je posmatrao kroz ovu napravu izgledali su trostruko veći nego kada ih je gledao golim okom. Kada je svoj rad pokazao mletačkim zvaničnicima, oni su mu, oduševljeni, ukazali velike akademske počasti i, što je naučniku mnogo više značilo, povećali mu platu.

Galilej je nastavio da usavršava teleskop i uspeo da poveća njegovu moć uveličavanja tako da su predmeti posmatrani kroz njegovu cev izgledali 33 puta veći. Osmatrajući nebo kroz teleskop otkrio je da je površina meseca prepuna planina, kratera i ravnica, primetio da Mlečni put nije samo traka svetlosti, već da u njemu postoji mnoštvo zvezda, saznao da Jupiter ima četiri satelita, uočio mrlje na Suncu. Njegova otkrića bila su toliko revolucionarna za njegovo doba da su ga mnogi smatrali varalicom.

Johanes Kepler je 1610. godine izmenio sočiva na Galilejevom teleskopu tako da je predmet posmatran kroz njega izgledao izvrnut naopačke, a zatim je tokom 17. veka vladala prava pomama oko toga ko će napraviti dužu cev teleskopa, kako bi efekat uvećavanja predmeta bio što veći. Naučnici su, tako, morali sa sobom da vode i pomoćnike koji su im pridržavali teleskope dugačke i po četrdesetak metara.

Isak Njutn je 1704. godine napravio revoluciju, zamenivši stakleno sočivo zakrivljenim ogledalom i tako omogućio pravljenje teleskopa sa uvećanjem od više od milion puta. Njutnov princip, uz manje izmene, održao se do danas – samo su ogledala postajala sve veća.


Komentari0
dba36
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja