U Novom Sadu se večeras (19 č), u poslednjem kolu prvenstva države u fudbalu, sastaju Vojvodina i Partizan. Taj susret nema takmičarski značaj ni za jedan, ni za drugi klub. Beograđani su vicešampioni, a da li će Novosađani da završe kao treći ili kao četvrti (iza TSC) suštinski i nije bitno, jer su obezbedili učešće (kao i tim iz Bačke Topole) u kvalifikacijama za Ligu Evrope.
Međutim, pošto se „crno-beli” i novosadski „crveno-beli” već u sredu, u Nišu, sastaju u finalu Kupa Srbije, njihova današnja nevažna utakmica, ipak, ima svoj značaj.
Na Savi Miloševiću i Nenadu Lalatoviću je da se opredele šta će večeras, na „Karađorđu”, da im bude u prvom planu. Mogu da pokušaju da zavaraju jedan drugog, da iskoriste priliku da pročitaju šta onaj drugi smera za 24. jun, da na terenu dođu do najsvežijih podataka o protivničkim igračima, da isprobaju neke svoje, koji bi, možda, mogli da budu tajno oružje u bici za pobednički pehar i tome slično.
Partizan je jesenas, u prvom delu šampionata, savladao Vojvodinu čak s 4:0. Ali, to ništa ne znači. Em je bilo u Beogradu, em se od tada štošta promenilo, a i da je juče bilo – to je prošlost.
Uostalom, „crno-beli” su u prvom delu šampionata, takođe kod kuće, istim rezultatom ispratili i Spartak, a ove godine, u osmini finala Kupa Srbije, u Humskoj je ishod opet bio isti (4:0). Ali, nedavno, u prvenstvu, u Subotici su izgubili s 3:2, a dva puta su vodili. Dakle, bilo bi samozavaravanje ako se očekuje repriza.
Partizanov trener je najavio neke promene u odnosu na tim koji je izbacio šampiona Crvenu zvezdu u polufinalu (1:0) i potom ubedljivom pobedom u prvenstvu protiv Čukaričkog (4:1) osigurao drugo mesto na tabeli.
Međutim, na zadatak, koji će biti postavljen pred igrače u crno-belim dresovima u Novom Sadu, to uopšte neće da utiče. Milošević je podsetio da Partizan i na prijateljskim utakmicama mora da igra ozbiljno.
Da li iskreno, da li iz viših razloga, izjavio je da i nema mnogo toga da se sakrije. Podrazumeva se – ni on od Lalatovića, niti trener Vojvodine od njega.
Susreli su se već dosta puta, ekipe se znaju, pa smatra da je teško da bude nekih većih iznenađenja. Ostavlja mogućnost da poneka taktička varijanta može da bude novina, ali je uveren da će da odlučuju detalji. Po njegovom mišljenju jedino preostaje da se predvidi šta može da bude, pa ako ispadne tako u većem delu utakmice, onda je uspeh tu.
Kao trener, koji ume da povuče neočekivan potez Milošević je upamćen baš kad mu je rival bio Lalatović. U revanšu prošlogodišnjeg polufinala Kupa Srbije, protiv Radničkog u Nišu, Partizanov trener je izveo tim s Lazarom Pavlovićem. S obzirom da je prednost njegovog tima iz prvog meča, u Beogradu, bila samo 1:0 retko ko bi se usudio da u tako važnom okršaju u živu vatru baci 18-ogodišnjeg fudbalera. To verovatno nije bilo presudno da „crno-beli” prođu u finale, ali su svi bili zadivljeni i smelošću trenera početnika i umećem Partizanove igračke nade.
Posle trijumfa na Banovom brdu u polufinalu protiv Čukaričkog (1:0) nema sumnje da je Vojvodini u glavi samo finale. Zbog toga je poraz u Inđiji (2:0) i nije zaboleo. E, sad je pitanje da li Lalatović smatra da bi mu pobeda u „generalnoj probi” omogućila da njegov tim u dvoboj za pobednički pehar uđe s psihičkom prednošću ili bi svrsishodnije bilo da protivnik ne vidi pravu sliku ekipe iz Novog Sada.
Ne postoji kantar, kojim može da se izmeri šta je bolje. Razume se da nije lako ni da se u roku od nekoliko dana dva puta pobedi isti protivnik... Ali, isto tako, ništa ne uliva veće samopouzdanje od pobede.
Za šta će Milošević i Lalatović da se odluče to samo oni znaju. Za šta su igrači, koje budu poslali u borbu spremni – videće se, pa će na osnovu toga i da se procenjuju izgledi Vojvodine i Partizana u finalu Kupa Srbije u Nišu.
