petak, 14.08.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
sreda, 24.06.2020. u 18:00 Miroslav Stanković

Pupin u Beogradu

Potrebno nam je dosta vremena da shvatimo kako je Pupin sve uspevao, pored predavanja na Univerzitetu Kolumbija, svog naučnog rada, rada u naučnom komitetu u Vašingtonu, na mestu predsednika Njujorške akademije nauka, člana pododbora za aeronautiku (NAKA; od 1958. NASA), pored svog patriotskog rada u Narodnoj odbrani, rada za list „Sloboda”, aktivnosti u svojstvu počasnog konzula Kraljevine Srbije
Михајло Пупин (Фото Википедија)

Inicijativa profesorke dr Radmile Milentijević za prenos Pupinovih zemnih ostataka iz Njujorka u Beograd je veliki kolektivni dug koji imamo prema Mihajlu Pupinu, posebno zbog toga što je svoje poslednje dane želeo da provede u Beogradu.

„G. Đorđe Radin, advokat iz Njujorka koji sada živi u Beogradu, ostao je sa dr Pupinom u bliskoj vezi u Njujorku, a dopisivao se s njim sve do njegove bolesti. Evo šta nam kaže g. Radin o velikoj želji našeg slavnog naučnika da dođe još jednom u Jugoslaviju:

’Poslednji put je dr Pupin bio sa mnom u Jugoslaviji u leto 1921. godine. Onda sam bio student na Kolumbija univerzitetu, u kome je dr Pupin bio profesor.

Jednog dana, u julu, javio mi se telefonom sav srećan:

– Imam za vas radosnu vest – povešću vas u naš Beograd!

Kad smo stigli u Jugoslaviju, stari profesor nije mogao da dođe sebi od radosti. Gledao je stalno kroz prozor vagona, želeći da sve vidi. Svome zadovoljstvu davao je oduška neprestanim uzvicima: Takve lepote nigde nema!

U Beogradu smo odseli kod ’Srpskog kralja’. Jednog ranog jutra, dok sam još ležao u postelji, ušao je on u sobu sav nasmejan i uzviknuo:

– Ustajte, idemo da tražimo mesto gde ću da podignem sebi kuću u Beogradu!

Pokazao mi je dva mesta koja su mu se dopala: ugao Kralja Aleksandra i Kralja Ferdinanda (gde je bila kafana ’Kod tri lista duvana’), i ugao Ulice knez-Mihailove i Knez-Mihailovog venca (kuća pokojnog Marka Stojanovića). Prvo mu se mesto svidelo više:

– Odavde imam čistiji pogled na moj Idvor!...

Kad je mesto izabrao rekao je da će prvo urediti svoje stvari u Americi, pa će onda doći u Beograd, gde će podići kuću i provesti poslednje dane svoga života.’” („Politika”, 15. mart 1935)

Potrebno nam je dosta vremena da shvatimo kako je Pupin sve uspevao, pored predavanja na Univerzitetu Kolumbija, svog naučnog rada, rada u naučnom komitetu u Vašingtonu, na mestu predsednika Njujorške akademije nauka, člana pododbora za aeronautiku (NAKA; od 1958. NASA), pored svog patriotskog rada u Narodnoj odbrani, rada za list „Sloboda”, aktivnosti u svojstvu počasnog konzula Kraljevine Srbije.

Na sreću srpskog naroda, Pupin je medijski uspeo da promeni odnos američkog javnog mnjenja u korist srpskog naroda u toku balkanskih ratova i Prvog svetskog rata. Te činjenice najbolje mogu da se vide kroz knjigu „Tekstovi u američkoj štampi 1912–1920. godine”, a i u feljtonu („Politika”, 4–26. novembar 2019).

Profesor dr Đorđe N. Lopičić predložio mi je da zajedno priredimo knjigu „Tekstovi u američkoj štampi 1912–1920. godine”, koju je izdala Gradska biblioteka u Novom Sadu, a vezana je za Pupinov rad kao generalnog konzula u Njujorku.

Pupinova ilustrovana monografija „Od useljenika do pronalazača” („Istok film”) ima posebnu težinu, jer smo kroz nju vratili integralni tekst o Svetom Savi i ime Stefana Nemanje, koji su u Pupinovoj autobiografiji nedostajali 40 godina, Pupin je pisao i o 700 godina autokefalnosti SPC, što je vezano i za samu državnost Srbije. Kroz 21 umetničku sliku iz Legata Mihajla Pupina u Narodnom muzeju i publikacije o srpskim manastirima vidi se koliko je Mihajlo Pupin razmišljao o srpskoj kulturi, umetnosti i duhovnosti.

Slava Mihajla Pupina, njegove zasluge i rodoljublje trebalo bi da čine čast i ponos našem nehajnom i zaboravnom narodu, od koga se Mihajlo Idvorski Pupin nikad nije odvajao, mada smo se mi, nažalost, iz ideoloških razloga, gotovo odvojili od njega. Zbog budućih generacija bitne su knjige „Tekstovi u američkoj štampi 1912–1920. godine” i „Od useljenika do pronalazača”, jer predstavljaju i pravo lice Mihajla Pupina.

Da nije bilo Pupina, srpska ratna misija 1918. godine ne bi ni bila zvanično dočekana u Njujorku. Predsednik Njujorka Hajlan pristao je na zvaničan doček, ali pod uslovom da je zvanično pozdravi jedan od prvih građana Njujorka – Mihajlo Idvorski Pupin.

Pupin je tog dana rekao: „Mi, građani Njujorka, dobro poznajemo istorijsku borbu demokratske Srbije za očuvanje svoje demokratije i slobode. Njeno veliko istorijsko i patriotsko junaštvo nikad nije dostiglo takve visine koja je Srbija ostvarila u svojoj današnjoj borbi. Pobeda na Ceru i Rudniku ostaće zauvek slavni primer junačkog patriotizma koji daje i žrtvuje sve na oltar nacionalne časti”. („Njujork tajms”, 20. januar 1918)

Nadajmo se da će ideja i inicijativa profesorke dr Radmile Milentijević biti uspešno realizovana kroz prenos Pupinovih zemnih ostataka iz Njujorka u Beograd, kao i podizanje Pupinovog spomenika na platou Hrama Svetog Save („Politika”, 8. januar 2020). Time bismo vratili veliki dug koji kao narod imamo prema Mihajlu I. Pupinu.

Filmski i televizijski snimatelj

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista

Komentari8
24867
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Milena Bozovic
Autorka knjige Zvezdobrojci je rekla u jednoj emisiji da on nikada nije zeleo da pociva u Srbiji,iako je neizmerno Srbiji voleo,zbog toga sto zeli da pociva pored supruge u SAD.Rekla je i to da je ideja o prenosenju samo marketing.
МИРКО
Пупину треба подићи споменик у Београду. Срамота је што то већ није учињено. Његов споменик постоји у Идвору. Једна биста постоји у дворишту Института "Михајло Пупин" у Београду, једна у амфитеатру Електротехничког факултета. Постоји и биста на улазу у зграду ЕПС-а у улици Проте Матеје. Све те бисте су више приватни него јавни споменици. Више пута сам као електроинжењер учествовао у покретању иницијатива за подизање споменика Пупину. За сада, без успеха.
srx
Drago mi je sto smo se naucili toliko od Pupina. Kako smo samo uticali na americko i javno mjenje nasih saveznika tokom raspada SFRJ. Toliko smo dobri bili u tome da su Njemci uspjeli da od nas naprave nove Naciste, od Milosevica novog Hitlera a da hrvatske i albansle koljace poistovjete sa svecima i daju im nasu zemlju. Bas smo mi jedan pametan i dosljedan narod.
Nebojša Joveljić
I, šta bi? Pupin je živio još 14 godina nakon ove svoje posljednje posjete Beogradu. Što ne napravi kuću kao što je planirao? Pare sigurno nisu bile problem, a u beogradskom udruženju slobodnih zidara bi ga objeručke dočekali i s ponosom uvrstili u svoje članstvo. Vjerovatno ga je veza za bogatom američkom udovicom Helen Hartli Dženkins zadržala u Norfolku, kao i veoma problematična ćerka Varvara koja, kažu, nije govorila ni jednu riječ srpskog jezika niti je imalo marila za otadžbinu svog oca.
Sreten Bozic -Wongar
Trnpvit je put svakoga koji se nadje u bespuci tidjine - jos trnoviti je za umetnika koji pokusava da dokazesvoje postojanje..

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja