subota, 19.09.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
subota, 20.06.2020. u 19:21

Titova pećina u Drvaru uskoro se otvara za posetioce

(Фото Танјуг/Ивица Веселинов)

Čuvena Titova pećina u Drvaru, koja je privlačila brojne turiste, uskoro će ponovo biti otvorena, a u Centru za kulturu i sport opštine Drvar u okviru kojeg su Spomen-kompleks i Muzej „25 maj” koji brine o Titovoj pećini, očekuju povratak posetilaca.

Titova pećina u Drvaru zatvorena je prošle godine za turiste zbog odrona, usled obilnih padavina, koji je uništio drvenu baraku na ulazu u pećinu, gde je bio smešten partizanski Vrhovni štab sa Josipom Brozom Titom 1944. godine tokom desanta na Drvar 25. maja.

To je bila jedna od spektakularnih operacija u Drugom svetskom ratu pod nazivom „Konjički skok”, koju su izveli Nemci sa ciljem da zarobe Tita.

Ulaze u pećinu je obezbeđen od eventualnog odrona. Ostalo je da se obnove barake i uradi elektrifikacija, a Muzej „25. maj” je otvoren za posetioce.

Vršilac dužnosti direktora Centra Suzana Jović rekla je Tanjugu da je bilo predviđeno da 9. maja Titova pećina zvanično bude ponovo otvorena za turiste, zajedno sa izložbom i bogatim programom sve do 25. maja, ali da do toga nije došlo zbog epidemije korona virusa.

„Uglavnom turisti dolaze iz bivše Jugoslavije kako bi posetili Titove barake, što je posebna vrednost”, rekla je Jovićka.

Sad je kućica osigurana i nema opasnosti za penjanje, naglasila je ona.

Caption

Govoreći kako je bilo tokom desanta na Drvar i šta se desilo 25. maja, a šta je legenda, Jovićka je rekla:

„Nemci su mislili da znaju gde se nalazio Tito, a ovo korito reke Unac je bilo zaraslo i upravo ih je to spasilo. Kada su padobranci sleteli gore na Šobića groblje, nisu znali tačnu lokaciju gde se Tito nalazi već su nasumično poleteli i on je već uspeo da pobegne. Nisu uspeli, već su uzeli samo njegovu uniformu, Tito je pobegao, a sve ostalo je neka legenda”.

Dodaje da je taj događaj svakako uticao dosta na istoriju tog mesta, pošto je Drvar postao grad heroj.

Ipak, navodi da su stanovnici Drvara danas podeljeni po pitanju te slavne partizanske prošlosti, da se neki ponose na to, a neki ne, ali da stariji u Drvaru kažu da je to bilo „zlatno vreme” Drvara.

Fotoreporter iz Beograda Ivica Veselinov je rekao Tanjugu da je prvi put u Drvaru i da nije želeo da propusti posetu spektakularnoj Titovoj pećini.

„Učio sam o Titovoj pećini kada sam bio u školi”, kaže Veselinov i dodaje da je još kao dete u osnovnoj školi zapamtio sliku Titove pećine iz udžbenika istorije.

Takođe, navodi da je fotografisanje Titove pećine veliki izazov, ali da je šteta što nema nikakvog osvetljenja, pa se služio baterijskom lampom sa mobilnog telefona.

Sam prilaz pećini je fantastičan, dodao je on.

„Zamišljao sam scene desanta na Drvar, kako je to izgledalo kada su tu 1944. godine preletali avioni. Gledao sam i film Desant na Drvar i sećam se tih scena”, dodao je Veselinov.

Na ulazu u pećinu stoji upozorenje da se ulazi na sopstvenu odgovornost.

u nastavku pećine, nalazi se kanal dužine 16 metara, a na kraju tog hodnika se mogu videti gvozdena vrata postavljena još 1938. godine prilikom istraživanja pećine radi vodosnabdevanja.

Ukupna dužina pećine je 85 metara, a u nastavku se pećinski kanal kaskadno spušta i završava sifonskim jezerom na dnu.

Visinska razlika od gvozdenih vrata do površine sifonskog jezera je 53 metra.

Titova pećina nalazi se na padini brda Gradina na oko 23 metra iznad korita reke Unac, a od centra grada je udaljena svega kilometar.

Inače, Titovu pećinu je godišnje posećivalo i do 10.000 turista, a do početak devedesetih godina 20. veka i do 200.000 ljudi, jer je ta destinacija nekada bila nezaobilazna za učeničke izlete i ekskurzije, kao i turističke ture kroz bivšu Jugoslaviju.

Komentari0
eed6a
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja