utorak, 24.11.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
nedelja, 21.06.2020. u 22:00 Borka Golubović-Trebješanin
RAZGOVOR NEDELjE: MILOŠ BIKOVIĆ, glumac

Rusija i Srbija imaju isti kulturni kod

Jedna od vodećih producentskih kuća, čuvena italijanska kompanija „Iervolino Entertainment”, otvoriće u Srbiji ove godine studio za proizvodnju kratkih filmova, za šta je Biković i najzaslužniji. Već tokom narednog meseca počeće rad na prvom projektu, a već u septembru ili oktobru prvi glumac iz Holivuda koji će pozajmiti glas junacima filma doći će u našu zemlju
(Фото Инстаграм)

Glumac Miloš Biković, zvezda scenske umetnosti u nas, ali i mnogo šire, svakako je jedan od najreprezentativnijih ambasadora srpske kulture, o čemu svedoče brojne uloge, nagrade, ali svega toga ne bi bilo bez velike podrške njegove publike. Zato nas nije iznenadila ni nedavna konstatacija jedne ruske glumice koja nam je s oduševljenjem pričala da bi ga svaka njena sunarodnica poželela ili za sina ili za zeta.

Svoju kulturnu misiju Biković, koji ima i rusko državljanstvo, s lakoćom širi svuda po svetu. Tako smo ga proteklih dana, kada smo dogovarali ovaj razgovor, zatekli u Rusiji. U međuvremenu, vratio se u Srbiju i pored brojnih obaveza, jer se uspešno ogleda i u producentskim vodama, u Beogradskom dramskom pozorištu (u kojem je debitovao u teatru 2003. godine) upravo je započeo rad na novoj predstavi „Baal”, buntovničkom komadu Bertolta Brehta koji je napisao kao dvadesetogodišnjak, na samom kraju Velikog rata, kao svojevrsni autoportret. Brehtov „Baal” s Bikovićem u glavnoj ulozi režira nagrađivani slovenački reditelj Dijego de Brea, a premijera je najavljena za 3. oktobar na sceni „Olivera i Rade Marković”.

U međuvremenu, pored proba u BDP-u, našeg sagovornika čekaju i brojne filmsko-producentske obaveze, budući da ni tokom borbe s pandemijom virusa korona nije mirovao.

Pandemija nam je pomogla, zna da kaže naš sagovornik, da se družimo, upoznamo s ukućanima. U filmskom slučaju potpomogla je, reklo bi se, i rađanju nove grane filmske industrije u Srbiji.

Jedna od vodećih producentskih kuća, čuvena italijanska kompanija „Iervolino Entertainment”, otvoriće u Srbiji ove godine studio za proizvodnju kratkih filmova, za šta je Biković i najzaslužniji.

Kako je došlo do ove saradnje?

Nekoliko godina unazad bavim se producentskim poslom i trudim se da pratim šta se dešava u svetu na tom polju jer je ovo vrlo dinamična oblast, koja se menja prateći promene i afinitete publike. Andrea Jervolino jedan je od veoma istaknutih producenata na globalnom nivou i bio je producent filma u kojem sam glumio s Banderasom. On je jedan od pionira ulaganja i prepoznavanja digitalnih i platformi i sadržaja i zbog toga je danas u samom svetskom vrhu. S druge strane, Srbija ima nešto što mnogo razvijenije zemlje nemaju – veoma konkurentno tržište kreativnih ljudi koji prate sve trendove, pre svega u animaciji, a zatim i u svim drugim poljima važnim za proizvodnju sadržaja za kojim ima danas najviše potražnje na velikim platformama kakve su ’Amazon’, ’Netfliks’... Andrea je sve to negde čuo, ali nije bio siguran da je tako dok nije došao u Srbiju na moj poziv i ostao ovde zbog proglašenja pandemije. Tada je imao vremena da razgovara i dobije puno radova na uvid i shvatio da je to to, mesto gde treba da ima studio koji može da proizvodi najkvalitetniji animirani sadržaj. I eto nas, nekoliko meseci kasnije na korak od izgradnje studija koji će u prvoj etapi zaposliti nešto manje od 200 ljudi, a u punom kapacitetu blizu 700.

Plan je da se u srpskoj kinematografiji proizvedu filmovi vredni milijardu evra. Kada se počinje s radom, odnosno kada dolaze holivudske kolege u Srbiju?

S radom bi trebalo da počnemo u julu. Sada se nalazimo u fazi koja je neverovatno inspirativna za nas: regrutaciji najboljih kadrova. Reći ću vam da je za manje od dva dana stiglo 500 prijava za posao. Animatora, reditelja, dizajnera, pisaca... neverovatnih biografija i radova koje su nam poslali. I to su, ako mene pitate, najveće zvezde ovog projekta jer mi želimo da oni sijaju, da pokažu šta sve umeju i da to ceo svet vidi. Već tokom narednog meseca počećemo rad na prvom projektu, a ako sve bude teklo po planu, već u septembru-oktobru prvi glumac iz Holivuda koji će pozajmiti glas našim junacima doći će u Srbiju.

Šta je presudilo da se vratite u Beogradsko dramsko pozorište, koje je bilo vaša matična kuća od 2014. do 2016. godine, kada ste pokazali svoju pozorišnu estetiku u predstavama „Kad su cvetale tikve”, „Moj sin malo sporije hoda”, „Palilulski roman”?

Mislim da je pozorište neophodno glumcu da bi se razvijao. Meni je sada potrebno jer osećam da će mi dati uzemljenje i da će mi pomoći da zaustavim vreme koje je nekako prebrzo, previše je toga što mi se dešava i što mi troši vreme. Beogradsko dramsko pozorište je mesto gde sam prvi put učestvovao u profesionalnoj predstavi, na daskama velike scene. Imao sam čast da igram u predstavi „Frederik ili Bulevar zločina” u kratkoj sceni s Draganom Nikolićem, zato BDP ima posebno mesto u mojoj karijeri. Ovde sam počeo, tu sam jedno vreme bio član ansambla, a onda sam otišao na Fakultet dramskih umetnosti, i evo sada se ponovo vraćam pozorištu na Crvenom krstu. Izgleda da postoji neka gravitacija u Beogradskom dramskom pozorištu koja me vuče ka njemu.

Igrati Brehta je privilegija, istina, nimalo laka. Zašto mu se uvek vraćamo?

Zato što nas veliki pisci pozivaju da rastemo ulazeći u dijalog s njima. Svako vreme, svaka generacija dobija od velikih autora svojevrsni putokaz i sublimisano iskustvo u jednom umetničkom delu. Mislim da se zato i vraćamo Brehtu, kao i Šekspiru, Dostojevskom, Molijeru…

Gluma je ranjivi, izazovni, težak život „skitnice”... Poznato je da tokom procesa rada istražujete, kopate po najtajnijim slojevima duše. Kako ćete tražiti, propitivati poruku u delu „Baal” u ovom našem vremenu superidola i televizijskih sapunica?

Televizijske sapunice, superidoli, superheroji izdanci su potrošačkog društva koje traži da se brzo i lako identifikuje, da nađe fast fud za dušu, da mu to bude zabavno i slatko. „Baal” je gorka pilula, lek. Zato ću poruku u ovom komadu tražiti tako što ću se truditi da zaustavim vreme i da to ne bude fast fud i zabava, nego upravo poniranje u ljudsku dušu. Kao što je kod Dostojevskog svaki karakter jedan princip, i to njegova personifikacija, jedna filozofija dovedena do kraja, do same tačke izdržljivosti postojanja. Tako je i kod Brehta, u ovom našem aktuelnom slučaju glavni junak je čovek koji je bukvalno shvatio Ničea kada je rekao da je Bog mrtav, da smo ga mi ubili. Zapravo, Niče je pisao o Baalu.

Navikli ste na ubrzani tempo života i probleme. U vreme dok smo elektronski ugovarali intervju boravili se u Rusiji: s kojim ambicijama, planovima? Rusija i Srbija: kakav je to spoj?

Smatram da Rusija i Srbija imaju jedan kulturni kod, da imamo isto poreklo, isti sistem vrednosti, slične jezike... Zato nam je lako da se razumemo i kulturološki i istorijski. S druge strane svoju umetničku saradnju ne ograničavam smo na Rusiju. „Jervolino” je italijanska kompanija i naša saradnja i svi planovi vezani su za izvoz animiranog sadržaja širom sveta, da naši filmovi stignu u Holivud. Tako da sam sve ovo negde doživeo ne kao cilj, nego kao proces, kao želju da promovišem svoju zemlju gde god da napravim uspeh. To sam radio u Rusiji, to ću isto tako raditi u Italiji, bilo gde. U Rusiji nastavljam da snimam. Imamo puno planova u vezi sa saradnjom sa svojim ruskim kolegama, kada ih preciziramo, govoriću o njima u javnosti.

Aleksandar Tirnanić Tirke, Petar, Maraš, Ljuba Sretenović… kroz vaše likove vidi se vreme i stanje u društvu. Da li je svet ostao, kako mnogi tvrde, bez lica i morala, empatije, emocije, istine? Kakav je trenutak koji živimo, budući da često menjate vremenske zone?

Nisam sklon generalizaciji i ne osećam da treba da budem u ulozi moralnog tribunala. Moje mišljenje je da svet nije ostao bez morala, ni bez lica. Smatram da se kroz medije sugeriše potrošački način razmišljanja u kojem je sve na prodaju, uključujući i ljudsku ličnost, a ono što je zadatak kulture jeste da podstiče razvoj ličnosti, da inicira, neguje vrednosti. Ličnost je za mene čovek koji je u stanju da živi s određenim vrednostima, načelima... Mislim da svet nije ostao bez mere vrednosti, samo je to u ovoj trci sa vremenom skrajnuto u drugi plan, zbog jednog merkantilnog načina razmišljanja, zbog neoliberalnog kapitalizma koji sve meri novcem. Iz niza razloga sam uveren da situacija nije toliko i tako strašna kao što nam se servira, samo konstatujem da je naša prezasićenost medijima nešto što je opasno i što može da nas dovede u zabludu i stanje blage psihoze.

Važite za umetnika putnika. Koliko je za glumca važna, neophodna, razmena kulturne, odnosno scenske energije? Koja je vaša životna, a koja profesionalna „mera za meru”?

I te kako je važna za svakoga od nas razmena kulturne, umetničke energije. Posebno kroz ljude koji putuju i šire misiju u svetu, koji isto tako dovode u svoju zemlju ljude iz drugih podneblja i kultura. Nije to samo puko dovođenje žive sile, ili nekih pojedinaca, nego je to dovođenje iskustva i sistema vrednosti koji su se u drugim zemljama i kulturama pokazali kao uspešni. To je, rekao bih, duhovno bogaćenje. Imamo sveži primer teniskog turnira u Srbiji koji je napravio Novak Đoković. Bila je to prilika da se družimo i da upoznamo ljude kao što je Dominik Tim, Aleksandar Zverev, Dimitrov, Ivanišević... To su ljudi koji su vrlo uspešni, koji su došli iz različitih kultura i razgovarajući s njima vi razmenjujete iskustvo i učite, posmatrate, rastete kroz svaki razgovor s nekim ko ima i nosi u sebi kvalitet. Samo tako možete neko svoje iskustvo dalje da prenesete. To je bogatstvo promocije Srbije, kao što sam, recimo, imao priliku da naučim od Andrea Jervolina, mog prijatelja, njegov način razmišljanja, njegovu veru i njegov pozitivan stav kada je naš novi projekat u pitanju. Jer ovo što mi radimo i ka čemu idemo deluje mi kao nešto što je gotovo nemoguće u Srbiji da se desi i zvuči nerealno i nestvarno, ali eto, trenutno se ostvaruje. Siguran sam da će biti poteškoća na našem putu, ali mi to ostvarujemo, to radimo, pravimo i to je jedno bogatstvo koje se dobija kao posledica promovisanja zemlje, upoznavanja uspešnih talentovanih ljudi iz svih delova sveta, shodno tome i te kulturološke razmene koja je u svakom slučaju neophodna i višestruko korisna. Mnogo sam zahvalan na privilegiji da imam mogućnost da upoznajem i da provodim vreme s ljudima koji iza sebe imaju velike rezultate.

Komentari2
9a847
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Dragan Pik-lon
@Janko,kultura ima veze sa Jezikom,tradicijom i foklorom.Ne zavisi previse od geografskog obitavanja.Tako da smo sigurno hiljadu puta dusevno blizi sa Rusima nego sa Albancima,Austrijancima ili Turcima- koji su nam geogravski blizi.
Janko
Odakle ta ideja? Rusi su istočnoevropski narod koji se razvio u drugačijim kulturnim uslovima nego mi, a mi smo razapeti između srednjoevropskog i južnoevropskog mentaliteta. Nismo mi kulturno bliski koliko bi neki to voleli da prikažu.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja