ponedeljak, 18.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
ponedeljak, 22.06.2020. u 08:00 Dejana Ivanović
TEMA NEDELjE: NAVALA MIGRANATA POSLE OTVARANjA GRANICA

U izbeglištvu 79,5 miliona ljudi

Čak 13,2 miliona Sirijaca raseljeno je u zemlji ili van nje, odnosno šestina ukupnog stanovništva
Мигранти ухваћени на мору задржани у Португалији (Фото EPA/Luis Forra)

Jedna od 97 osoba na planeti je u izgnanstvu, svake tri sekunde jedan čovek je primoran da napusti svoj dom, broj izbeglica udvostručen je u protekloj deceniji, a od 79,5 miliona prinudno raseljenih krajem 2019. čak 45,7 miliona čine oni koji su pobegli u druga područja svoje države. Ovo su samo neke od sumornih brojki kojima obiluje godišnji izveštaj Visokog komesarijata Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR) posvećen trendovima raseljavanja u 2019. godini.

„Čak jedan procenat svetske populacije ne može da se vrati u svoje domove zbog ratova, progona, kršenja ljudskih prava i drugih oblika nasilja. Svedoci smo izmenjene realnosti jer je prisilno raseljavanje u današnje vreme ne samo mnogo rasprostranjenije već više nije privremeno. Međunarodna zajednica je podeljena, toliko nesposobna da napravi mir da će, nažalost, situacija nastaviti da se pogoršava i strahujem da će sledeća godina biti gora od ove”, rekao je komesar UN za izbeglice Filipo Grandi za Frans pres povodom 20. juna, Međunarodnog dana izbeglica.

Samo tokom prošle godine UNHCR je zabeležio dodatnih 9,5 miliona raseljenih u odnosu na 2018. godinu, a većina potiče iz malog broja ratom zahvaćenih zemalja. Među njima je Sirija, razorena devetogodišnjim sukobom, a čak 13,2 miliona stanovnika ove države raseljeno je u zemlji ili van nje, odnosno šestina ukupnog stanovništva, navodi se u izveštaju UNHCR-a.

Iako je zbog pandemije kovida 19 u prvoj polovini 2020. izgledalo da će broj prinudno raseljenih prestati da raste, to se nije obistinilo: na desetine hiljada izbeglica od kraja maja pokušavaju da stignu do severa i zapada Starog kontinenta ili drugih destinacija. Žarišta iz kojih danas beže prognani su Sirija, Venecuela, Burkina Faso, Mali, Niger, Čad i Mauritanija.

Na opasnom putovanju ka boljoj budućnosti koju će, kako veruju, naći pre svega u zemljama Evropske unije, izbeglice se najviše zadržavaju u Turskoj, gde se nalazi četiri miliona prognanih. Među njima je blizu 3,6 miliona Sirijaca. Situacija se pogoršava i u Grčkoj, gde je tokom prošle nedelje udvostručen broj ilegalnih dolazaka migranata iz Turske, a samo u jednom danu grčka policija presrela je više od 400 izbeglica u pograničnim oblastima.

Sredinom protekle sedmice na Lezbos je stigao čamac sa 27 migranata iz Afrike i svi su odmah prebačeni u zdravstveni centar gde su pregledani, izvestila je agencija ANA. Ovo je peti čamac s migrantima koji je pristigao na pomenuto grčko ostrvo od početka juna. Pre nekoliko dana vlasti ove zemlje najavljivale su proterivanje više od 11.000 izbeglica koje su nedavno pristigle iz Turske.

Prema podacima UNHCR-a u Grčku je 2019. došlo 74.600 prinudno raseljenih, a većinu su činile porodice s decom iz Sirije i Avganistana. Od toga ih je 59.700 pristiglo na ostrva, gde se na prostoru namenjenom za oko 5.000 stanovnika nalazi više od 36.000 ljudi.

Izbeglice prelaze hiljade kilometara mesecima, izložene su krijumčarima, putuju ilegalno i često stradaju: samo u nedavno zabeleženoj tragediji u blizini tuniske obale, prilikom potonuća broda, poginula su 22 migranta. Prošle godine na Mediteranu se utopilo 1.319 izbeglica, a među njima bio je veliki broj žena i dece. Do sredine juna ove godine već je na istoj ruti zauvek izgubljeno 248 života.

„Zatvaranje granica širom sveta zbog pandemije kovida 19 onima koji beže od ratova i progona dodatno je otežalo pristup bezbednim teritorijama i azilnim procedurama, mreže krijumčara i trgovaca ljudima su postale još surovije prema njima, putevi kojima pokušavaju da ih prebace u zemlje destinacije sve su teži”, objašnjava za „Politiku” Mirjana Milenkovski, predstavnica za medije UNHCR-a u Srbiji.

Mnogi prinudno raseljeni nalaze se u izgnanstvu pet i više godina, a odnos vlasti prema njima se razlikuje i umnogome zavisi i od ekonomske situacije u zemlji u kojoj su našli privremeno utočište. Tri od prvih pet zemalja po broju izbeglica (Sirija, Venecuela, Avganistan, Južni Sudan i Mjanmar) i same se suočavaju s velikim problemima, siromaštvom i unutrašnjim nemirima. Najkritičnija situacija je u Avganistanu, u kojem je raseljavanje stanovništva ušlo u petu deceniju, objašnjava naša sagovornica.

„Ako pogledamo situaciju na Balkanu, u Srbiji (u kojoj je trenutno prisutno nešto više od 5.000 izbeglica, tražilaca azila i migranata) od izbijanja izbegličke krize 2015. godine, poboljšani su uslovi smeštaja u pet azilnih centara. Da bi se ovi ljudi zbrinuli dok su u zemlji, pored tada postojećih, otvoreni su i novi prihvatno-tranzitni centri (ukupno 14). Država, uz pomoć UNHCR-a, drugih agencija UN, EU i brojnih donatora obezbeđuje im osnovne usluge, pristup obrazovanju, zdravstvu. Ipak, potrebno je omogućiti im i pristup zapošljavanju, ličnim dokumentima, putnim ispravama i drugim pravima. Nedavna situacija izazvana kovidom 19 takođe je pokazala da je izuzetno važno da izbeglice i tražioci azila budu smešteni odvojeno od migranata jer su to kategorije na koje se primenjuju različiti zakoni i koje, prema tome, imaju različita prava”, napominje Mirjana Milenkovski.

Komеntari0
24dbf
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja