petak, 14.08.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
nedelja, 21.06.2020. u 17:26 Gordana Popović
INTERVJU: RADA STIJOVIĆ, lingvista

Više pažnje poklanjamo učenju stranih jezika nego srpskog

Davanje normativnih preporuka, pa i donošenje normativnih odluka, postalo je danasveoma popularno. Kao da se aktuelizovalo ono Vukovo:„ Kako koji zareže pero da piše, on već odmah počne misliti kako će jezik popravljati, a ne kako će ga učiti”
(Фото сајт Института за српски језик САНУ)

Prvi korak koji se može načiniti u popravljanju stanja pismenosti i kulture izražavanja jeste povećanje broja časova srpskog jezika u školama, ili bar razdvajanje nastave jezika od časova književnosti. Kolege iz „Društva za srpski jezik i književnost” iznele su ovih dana podatak da smo po broju časova maternjeg jezika na najnižoj lestvici u Evropi, kaže za naš list Rada Stijović, dobitnica značajnog priznanja Matice srpske – Povelje za negovanje srpske jezičke kulture.

Prof. dr Rada Stijović, naučni savetnik, spada u red najboljih srpskih leksikografa. Urednik je „Rečnika srpskohrvatskog književnog i narodnog jezika” Srpske akademije nauka i umetnosti, jedan je od autora „Rečnika srpskoga jezika” u izdanju Matice srpske i autor dva dijalekatska rečnika. Osim leksikografijom, bavi se dijalektologijom, jezičkom normom i popularizacijom srpske jezičke kulture, a već godinama piše stalnu jezičku rubriku „Slovo o jeziku” u „Politikinom” dodatku „Kultura, umetnost, nauka.”

Danas, kad je pismenost nacije drastično pala, koji su najefikasniji vidovi negovanja i popularizacije srpskog jezika?

Osim u okviru redovnog školovanja, postoje brojne mogućnosti za širenje jezičke kulture i pismenosti. Neke od njih pružaju mediji, kao što to čini „Politika”, sa rubrikom „Slovo o jeziku”, ali i sa povremenim serijama napisa o aktuelnim jezičkim događanjima ili kao što je svojevremeno činila Radio-televizija Beograd formirajući poseban savet za jezik i izdajući „Srpski jezički priručnik”, značajan poučnik za sve koji teže lepom i pravilnom izražavanju. Vodeće izdavačke kuće objavljuju popularno pisane jezičke priručnike čiji su autori vrsni lingvisti. Na radiju postoje zanimljive emisije o jeziku, u Kolarčevoj i Vukovoj zadužbini, a i po mnogim bibliotekama van Beograda, organizuju se predavanja o jeziku. U časopisu „Jezik danas” Matice srpske na stručan, ali širokom čitalačkom krugu dostupan način piše se o aktuelnim jezičkim i pravopisnim problemima. Najzad, pojava interneta omogućila je da tekstovi o jeziku i pismu postanu lako dostupni velikom broju zainteresovanih.

Na društvenim mrežama, na primer, postoje grupe za jezičke nedoumice, ali pitanja koja se tamo postavljaju često su na nivou osnovne škole.

Brojne jezičke grupe na društvenim mrežama pokazatelj su da zainteresovanost za jezik ipak postoji i da nije mala (neke grupe imaju i po više desetina hiljada članova). Razumljivo je da su neka pitanja, kako kažete, na nivou osnovne škole, jer tamo ima ljudi svih obrazovnih profila, različitih nivoa obrazovanja, ima đaka, čak i osnovaca. Važno je da se postavljaju pitanja i da se daju kompetentni odgovori mada to nije uvek slučaj. Dešava se da jezičke savete daje i onaj ko nije dovoljno stručan, pa i potpuni laik.

U čemu vidite glavni uzrok pada pismenosti?

Na pismenost nesumnjivo ostavlja traga brzina sa kojom se živi i radi, kao i savremeni načini komunikacije – takozvano četovanje, razmenjivanje poruka i slično. Svakako u tome znatnog udela ima i nedovoljan broj časova u školi, naročito srednjoj. Kod učenika se primećuje, i ne samo kod njih, uticaj tuđeg, uglavnom engleskog pravopisa, pa i jezika, jezičkih konstrukcija. Očito više pažnje poklanjamo učenju stranih jezika nego sopstvenog. Zatim, današnji čovek je najviše upućen na sredstva masovnog opštenja, javnog informisanja – što znači da često čita ili sluša tekstove na brzinu napisane ili loše prevedene, a manje one koje su stvorili „majstori pera”. Osim toga, u jednom, nemalom delu društva ne postoji svest o potrebi za dobrim i pravilnim izražavanjem, pa ni za potpunom pismenošću. Ogrešenje o jezičku normu ne samo što ne smatraju za preveliku grešku već se zalažu da norme i nema, da jezik treba prepustiti spontanom razvoju. Nažalost, ovu tezu zastupaju i neki lingvisti.

Osim povećanjem broja časova srpskog jezika u školama, što ste naglasili, čime se još može podići nivo pismenosti?

Na nekim fakultetima postoje praktični jezički predmeti, kao što su kultura pisanja i kultura govora. Njih bi trebalo uvesti i u srednje škole i na sve fakultete, pogotovo društvene. Svakako je neophodno obezbediti dovoljan broj lektora u svim institucijama u kojima su oni potrebni, a moraju se naći i novi načini uticaja na pismenost i kulturu izražavanja. Bilo bi dobro da zvanične institucije koje se bave jezikom nađu put do novih tehnologija i putem interneta učine dostupnim raznovrsne rečnike, zatim pravopis sa jednostavnim pretraživačima, priručnike sa aktuelnim jezičkim nedoumicama i novim jezičkim i pravopisnim rešenjima iza kojih će stajati kompetentni autori. Rečnici i jezički priručnici treba da se nađu i na elektronskim uređajima, koje mladi koriste znatno više nego papirne verzije knjiga. I, svakako, društvo, društvene institucije treba da promovišu pismenost, obrazovanje, kulturu kao trajne vrednosti.

Da li je tačno da kod nas postoji nekoliko pravopisa i zašto se čak i jezički stručnjaci razilaze u stavovima oko nekih jezičkih pitanja?

Postoji samo jedan važeći, zvanično usvojen pravopis – to je Pravopis srpskoga jezika Matice srpske. Što se tiče razilaženja u stavovima stručnjaka oko nekih jezičkih pitanja, treba uzeti u obzir to da je jezik živa kategorija, da se neprestano razvija i menja. Norma mora da prati razvoj žive reči, ne sme da izgubi kontakt sa realnošću, ali, svakako, ne sme ni da ozakonjuje promene koje ne odgovaraju strukturi jezika. Neki lingvisti brže prihvataju promene, neki sporije. Tako se danas, na primer, jedni protive obliku futura: „Ja ću da dođem” i insistiraju na obliku: „Ja ću doći”, a drugi bi ga, s obzirom na njegovu vrlo raširenu upotrebu u srpskom jeziku, obavezno pustili u jezički standard. Da li će i kada nešto postati deo standarda, presudiće jezik i vreme.

Francuzi se kontinuirano bore protiv anglicizama, a kod nas su se odomaćile čak i konstrukcije iz engleskog jezika tipa „najbolja knjiga ikada“ i sl. Zašto jezički stručnjaci glasnije ne insistiraju na tome da je to nepravilno?

Oduvek je bilo da jezik podleže tuđim uticajima, da se povodimo za nacijama koje u datom trenutku imaju kulturnu ili političku i ekonomsku prevlast. Neki uticaji, na primer u oblasti leksike, mogu se tolerisati ako se u tome ima mera i ako to istinski bogati jezik i snabdeva ga novim izražajnim mogućnostima, ali u pravopisu, glasovnom sistemu i gramatičkim oblicima toga ne sme da bude. U tome su jezički stručnjaci saglasni i govore o tome. Da li bi mogli glasnije, ne znam.

Stiče se utisak da su danas polupismeni laici nadglasali jezičke stručnjake?

Davanje normativnih preporuka, pa i donošenje normativnih odluka, postalo je danas veoma popularno, a i mnogima se čini odveć lako. Kao da se aktuelizovalo ono Vukovo: „Kako koji zareže pero da piše, on već odmah počne misliti kako će jezik popravljati, a ne kako će ga učiti.” Na stručnjacima je da se u što većem broju pojavljuju i pišu o aktuelnim jezičkim problemima i tako nadjačaju polupismene i nedovoljno kompetentne. Veoma je bitno i da država u vezi sa najvažnijim jezičkim pitanjima konsultuje stručnjake i posluša njihov stav.

Komentari45
bebd6
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Мр Радомир Шћепановић
Каква култура писања и култура говора у Србији? Кљиге се читају све мање и мање. Овде је олош преузела васпитање, и погледајте ко је узор младима! 80% Србије је на нивоу неке људске фарме! Погледајтте које су теме у новинама и ко је све на насловној страни новина! ОЛОШ!
Дејан.Р.Тошић
Поштовани Збиљићу,основни и једини проблем у заштити српског писма ћирилице као јединог писма у српском језику су лингвисти,књижевници,струка коју је четврта индустријска револуција прегазила и која ради сопствене егзистенције жели да буде део власти која не"таласа" у питањима "два писма" приликом писања српског језика. Деца бесмислено уче "два језика и писма" у школама,српску ћирилицу и хрватско-бошњачку латиницу.Уместо да концентрацију корисно усмере на енглески,немачки и српски језик и писмо.
Драгољуб Збиљић
Ево. г. Тошићу. У Члану 10. Устава пише: "У Републици Србији у службеној употреби су српски језик и ћириличко писмо." То значи да је у оквиру српског језика службена само српска ћирилица. У ставу 2. пише: "Службена употреба других језика и писама уређује се законом, на основу Устава." То значи да су, под одређеним условима, у службеној употреби и други језици и њихова писма. Кључно је да је у српском језику службена само ћирилица. Али закон ни после 14 није усклађен с Уставом. У реду?
Дејан.Р.Тошић
Поштовани Драгољубе Збиљићу,да ли можете да објасните у чему би се састојао "договор"власти и лингвиста о употреби српског ћириличног писма.У Србији 84 % становника се изјашњава Србима.Из ког разлога се хрватско-бошњачка абецедна латиница форсира у штампаним и медијским издањима са 90% (а коју употребљавају само два народа у Србији који процентуално у укупном броју становника чине 2,5% становништва). Са којом влашћу и са чијим лингвистима српска власт треба да се договори о заштити ћирилице ?
Драгољуб Збиљић
Поштовани Тошићу, постоји само један начин да се данас спасе српско писмо. То могу да ураде и дужни су да ураде власт и лингвисти. Власт је дужна да сачини закон о службеној употреби језика и писма у складу с Чланом 10. Устава и да тај закон спроводи у пракси. А лингвисти треба да ураде само оно што су урадили сви други лингвсити. Струка и правопис такође треба да буду усааглашени с уставном обавезом и с праксом у Европи и свету. То значи враћање српског језика на једно писмо. То ће морати тако.
Драгољуб Збиљић
Поштовани Дејане.Р.Тошићу, не разумемо се. Тачно у Члану 10. Устава Србиеј пиеш: "У Републици Србији у службеној употреби су српски језик и ћириличко писмо." И ту је тачак. То значи да је у оквиту употребе српског језика службеена само српска ћирилиаца. Међутим у ставу 2. пише "Други језици и писма у службеној су употрееби према закону у складу с Уставом." То знхачи ад су, под одређеним условима у службеној употреби и други језици и њихова писма. Кључно је да у српском језику само ћирилица.
Коста
Господине Збиљићу, молим Вас да прочитате шта сте написали и да поправите типографске погрешке, па тек онда шаљите поруке. На жалост, Ваше писање се погоршава сваком поруком. Да ли је то нехај или неки други разлог, у сваком случају не одсликава добар утисак, а Ваше поруке губе ефекат јер их је готово немогуће прочитати.
Дејан.Р.Тошић
Поштовани Збиљићу, употреба других језика и писама 27. националних мањина регулисана је Законом о употреби писма и језика у коме је прописано да се судске одлуке прво напишу на српској ћирилици а затим на језику и писму националне мањине у локалним самоуправама које на основу броја већинског становништва донесу одлуку о употреби службеног писма и на језику и писму националне мањине. Од 180.општина Србије закон се примењује у деловима Срема,Бачке,Баната и Рашке области,око 7% становништва Србије.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja