četvrtak, 29.10.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ponedeljak, 16.06.2008. u 22:00 Nebojša Katić

BUDžETSKA ZIDANICA NA PESKU

Ministarstvo finansija je nedavno obavestilo javnost da će budžetu do kraja ove godine nedostajati oko 440 miliona evra. Budžetski manjak može se nadomestiti samo dodatnim zaduživanjem države, ili/i brzom prodajom dela preostale državne imovine. Problem budžeta je mnogo ozbiljniji nego što se javnosti prezentira. U Srbiji malo ljudi radi i doprinosi budžetu, dok ogroman broj građana koristi sredstva i usluge koje se iz budžeta finansiraju.

Stopa nezaposlenosti u Srbiji je danas na nivou od oko 24 odsto. U državi sa oko 7,4 miliona stanovnika, zaposlenih (uključujući i poljoprivrednike) ima manje od 2,5 miliona. Gotovo isti broj zaposlenih ima i Finska, ali sa populacijom od 5,3 miliona. U Švajcarskoj, koja ima približno isti broj stanovnika kao Srbija, zaposleno je oko 4,2 miliona ljudi. Sa stopom zaposlenosti kakvu Srbija ima, uravnoteženje budžeta je nemoguća misija.

Ovaj problem pokušava se sakriti argumentima iz klasičnog neoliberalnog arsenala. Tvrdi se da je problem javne potrošnje u vezi sa njenim prevelikim učešćem u bruto-domaćem proizvodu (BDP) i da to iscrpljuje privredu i onemogućava rast zaposlenosti. U ovom trenutku javna potrošnja u Srbiji kreće se oko 43 odsto BDP-a. Taj nivo potrošnje nije prekomeran i na sredini je raspona u zemljama Evropske unije.

Teza po kojoj visoka javna potrošnja dovodi do visoke nezaposlenosti nema statističko, već samo ideološko uporište. Javna potrošnja u Danskoj, Holandiji i Austriji kreće se oko 50 odsto BDP-a, a stopa nezaposlenosti ni u jednoj od ovih država ne prelazi pet odsto. Stopa javne potrošnje u Španiji je manja od portugalske, dok je stopa nezaposlenosti viša. Slovačka ima znatno nižu stopu javne potrošnje od Češke, ali ima gotovo dvostruko višu stopu nezaposlenosti.

Nema ekonomske formule kojom se može odrediti optimalni nivo javne potrošnje u odnosu na BDP. Visina javne potrošnje je, u konačnom ishodu, stvar društvenog opredeljenja. Glasajući za političke partije i njihove ekonomske programe, građani se opredeljuju za poresku i budžetsku politiku, a time i za karakter države u kojoj žive. Niko ne voli visoke poreze, ali ih stanovnici mnogih zemalja prihvataju i plaćaju, zadovoljni uslugama i sigurnošću koju im država pruža. To je cena života u uređenoj i civilizovanoj zemlji koja brine o svojim građanima i ne gura ih na marginu, u siromaštvo, očaj i kriminal.

Neideološka argumentacija u korist smanjivanja javne potrošnje je snažnija –potrošnju treba smanjiti jer novca u budžetu nema, a zbog pregrejane tražnje inflacija izmiče kontroli. Ovo je lakše reći nego učiniti. Prostora za smanjenje potrošnje uvek ima, ali taj prostor nije prevelik. Javna potrošnja je dobrim delom neelastična i određena je brojem stanovnika, demografskom strukturom, geografskom veličinom države, itd. Građane treba lečiti, decu školovati, granice čuvati, treba isplaćivati penzije i graditi puteve. Gde smanjivati troškove, kada se u Srbiji, bar na ovim segmentima sigurno ne preliva i kada je infrastruktura u jadnom stanju. Uprkos tome, u budžetu ima prostora za njegovu racionalnu prekompoziciju, pre svega u korist investicija a na teret potrošnje, pogotovo na teret subvencija.

Drama budžeta nije u njegovoj visini, već u strukturi budžetskog prihoda i u razlozima koji tu strukturu određuju. Kako mali broj ljudi radi, a još manji broj plaća porez, više od 70odsto srpskog budžeta mora se pokrivati kroz različite oblike oporezivanja potrošnje – kroz porez na dodatu vrednost, kroz akcize i carine. Dok prodajom državne imovine, ogromnom potrošnjom i prekomernim uvozom Srbija kako-tako popunjava budžet, ti isti faktori joj razaraju ekonomiju. Ako se privatna potrošnja bude smanjivala – a morala bi, ako bi se rast uvoza usporio – a poslednji je čas, prihod budžeta bi značajno opao, a deficit bi drastično porastao. Srpski budžet je zidanica na pesku.

Srbija nije uspela da nađe model razvoja koji bi zaposlio ljude i povećao broj onih koji pune budžetsku kasu. Pri tome, Srbija se prezadužila, prodala je i prodaje sve što ima, uključujući i sopstvenu decu koju tera u emigraciju. Ogromna sredstva koja su ušla u Srbiju nisu ostavila razvojnog traga. Najveći deo novca je uglavnom proćerdan, a građanima, privredi i državi ostali su samo dugovi.

Bespuće srpske ekonomske politike ne počinje budžetom – ono se tu završava. Sve što se na ekonomskoj sceni dešava, poraz je bezidejne razvojne politike, pogrešne monetarne politike i života od danas do sutra, od izbora do izbora, od jednog propagandnog slogana do drugog.

Srbiji u ovom trenutku treba istina o stanju ekonomije i o uzrocima koji su do takvog stanja doveli. Bilo bi dobro da Srbija još jednom proveri i svoje osnovne makroekonomske pokazatelje. Moglo bi se pokazati da je stopa inflacije već godinama viša od one koja se iskazuje i da je, s tim u vezi, realni rast srpske privrede niži od onoga koji statistika registruje.

Istina je jedini temelj na kome je moguće kreirati drugačiju ekonomsku politiku. Samo se na istini može postići nacionalna saglasnost, a Srbija pripremiti za traumatični period koji sledi. Ako se to ne učini, iz ovakve situacije će profitirati jedino potencijalni kupci preostalih državnih preduzeća. U Srbiji će sve biti skupo, samo će državna imovina i evro biti jeftini – i tako do potpunog sloma.

finansijski konsultant

Komentari45
68b4d
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Nikon Vlasov
Za svu ovu, vec osam godina, nasu kuknjavu nakon sankcija, uz tranzicionu demokrattiju, neprekidno mi se vraca vreme Nemacke za vreme Firera. Nemacka je - pod Hitlerom,iz ogromne nezaposlenosti i inflacije, za samo sest godina (1933.-1939.) postigla fantastican razvoj - industrije, stanogradnje, puteva i vojske, tako da je za sest godina pripreme vodila gotovo 6 godina rat (1939.-1945.)Izgubivsi ga, ponovo je, impozantnim razvojem postala treca ekonomska snaga savremenog sveta. Oni su "glupe svabe", a mi smo "pametni". Oni su - u svim sistemima (feudalnom, kapitalistickom, socijalistickom (Istocna Nemacka)) uvek bili u vrhu covecanstva.Nije li to, pre svega, rezultat vrednog rada i stednje (ne rasipanja). Nismo mi 2000. bili u goroj poziciji nego Namacka 1933. Sta su tada postigli oni, a sta danas mi.?! Mi smo lenje neznalice i rasipnici. Koliki li smo mi rasipnici, vidi se na svakom koraku i gotovo na svakom mestu..Dovoljno je pomenuti neracinalno vozenje automobila (jede kao jedan clan porodice), i gubitak radnog fonda ogromne armije nezaposlenih.Nezaposlenost je bila i ostala najveca rak rana nase zemlje, prvorazredni problem, i drustveni zadatak nemerljivog znacaja. Pri ovakvoj nezaposlenosti - i nedostatku razvoja, zaposleni mogu imati i "zapadne plate", ali nece moci formirati dovoljnu platezno sposobnu traznju za nas trzisni razvoj, a kamoli stednju za investicije. Pri svemu tome, narod je u celini demotivisan, a mladi bez ideala.Elita, nazalost, ne zna sta treba raditi, sem da svu odgovornost s drzave, njenih institucija prebaci na svaku individuu: brini za svoje radno mesto, za svoje zdravlje i svoje porodivce, za podizanje i skolovanje dece, najzad i za svoju penziju. Danas i, kao mi se cini, ubuduce, to ne interesuje vlast.. Pri takvom stanju stvari, tesko cemo napredovati; tu nam nema pomoci ni s iIstoka niti pak s Zapada. Nikon – 92. godina zivota.
Gea
Hvala ,G. Katic, sto ste me udostojili odgovora... Sto se tice "Bretton Woods Institutions" , o njihovim skrivenim namerama nas, vec odavno, upozorava profesor (Ottawa ,Canada)Michel Chossudovsky. Svoju duznost prema Otadzbini ,sam 'obavljala' , saljuci Vladi u Srbiji clanke Cosudovskog i Vase analize iz "Politike'... Ocigledno je da su ih ignorisali. "Ignoranti"! Plasim se da Srbiji nema spasa , sve dok monopol nad finansijama ,u Srbiji,imaju G17... Pozdrav i postovanje ,Gea. P.S. Licna molba : zelela bih da dodjete u Srbiju i vratite je u zivot...
Милорад Станојловић
Број коментара у овој рубрици о економији је врло похвалан за читаоце, а још више за лист и аутора. Г. Катићу честитке на занату писања, а још више на знању. Ипак, треба бити упоран, бар док има наде... С поштовањем и уважавањем, Милорад.
Небојша Катић
За Геа___Неке од ставове које износим у "Политици" покушао сам да објавим 2003 године у два репутабилна домаћа листа (један дневник и један недељник). Можда нисам добро написао текстове, можда су се загубили у гомили дописа који у новине стижу, тек никада нису објављени. "Политика" ми је дала шансу 2005 године и од тада пишем.
Драган Николић
Текст г-дина Катића показује да Србија има далеко "јаче, храбрије и надахнутије" људе на "резервним" положајима, који се не крију иза дневно-политичких парола. Надам се и да господа на положају и пријатељи Србије, умеју из оваквих текстова да извуку барем поуке, у име будућности наше деце.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja