Ceo vod pančevačkih vatrogasaca Sektora za vanredne situacije MUP-a u ponedeljak je sa nestrpljenjem i tremom iščekivao da se završi redovna pokazna vežba i da se stanari petospratnice u centru grada evakuišu iz zgrade.

Vežbu su uradili po svim pravilima, a onda i nešto što će njihov kolega Nemanja Dinić (25) i njegova devojka Dina Žarković (25), vaspitačica po zanimanju, pamtiti celog života.

Dok su Dini skidali masku sa kiseonikom koja se ugroženima stavlja tokom požara (jer sve je moralo da izgleda kao prava intervencija), vatrogasci su je svojim telima zaklonili i tako je onemogućili da vidi kako njen dečko kleči i u ruci drži verenički prsten.

– Hoćeš li da se udaš za mene? – upitao je Nemanja svoju devojku.

Iznenađena Dina, stajala je nepomično. Njeno kratko „da” bilo je dovoljno da njenom momku, okupljenoj rodbini, Nemanjinim kolegama padne kamen sa srca. Jer, sve su to zajedno, pripremali prethodnih mesec dana i bilo im je jako važno da ona ništa ne posumnja.

Zgrada u kojoj Nemanja i Dina žive zajedno već godinu dana bila je, saglasile su se njegove starešine, idealna za sprovođenje vežbe. Kada je saznao za to, Dinić je nadređenima ispričao šta planira. Kazao im je da želi da organizuje veridbu koju će njegova devojka pamtiti zauvek. Podržali su ga bez reči, a onda mu i predložili kako da svoju ideju upotpuni detaljima.

– Bila je to prava vatrogasna vežba. Uradili smo je po svim propisima. Uostalom, pripremali smo se za nju gotovo mesec dana, svakodnevno: razvlačili smo crevo do četvrtog sprata, ugroženima stavljali maske sa kiseonikom… Ujedno smo organizovali i veridbu. Što bi se reklo, radili smo i korisnu i lepu stvar. Dina je znala da će biti vatrogasna vežba. Objasnio sam joj da je naša zgrada pogodna za to, kako će to da izgleda i na kraju je pitao da li bi izigravala žrtvu koju treba da evakuišem. U celu priču umešao sam i sestru, koja je trebalo da bude „sigurica” da će Dina biti kod kuće u vreme održavanja vežbe. Roditelje i rodbinu sam obavestio šta nameravam da uradim i oni su želeli da učestvuju. Svi su sve znali, osim Dine – kaže za „Politiku” Dinić.

Došao je i taj 15. jun. Nemanja je još jednom sa devojkom „ponovio scenario”. Da se stanari zgrade ne bi uplašili i pomislili da je zaista došlo do požara, na ulazna vrata zalepio je obaveštenje o održavanju vežbe.

Akcija evakuacije iz zapaljene zgrade je počela. Vatrogasna ekipa je došla kamionima na kojima su bila uključena rotaciona svetla i sirene, a njeni pripadnici imali su na sebi punu opremu za ovakve situacije. Bili su tu i komandant i komandir koji su nadgledali izvođenje vežbe.

– Razvukli smo prugu (crevo) do četvrtog sprata, kako je to naloženo pravilima, a potom smo krenuli sa evakuacijom stanara iz zgrade. Navodne žrtve požara bile su moja sestra i Dina. Stavili smo im kapuljače na glavu, priključili ih na kiseonik koji smo imali kod sebe i spustili ih dole, ispred zgrade. U međuvremenu, na jednom od spratova, kolega je preuzeo „žrtve” da bih se ja pripremio za ono što je sledilo. Kada su Dini skinuli masku, ja sam kleknuo, ispružio ruku i – eto – prepričava pripadnik Sektora za vanredne situacije MUP-a.

Zaprošena devojka, kako nam kaže, od uzbuđenja nekoliko noći nije mogla da spava. Od tolikog „šoka”, priznala je, neke detalje veridbe je i zaboravila.

– Nije mi ni palo na pamet da će Nemanja da organizuje ovako nešto. Rekao mi je za vežbu, pitao želim li da izigravam žrtvu. Bilo mi je smešno što, kada su ušli u stan da bi me evakuisali, nikoga nisam mogla da prepoznam zbog maski koje su nosili. Nisam znala ni ko je od njih Nemanja. Bilo mi je važno da se tokom evakuacije ne sapletem o vatrogasno crevo koje je bilo razvučeno po stepenicama – priča zaprošena devojka.

Kada je videla da Nemanja kleči pred njom, s prstenom u ruci nije prepoznala roditelje, ni rodbinu koji su bili ispred zgrade.

– Bilo je potrebno dosta vremena da dođem sebi. Nisam mogla da spavam. Od iznenađenja se dobrog dela onoga što se događalo, nisam ni sećala. Sva sreća, pa sam imala snimke – sa smehom kaže Dina Žarković.

Drugarstvo i zahvalnost

Sve Nemanjine kolege bile su oduševljene gestom svog kolege. Podržala su ga u njegovoj nameri da devojku zaprosi na nesvakidašnji način.

– Mi smo kao jedna velika porodica, a tako funkcioniše i ceo vatrogasni dom. Ovde sam šest meseci, ali su me kolege prihvatile, što bi se reklo, kao da smo rod. Ne znam kako da im zahvalim zato što su i oni podjednako učestvovali u ovome kao i ja. Hvala im svima. Posebno želim da zahvalim komandantu Bori Majkiću, komandiru čete Peđi Aničiću i vođi voda Dušku Mihajloviću koji je predvodio celu akciju, osmišljavao je sa nama – naglašava Nemanja Dinić.