Nismo platili dva računa za komunalije sa kraja prošle godine. Ne živimo na toj adresi, bili smo u inostranstvu, a nismo dobili ni opomenu. Stiglo nam je nedavno obaveštenje izvršitelja da će potraživanja biti naplaćena. Imamo li pravo da uložimo prigovor kako bismo izbegli dodatne troškove, obratila se redakciji „Potrošača” čitateljka iz Beograda.
Javna preduzeća imaju pravo da posredstvom izvršitelja naplaćuju neizmirena potraživanja. Građani često pitaju i našu redakciju koliko moraju da čuvaju račune ali i da li njihova dugovanja mogu da zastare i u kom roku. Oni najčešće nisu informisani da prinudnu naplatu zastarelih dugovanja mogu da pokušaju da zaustave, ali samo u slučaju da prigovor ulože u roku od pet dana. Ipak, u pravnoj službi Nacionalne organizacije potrošača (NOPS) objašnjavaju da se institut zastare ne primenjuje automatski, već isključivo kada se dužnik pozove na njega. Česti su slučajevi da korisnici iz nekog razloga propuste da plate račun, ne borave recimo u stanu ili ga iznajmljuju.
Ukoliko ne vide opomenu, slučaj će preuzeti izvršitelji a oni će najčešće propustiti tih pet dana, koliko je rok za žalbu. Najčešća zabluda jeste da dug ne može da bude naplaćen, odnosno da je zastareo ako je prošlo duže od godinu dana. Ali ne treba zaboraviti da to važi samo u slučaju da je korisnik na vreme uložio prigovor. Mnogi, kako kažu u NOPS-u, veruju da će izbegavanjem podnesaka izbeći da plate stare dugove a zapravo će svakako morati da ih izmire ako nisu iskoristili ovu pravnu mogućnost i to, na kraju, uvećane za troškove izvršitelja. Objašnjavaju da ukoliko se potrošač ne pozove na zastaru, dug može da bude prinudno naplaćen.
Kada stigne rešenje od izvršitelja, dužnik ima rok od pet dana da podnese prigovor. Upućuje ga preko izvršitelja sudu, koji donosi odluku da se obustavlja prinudna naplata. Taj podnesak mora da se sačini onako kako je zakonom predviđeno. Ipak, posle godinu dana dug i dalje postoji i korisniku zbog toga može da bude obustavljeno pružanje usluge. Zakonom o zaštiti potrošača propisano je da se takav dužnik ne sme uslovljavati naplatom zastarelih potraživanja da bi mu ponovo bila uključena usluga. Ali u NOPS-u ističu da se u praksi to baš i ne poštuje. Oni navode i još jednu praksu, odnosno da pojedina javna-komunalna preduzeća u Srbiji još na računima informišu korisnike da je rok za reklamaciju 30 dana. To je suprotno zakonu jer je rok da potrošač uloži prigovor ako nije zadovoljan kvalitetom usluge zapravo dve godine.
