četvrtak, 06.08.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
utorak, 23.06.2020. u 11:39 Dimitrije Bukvić

Zađevice obe Jugoslavije s Moskvom

Dve knjige prof. dr Aleksandra Životića o jugoslovensko-sovjetskim odnosima pre i posle Drugog svetskog rata nedavno su objavljene u Rusiji
(Фото лична архива)

Uz sve međusobne razlike, „prva” i „druga” Jugoslavija su gajile jednu zanimljivu sličnost: neslaganja sa Sovjetskim Savezom, doduše, iz različitih razloga. Dok su se odnosi predratne južnoslovenske monarhije sa SSSR-om parali po diplomatskom šavu, posleratna socijalistička Jugoslavija je sa Sovjetima bila u ideološkom sukobu, koji se prelamao kroz pitanja vojne saradnje.

Ta dešavanja podrobno je proučavao istoričar dr Aleksandar Životić, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu, čije su knjige „Jugoslovensko-sovjetski odnosi 1939–1941. godine” i „Jugoslovensko-sovjetske vojne suprotnosti (1947–1957)” nedavno prevedene u Rusiji.

Publikovala ih je najbolja tamošnja izdavačka kuća iz oblasti društvenih nauka „Rospen” iz Moskve, u svetski poznatoj ediciji „Istorija staljinizma”, koja obuhvata više od 200 naslova koji se distribuiraju u sve značajne svetske biblioteke i centre za ruske i slovenske studije. Da su Životićeve studije privukle pažnju stručne javnosti u najvećoj zemlji na planeti, svedoči i prikaz u časopisu „Meždunarodnaja žiznj” – ruskom pandanu „Forin afersu”.

Za naš list, Životić objašnjava da su neslaganja obe Jugoslavije sa SSSR-om imala različite uzroke.

„U slučaju Kraljevine SHS odnosno Kraljevine Jugoslavije, to je posledica pre svega revolucionarnih dešavanja u Rusiji 1917. godine. Tek će promena geopolitičkih okolnosti i približavanje opasnosti od nacističke Nemačke voditi ka sređivanju odnosa sa SSSR-om”, kaže Životić, dodajući da su diplomatski odnosi Beograda i Moskve uspostavljeni tek 1940. godine.

Koren neslaganja se javlja s Oktobarskom revolucijom, nastankom SSSR-a i ruskim povlačenjem iz Prvog svetskog rata, koje je u Srbiji shvaćeno kao gubitak najvažnijeg saveznika, uz sve veće okretanje Francuskoj. Posle rata, dvadesetih i tridesetih godina, inicijativama za uspostavljanjem diplomatskih odnosa isprečiće se to što su pripadnici „bele” ruske emigracije našli utočište u Jugoslaviji, uključujući generala Vrangela i njegove saradnike, koji su se zalagali za oružano svrgavanje boljševičkog režima u Moskvi. Zbog toga će SSSR posmatrati jugoslovensku kraljevinu kao „slugu” Francuske i veštačku državu, suprotstavljenu „prvoj zemlji socijalizma”.

„Takođe, SSSR se zanimao i za potraživanja od Jugoslavije na osnovu duga, odnosno ratnih kredita, dok je Beograd strepeo da bi Moskva, u slučaju uspostavljanja diplomatskih odnosa, osetnije sponzorisala revolucionarna dešavanja u Jugoslaviji i ilegalne komuniste”, objašnjava Životić.

Tek s usponom nacizma i izbijanjem Drugog svetskog rata, Jugoslavija će se više okrenuti SSSR-u. Razlog za to je i činjenica da se Francuska sve više bavi svojim problemima. Štaviše, ključni pregovori Beograda i Moskve dešavaju se praktično istovremeno kad i nacistički napad na Francusku, a sporazum o uspostavljanju diplomatskih odnosa Jugoslavije i SSSR-a potpisuje se 24. juna 1940. – dva dana pre francuske kapitulacije pred Nemačkom i Italijom.

Posle Drugog svetskog rata, neslaganja „nove”, socijalističke Jugoslavije sa SSSR-om su odraz ideološkog sukoba dva državna rukovodstva, a prevashodno su se ogledala u različitim stavovima u pogledu vojne saradnje.

„Jugoslovensko rukovodstvo je smatralo da je za sebe izborilo prostor da samostalno odlučuje o svojoj sudbini i da neće da trpi ’velikog brata s Istoka’. Budući da su jugoslovenski rukovodioci izveli i revoluciju i rat istovremeno, i to sami, uz pomoć Sovjeta tek na kraju, od SSSR-a su zahtevali poseban status, a imali su i megalomanske zahteve prema Moskvi u pogledu izgradnje teške industrije, vojne industrije i dobijanja najsavremenije sovjetske vojne tehnike. S druge strane, SSSR daje Jugoslaviji vodeće mesto na Balkanu, ali ima od nje i svoja očekivanja”, objašnjava Životić.

Tako su, dodaje, u Moskvi smatrali da vojna industrija u Jugoslaviji treba da se razvija u krajnje ograničenom vidu, pa su se na zahtev Beograda da dobije krstarice i nosač aviona u SSSR-u držali stava da Jugoslavija ne treba da bude razvijena pomorska sila. Za Moskvu su bila sporna i pitanja jugoslovenskog vojnog angažmana u Albaniji i Grčkoj. Ova neslaganja će zapravo biti uvertira za sukob s Kominformom 1948. godine.

„Čak će i posle Staljinove smrti najpre biti normalizovani politički odnosi Jugoslavije i SSSR-a, kao i međupartijske, ekonomske i kulturne veze, ali će Moskva i dalje, sve do šezdesetih godina, odbijati da vojno pomaže Beograd. Kao razlog će poslužiti to što Jugoslavija u svom Generalštabu ima američku vojnu misiju i prima vojnu pomoć iz SAD”, kaže Životić.

Komentari6
4c854
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Dragan Pik-lon
Ne mogu da precutim.Ova knjiga mi je vise ideolska nego naucna,sudeci po rezimeu u ovom tekstu.Evo primera koji bode oci-''Buduci da su jugoslovenski rukovodioci izveli i revoluciju i rat istovremeno,i to sami,uz pomoc SSSR-a na kraju...''Prvo i prvo,preskakati Cercilovu,britansku pomoc,koja je bila obimna u oruzju,hrani i odeci je nepoznavanje istorije.Drugo,revoluciju su izveli u Jajcu,bez najvaznije-srpske delegacije.Trece,ma kako to paradoksalno zvucalo-sam Staljin je cenio kraljevu vojsku.
Istoričar
Pročitaj knjigu, pa komentariši.
Саша Микић
Стаљин, као и сам СССР је водио двојну политику. С једне стране државну политику, а са друге стране политику Коминтерне. По државној политици краљевина Југославија није признавала СССР, нити су ови волели краљевину зато што је пружила уточиште белогардејцима. Тек у јуну 1940 је признат СССР и успостављени су дипломатски односи. Што се тиче Британаца највише су ''помогли'' 27. марта 1941 увлачењем Југославије у рат.
LaCosta
"па су се на захтев Београда да добије крстарице и носач авиона " Kakve su nas prazne glave vodile, dobro smo i prosli. Posle bi uzimali kredite u milijardama dolara za njihovo odrzavanje a ne bi od njih videli nikakve koristi. Drzava koja namerava iskljucivo da se brani insistira na nosacima aviona pored svoje razrudjene obale?! Ludilo! Cak ni Sovjeti nisu forsirali takva plovila ali zato balkanska polupismena "elita" jeste.
Миодраг Стојковић
Нема ту много мудровања, када наступи мир у Свету тј. у Европи , тада жеља за бољим животом хрли на запад. Кад на том истом западу надође криза и крене "цунами" тада исток тј. Русија се гледа као спаситељ. Шта да се ради , кад нас управо тако таласи и запљускују, час на једну час на другу страну. Таква нам је геополитичка судбина.
Рус Михаил
Вековни односи наших земаља захтевају темељно проучавање са обе стране, а и заједничким напорима. Пре свега то је потребно због усклађивања тих односа у садашње време, које доноси нам пуно изазова. Отворено и непристрасно проучавање позитивних као и негативних страна историје тих односа ће помоћи у проналажењу рационалних практичних приступа у развијању и јачању свестране сарадње на темељу исконски пријатељских веза Русије и Србије.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja