utorak, 15.06.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
KONZILIJUM

Koža „pamti” zrake koji daju bronzani ten

Naučno je dokazano da opekotine od sunca u dečjem uzrastu, višestruko povećavaju šanse za dobijanje karcinoma u odraslom dobu
(Фото Ансплеш)

O sunčanju većina najviše razmišlja kada krenu na more iako gotovo niko ne razmišlja o tome da se čak 80 odsto sunčevih zraka „dobija” u svakodnevnom životu, na putu do posla, škole, vrtića, sedenjem u bašti kafića, na pijaci, prijatnoj šetnji po parku sa decom. Kako ističe dr Nevenka Dokmanović, dermatolog, ipak leto je doba godine kada je izlaganje suncu najveće.

Dr Nevenka Dokmanović (Foto: Lična arhiva)

– Gotovo 20 godina uporno objašnjavam pacijentima da je zaštita od sunca neophodna 365 dana godišnje. Sunčevo zračenje je pojam koji obuhvata nekoliko vrsta opšte poznatih „zraka”: kosmičko, gama i iks zračenje, kao i UV C zraci. Svi ih zaustavlja to jest apsorbuje naša atmosfera i ozonski omotač. Podsećanja radi ostali zraci koji dospevaju do nas i naše kože su UVA, UVB kao i infracrveno zračenje (IC). Za razliku od najčešće spominjanih UV A i UV B zraka koji prodiru do samo nekih i to površinskih slojeva kože (epidermis i dermis), infracrveni zraci, naročito IC A zraci prodiru kroz celu kožu sve do potkožnog tkiva. Za samo sat vremena izlaganja suncu, 60 odsto osoba osetiće štetno dejstvo pomenutih zraka. Ovi zraci daju toliko željeni bronzani ten, ali i opekotine i oštećenja kože, pripadaju UV B zracima, i prodiru u organizam kroz ceo čovekov epiderm i površinski deo derma. UVA zraci su odgovorni za ono što znamo kao „alergija na sunce”, ali i prevremeno starenje kože – gubitak elastičnosti, tonusa i pojava dubokih bora – pojašnjava dr Dokmanović.

Zbog vitamina D dovoljno je izlaganje suncu tri puta nedeljno, od 10 do 30 minuta, u majici bez rukava, između 11 i 15 časova

Infracrveni A zraci dospevaju najdublje, praktično kroz celu kožu, a sopstveni mehanizmi zaštite koje ima koža nisu dovoljni da zaštite od prodiranja ovih zraka, pa je neophodna zaštita od sunca koja će štititi našu kožu i od ovih zraka. Oni pre svega oštećuju neke od najvažnijih ćelija naše kože – one koje su odgovorne za proizvodnju kolagena i elastina, supstanci koje daju mladost, jedrinu, čvrstinu i lepotu koži. Ove ćelije aktivno učestvuju i u zarastanju rana i svih regenerativnih procesa. Zbog ovih zraka neminovno je prerano starenje kože.

– Skrenula bih roditeljima posebnu pažnju na decu, jer roditelji zaboravljaju da tokom dugotrajnog boravka napolju, ukoliko mališani nisu adekvatno zaštićeni takođe mogu da dobiju opekotine. Bilo kakav krem, pa i sa malim SPF, bolji je nego ništa ne koristiti. Prilikom izbora preparata za zaštitu od sunca, roditelji bi pre svega trebalo da obrate pažnju da za decu kupuju zaštitu namenjenu njima, jer takvu kremu ili losion mogu i odrasli da koriste, dok obratno nije preporučljivo. Takođe, prilikom odabira zaštitne kreme, treba obratiti pažnju da na pakovanju stoji da osim UVA i UVB protekcije, ta krema štiti i od IRA zraka. Naučno je dokazano da opekotine od sunca u dečjem uzrastu, višestruko povećavaju šanse za dobijanje nekih karcinoma kože u odraslom dobu. Naravno, na moru se ta zaštita podrazumeva, jer izlažemo veće površine našeg tela suncu, pa je i količina apsorbovanog zračenja veća – ističe dr Dokmanović.

Naša sagovornica podseća da većina ljudi u Srbiji ima kožu koja može lepo da pocrni a da ne izgori, mada se nekima događa da lako crvene i teško pocrne. Za prvu grupu je preporučljivo mazati krem sa najmanjim zaštitnim faktorom 30, a za drugu grupu on mora da bude 50. Što se tiče svakodnevne zaštite lica od sunca, preporuka dr Dokmanović su uvek kremovi sa zaštitnim faktorom SPF 50. Pojavi hiperpigmentacije su naročito podložne žene i to je posebno izraženo u proleće i leti, mada taj problem često može da se pojavi u toku trudnoće, u perioda dojenja, ali i zbog korišćenja kontraceptivnih pilula.

Pojava fleka koje odlikuje hiperpigmentaciju, crvenilo, ljuspanje kože, kao i mnogobrojne duboke i plitke bore, mogu da se spreče jednostavnom jutarnjom rutinom – nanošenjem zaštitne kreme na kraju nege, a pre šminkanja.

– Sunčevi zraci su neophodni za sintezu vitamina D u našem organizmu. Ovo je jedini vitamin koji naše telo samo sintetiše, i to upravo u koži, pod dejstvom sunca. Mnogi znaju da je on neophodan za naše jake kosti, i da njegov nedostatak izaziva različita oboljenja, kao na primer rahitis kod dece. Da bi obezbedili sebi dovoljnu količinu vitamina D, potrebno je izlaganje suncu od svega tri puta nedeljno, od 10 do 30 minuta (što imate tamniju kožu potrebno je duže izlaganje), u majici bez rukava, između 11 i 15 časova. Preporučene dnevne doze vitamina D (600 IU ili 15 mcg) mogu da se uzimaju i u vidu suplemenata, ili ishrane koja sadrži jaja, džigericu,

lososa, sardine, pečurke, crveno meso. Ove godine će većina građana zbog epidemije virusa korona umesto odlaska na more otići u neki od turističkih centara u Srbiji poput Zlatibora, Zlatara, Tare, Stare planine, Kopaonika... Međutim mnogi od njih zaboravljaju da je sunčevo zračenje jače na planinama, s obzirom na to da je sunce bliže. Zaštitne kremove trebalo bi naneti pre izlaska u šetnju na svim otkrivenim delovima tela, pa je nanositi ponovo na svakih dva sata. Krem bi trebalo nanositi izdašno i na baš svaki deo kože, jer samo tako osoba može da bude sigurna da neće dobiti opekotine. Prevencija je značajnija i lakša od lečenja – savetuje dr Dokmanović.

Komеntari5
63fd6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Goran Bras
Ovo bih razumeo kao doktor kada bi se svako ko opominje na opasnost od suncevih zraka ,ogradio i rekao da je kratkotrajno izlaganje UVBzracenju u periodu or 11-14h zdravo zbog sinteze vit.D3 koji je o ODLUCUJUCE vaznosti za imunitet coveka obzirom da se bez vit.D3 ne sintetise Defensin i Kthelecidin u Neutrofilima ,najbrojnijoj beloj lozi i da od toga zavisi nasih 70% imuniteta a parakrino uticajem na T i B limf.i vise.Dakle kopmpletno smo zavisni od HORMONA ne vit.D3 kako se dosad mislilo !
vitabrevis
Beli žele da pocrne, crni da pobele, a jedni druge ne podnose?
Бранислав Станојловић
Ко се сунца крије, боље да га није! За задњих скоро 8 деценија ништа ми не фали!
slucajni prolaznik
Nije na planinama Sunce blize -- tih par kilometara visine su smesno zanemarljivi u odnosu na razdaljinu do Sunca od 150 miliona kilometara. Pa i u poredjenju sa 6 miliona km razlike izmedju najmanje (Januar) i najvece (Juli) razdaljine do Sunca. (Zasto nije onda leto hladnije od zime?). Nego UV zraci prolaze kroz manje vazduha i ozona koji ih apsorbuje, zbog toga ima vise UV zracenja na planinama. Uzgred, prvi put cujem da su i IC zraci stetni.
Саша Микић
Зашто лето није хладније од зиме? То се учи у основној школи. На северној полулопти сунце је ближе зими, али сунчеви зраци падају под мањим углом него лети, када је сунце даље. ИЦ зраци су у основи топлотни зраци и као део спектра сунчеве светлости се на кожи осећају као топли. Сви који раде у условима где имају зрачење од топлих тела имају проблема са кожом.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja