četvrtak, 22.10.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
sreda, 24.06.2020. u 21:00 Živojin Rakočević

Oteti lekari Kosova

Po danu otmice uglednog prof. dr Andrije Tomanovića, 24. juna 1999. godine ustanovljen je datum obeležavanja nestanaka i ubistava medicinskih radnika na Kosovu i Metohiji
Др Андрија Томановић у кабинету: са пријатељима између две операције у сали (Фото лична архива)

Kada čovek nestane on istovremeno živi i umire svakog dana u onima što ga traže, poštuju i vole. Drugi,  čija savest nije čista ili su na neki način za odgovorni za otmicu plaše se njegovog dolaska i svedočenja. Po danu otmice jednog takvog čoveka ustanovljen je datum obeležavanja nestanaka i ubistava medicinskih radnika na Kosovu i Metohiji. Jedan od najboljih, poznati prof. dr Andrija Tomanović otet je ispred svoje klinike i fakulteta 24. juna 1999. godine. U spisak njegovih poslova tih dana i meseci bombardovanja ubrojane su operacije srpskih civila i vojnika, ali i pacijenti Albanci, uključujući i jednog vojnika Oslobodilačke vojske Kosova.

„Čitali smo vaš tekst i razgovarali na kolegijumu. Ko je vojnik OVK što ga je operisao doktor Tomanović?”, pitao je, prošle godine na Vidovdan jedan albanski kolega koji je pratio parastos koji se održava na Gazimestanu.

„Zna se ko je on, porodica zna, a možete i vi da ga potražite. Pozovite ga, preko vašeg medija, da se javi i ispriča priču”, glasio je odgovor. Nije sasvim verovatno da je jedan tekst, dvadeset godina kasnije, vratio priču o otmici dr Tomanovića u prištinske albanske redakcije. Priča o njemu živi kroz one kojima je pomogao i kojima nedostaje dobar lekar, nesebični gospodin, Bokelj i Dubrovčanin rođenjem, četvrta generacija profesora i visokoobrazovanih ljudi. Njegov pradeda Lazar Tomanović bio je vođa Srpske stranke i primorju i predsednik vlade kralja Nikole, a njihove kamene palate još stoje u Lepetanima u Boki kotorskoj.

Celo to nasleđe nosio je uzdržano s rezervom, primorski. Sa istom uzdržanošću, tihom toplinom i gospodstvom, dvadeset jednu godinu, Verica Tomanović traži svoga supruga.

„Nemam ništa novo, sem sećanja na Andriju”, izjavila je za „Politiku” i nekoliko dana kasnije poslala kratke biografije svih lekara i medicinski radnika Andrijine sudbine. Kako vreme odmiče, a to se vidi i iz Veričinih pisama Ujedinjenim nacijama, Kforu, predsednicima raznih država, Međunarodnom krstu, potraga se pretvara u emociju, u delić istine koju će bar neko videti.

„Njegovo kidnapovanje bio je čin brutalnog zastrašivanja Srba i primoravanja na zbeg. On je bio lekar koji je spasio hiljade Srba i Albanaca, popularan, ugledan, intelektualac, obučio je stotine hirurga na Kosovu – zato je bio meta”, kaže Milivoje Mihajlović, novinar koji je dan pre otmice razgovarao sa Tomanovićem.

Prvi nestanak medicinskih radnika desio se, godinu dana ranije, kada je 29. juna 1998. godine OVK otela Stamena Geneva u selu Crnljevo na putu Priština–Prizren. Krenuo je u Beograd da upiše Defektološki fakultet, a završio u logorima u Mališevu. Udruženje porodica kidnapovanih i nestalih lica na Kosovu i Metohiji štampalo je ovog juna skromnu brošuru ilustrovanu malim, crnim rupama koje bi trebalo da predstavljaju udarce metaka. Između tih rupa ispisane su njihove sudbine: lekara Aleksandra Stanojevića otela je OVK iz Doma zdravlja u Orahovcu 17.  juna 1999. zajedno sa medicinskim tehničarom Dušanom Patrnogićem. Dva meseca kasnije Zlatoju Gligorijeviću, pedijatru, jedna Albanka dovela je, u Dom zdravlja u ordinaciju, svoje dete na pregled.  Izvukla je pištolj i teško ga ranila. Iz Prištine, sa svog radnog mesta prebačen je u Skoplje gde je izdahnuo 17. avgusta 1999. godine. Doktora Josifa Vasića iz Gnjilana ubica je pozvao imenom. Okrenuo se. Ustreljen je sa tri metka na svojoj ulici u svom gradu. Na ovoj čitulji upisani su i dr Đorđe Tošković, dr Nebojša Petković, Aleksandar Todorovski, Mile Vuksanović, Borislav Pavić i Dimitrije Šabić.

„Doktori su bili ugledni i kod Srba i kod Albanaca. Trebalo je, najpre, primorati njih da se isele”, smatra Milivoje Mihajlović.

U osnovi trebalo je razdvojiti život Srba i Albanaca, a lekari su predstavljali jedno od mesta prirodnog dodira dva naroda bez politike i istorijskog nasleđa. Kada su nestali, pobijeni i oterani mislilo se da je sve završeno i da će sve potonuti u zaveri ćutanja. Međutim, ostala je obična ljudska potreba za lečenjem, ostala je i priča o doktorima van politike i sukoba, ostao je ožiljak na savesti onih koji ćute o sudbini i udesu Andrije Tomanovića. Taj ožiljak zasvrbi hiljade ljudi kojima je profesor pomogao, javi se kod onih koji su ga oteli, progovori u nekoj prištinskoj redakciji, zaboli OVK vojnika i podseti ga na čoveka što mu je spasao život.

Neophodno je rasvetliti šta im se dogodilo

U Medija centru u Beogradu održana je konferencija povodom dvadesete godišnjice osnivanja Udruženja porodica otetih i nestalih na Kosovu i Metohiji i dvadeset druge godišnjice od prvih otmica zdravstvenih radnika. Cilj je da se podigne svest o potrebi rasvetljavanja njihove sudbine. Na konferenciji su učestvovali predsednica Udruženja Verica Tomanović, predsednik Srpskog lekarskog društva akademik prof dr. Radoje Čolović, predstavnik Komisije za nestala lica Vlade Republike Srbije prof. dr Suzana Matejić, Slaviša Vuksanović, sin otetog Mileta Vuksanovića i novinar Milivoje Mihajlović.

Komentari7
78e92
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Дејан
Е моји Срби, има много проданих и међу нама, има који љубе руке Тачију и Харадинају и ако су им руке крваве до рамена, многи Срби су се асимиловали, код нас има пуно издајника и полтрона а код шиптара има мало добрих људи.. Сви су они за опште добро и за велику Албанију.. Док ми не знамо шта ћемо са собом и немамо никакав став за заједнички национални циљ, за наше опште добро, ушла нам је корупција и неморал у сваку друштвену пору.
Zoran
Живојин Ракочевић svaka cast na tekstu i istrazivanju. Strasno me ljuti sto tek sad saznajem za ova desavanja. Ta tema je trebalo uveliko da zauzima stranice, verovatno bi to i poguralo, da bi bila resena do sad.
Данило
Догодине у Призрену!
Nikola Uzelac
Zaista izuzetan tekst. Ponavljajte ga svakih dva-tri meseca da se ne bi zaboravili ti ljudi i te žrtve. Posebno su gnusne metode njihovih ubistava i najbolje ilustruju karakter "pravedne" borbe Šiptara za "slobodu", a o tome se malo zna u javnosti.
Tomasevna
Svaka prica novinara Zivojina Rakocevica o ljudima i neljudima sa Kosmeta prepoznaje se po istinitosti i tragicnosti coveka sa tih prostora.Ova o lekarima,posebno o dr Tomanovicu,potresna je.Njegovog pradedu Lazara Tomanovica ovekovecio je Simo Matavulj u "Biljeskama jednog pisca".

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja