utorak, 11.08.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
utorak, 30.06.2020. u 18:00 Miroljub Jevtić
POGLEDI

Tajna dubrovačkih Srba rimokatolika

​Monah franjevac Ljudevit Vuličević umro je u Napulju 1916. Na grobu mu piše – srpski pisac
(Срђан Печеничић)

Da li su se ikada stanari Banovog brda, Ulice Antuna Fabrisa na Savskom vencu ili Mede Pucića na Paliluli pitali otkud ova imena? Nažalost, ogroman broj se nikada nije zamislio nad ovim nazivima. A da li bi trebalo – neka pokažu sledeći redovi. Ti ljudi, kao i mnogi drugi, bili su Dubrovčani starinom. Dakle, ni od kuda nisu došli u taj lepi grad, a naročiti nisu došli iz Šumadije. A bili su Srbi. Pri tome to nisu bili nepismeni seljaci kojima je neko pametniji mogao utuviti u glavu da su nešto što nisu, nego vrsni intelektualci, obrazovani na najprestižnijim evropskim univerzitetima. Ogroman broj njih bio je plemićkog porekla. Ali, bilo ih je iz svih društvenih slojeva i svi su bili Srbi. Što je najvažnije, svi su bili rimokatoličke vere i njihov rimokatolicizam ih nije sprečavao da budu nacionalno Srbi, jer vera i nacija nisu i ne mogu biti isto. Ali je tačno da religija veoma bitno utiče na nacionalno konstituisanje. Bitno je da sve ove ljude, koje smo naveli kao Srbe, tako nacionalno određuju i današnji hrvatski izvori. I niko od njih ne spori da je reč o ljudima koji su se dobrovoljno izjasnili kao Srbi. Koliko ih je bilo najbolje opisuje anegdota o dolasku Branislava Nušića u Dubrovnik. Nušić pita dečaka koga sreće: „Gde je ovde srpska crkva?”, a mali mu odgovara: „Gosparu moj, ovdje su vam sve crkve srpske, valjda mislite pravoslavna”.

Među njima je bilo i vrlo istaknutih rimokatoličkih sveštenika, kakav je bio dum Ivan Stojanović (1829–1900.). On je doživotno bio predstojnik dubrovačkog rimokatoličkog dekanata. Monah franjevac Ljudevit Vuličević umro je u Napulju 1916. Na grobu mu piše – srpski pisac. Pored njega i brojni drugi, kao što su bili don Petar Franasović, Andro Murat… To je 19. vek. Moćna Austrija, posle nagodbe – Austrougarska. Srbija mala, da manja biti ne može i zavisna u odnosu na Habzburgovce, kada joj ni na pamet ne bi palo da proba da podriva moćnu carevinu i time sebi pribavi smrtnu presudu. Sve je to dokaz da su ovi umni ljudi koji su činili veliki deo dubrovačkog stanovništva bili i Srbi i rimokatolici, zato što su hteli i zato što su se tako osećali.

Otkuda onda potreba da se na sve moguće načine pokuša dokazati da su bili zavedeni, prevareni, maltene glupi? Da li je psihijatrijski zdravo da se neki, bilo koji savremeni Hrvat usuđuje da pomisli da je pametniji od Petra Budmanija, koji je pored matematike znao dobro jedanaest jezika, među njima sanskrit, a nešto slabije još šest, od kojih i svahili? Budmani je napisao na italijanskom „Gramatiku srpsko-hrvatskog jezika (ilirskog)”. Dakle, jasno je pokazao da je to jedan jedinstveni jezik. A ako neki deo naziva ima prednost, onda je to srpski, dakle ne hrvatski, nego srpski. I sad su svi pametniji od Budmanija i njemu mrtvom određuju šta je bio po nacionalnosti. Zar te ljude nije stid da svoje shvatanje nacije upoređuju s njegovim? Bilo bi dobro da se posle ustajanja iz kreveta pogledaju u ogledalo i pitaju: Da li sam ja zaista pametniji od Pere Budmanija?

Zato se pitam kako se oseća savremeni hrvatski istoričar Ivo Banac kada pokušava da nam objasni kako su gorepomenuti bili neznalice ili zavedeni, kad i sam ima prezimenjake, dakle verovatno pretke koji su i sami isticali da su Srbi u vreme kada od toga nisu imali nikakve koristi, nego samo štete. Takvi su bili Božo i Pero Banac.

Prosto je neverovatno kako ljudi koji koriste pariske parfeme i predstavljaju se kao intelektualci neće da vide da im se zapadni čitalac koji razume „hrvatski” smeje kad pročita u hrvatskim izvorima da je „Nikša Gradić hrvatski pisac i pravnik iz Dubrovnika. Član stare plemićke obitelji Gradić”. A u isto vreme, u istom tekstu Hrvat pisac dodaje: „Prilikom sklapanja ugovora o izdavanju ’Glasa dubrovačkog’ se u III. točki obvezao da će raditi protiv združenja s Hrvatskom. Pretpostavlja se da je N. Gradi autor uvodnika u broju 9 za 1886. ovog lista, u kome od zastupnika u Dalmatinskom saboru traži otvorenije isticanje srpstva... Pisao je protiv politike hrvatskog državnog prava.” To je, dakle, primer hrvatskog pisca i patriote! Ovakvi opisi se kod naroda uverenog u svoju egzistenciju ne mogu naći. Neka mi neko nađe najnepismenijeg seljaka iz okoline Kragujevca ili Niša koji je ikad posumnjao da je Srbin, a kamoli pomislio da je Hrvat, Englez, Bugarin ili Rus. Čak i da stvarno nisu bili Srbi, ko im može zabraniti da se tako osećaju? Stanovnici Hongkonga su Kinezi, ali ipak neki od njih žele da se pretope u Engleze.

Veoma poštujem Hrvate i ovo je tekst čoveka koji se od početka raspada SFRJ, praktično jedini od onih koje računaju u srpske patriote, zalagao, kao što se i sada zalažem, za srpsko-hrvatski dogovor.

Taj dogovor nam treba, ali ne na štetu istine. Svi ovi Dubrovčani rimokatolici su Srbi. Oni se moraju proučavati u okviru srpske istorije. Istorija toga dela Dubrovnika srpska je istorija. Zato neko novo naselje u Beogradu treba nazvati naseljem u čast dubrovačkih Srba katolika i svaku ulicu u tom naselju imenovati po nekom od njih.

Profesor univerziteta, osnivač naučne discipline politikologija religije

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista

Komentari203
3c933
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

др Милан Лекић
Liber Statutorum civitatis Ragusii има 8 књига, од којих обимна трећа (61 поглавље) садржи "српске законе" о споровима Дубровчана и Срба у залеђу и приморју: Далмацији, Босни, Расу, Зети, (погл. 19, и од 49-57). Нигдје се не спомињу Власи. Статут је компилација дјелова Номоканона Св Саве (1219), и Корчуланског и Которског статута (13в). Сва земља Републике поклон је српских владара: Астареа (чврсто копно у 11в), Ластово (13в), Стон, Пељешац, Мљет и ДУ приморје (14в). Укупно 1375 км2...
ВлаДо
У чему се састоји особеност Дубровчана.Кроз историју су говорили славјанским језиком сада говоре "нашким" језиком.За време Дубровачке републике увек су били одвојени од околних царстава и република.Ни данас немају ни железницу ни аутопут.Декларишу се као Хрвати али се не осећају тако.Хрвати из Херцеговачког залеђа су јако љути на њих јер су их кроз историју "два пута издали".Уствари једном продали Турској а други пут издали БИХ.Још мање се осећају као Далматинци.То су за њих оточани.
DejanZG
Kosta, Vlasi se nikako nisu mogli spominjati u kontekstu duznika, tako da bi bilo dobro da svoje poznavanje teme malo prosirite. Naprotiv, pominjanja srpskog jezika i postojanje srpske kancelarije je i tek kako bilo spominjano i definisano u drzavnim dokumentima Dubrovacke republike, dok se termin Vlah odnosio na okolno stanovnistvo koje se bavilo stocarstvom, a ne na etnicku odrednicu.
Коста
@Дејан.Р.Тошић -- То ме не чуди. Хрвати тврде и да је Н. Тесла Хрват , па што да не и М. Поло!? Нпиaса сам Вам (али опет нису објавили) да мене не интересују Hрвати. Интеерсују ме ткз. србокатoлици Дубровника, као Војновићи који су за живота постали католици, и за живота сви (сем Ђорђа) остали католици! Син Косте Војновића, Лујо, био је васпитач Александра Карађопђевића кога је тровао по Србе погубним југословенством. Шта наме је то требало, та магарећа услуга, тих ткз. "Срба"?
Prikaži još odgovora
Дејан.Р.Тошић
Једну чињеницу треба признати Бранку С'рб Козаковићу и Кости,који су у својим коментарима истакли да су се већином Срби римокатолици из Дубровника, изјашњавали као Дубровчани и Југословени и на жалост идеја Југословенства се није разликовала од идеје Хабсбурговаца о становништву Илирије које чине безимени Илири (Срби и Хрвати).Више су Срби римокатолици дубровника одмогли Србима него што су им помогли.Пера Будмани је први створио "српско-хрватски" речник,на хрватском писму а на српском језику.
ВлаДо
Дубровчани су одувек били посебан народ и посебан свет.Од тренутка настанка грчке колоније Рагузе која је створена насипањем мореуза између отока и копна и где је сада главна улица Страдун.Првобитни становници Дубровника,дакле Грци,стално су се мешали са околним становништвом претежно Србима одн. Славјанима и православцима.Отуда код њих свест а код неких и подсвест да су пореклом Срби.Уз то у 18. и 19.веку било је модерно и актиелно и бити Србин,што су каснији историјски догађаји изменили.
Коста
@"Владимир", напишите, како и зашто је велики дубровачки србокатолик Константин (Коста) Војновић од крштеног православца постао доживотни католик, и зашто му је дата улица у Загребу? Или зашто су сви србокатолици Дубровника после 1918. одједном постали "Југословени" или (опет) Хрвати и гласали за Радића 1923, итд? "Политика" не објављује моје одговоре на Ваше клевете, а имате и добар број страсних навијача (ботова), иако Ваше поруке не садрже ниједу чињеницу. Све у свему бедно.
Владимир
@Коста Управо је Ваш став једноуман. Не знам само коју сте Ви литературу користили, очигледно ништа. У Митровићевој књизи је обрађена историја, књижевност, религија, обичаји и политика. Тешко да је овакво виђење ствари "једноумно". Ако је неко добио улицу, то апсолутно ништа не значи, потребно је сагледати ствари у правом контексту. Ако је Гундулић у "Осману" готово две трећине стихова посветио Србима и Србији, то пуно говори. Косово и култ кнеза Лазара су управо у Дубровнику добили на значају.
Дејан.Р.Тошић
Коста,у време постојања Дубровачке Републике,није постојала држава Италија ни грађани Италије.Дубровачка Република до 1806.г.била је држава са грађанима/народом/ Дубровчанима.Када Дубровник као град држава престаје то бити 1806.г.значи 54.год.пре уједињења и настанка државе Италије, грађани Дубровника ,тада већ општине Дубровник почињу да се изјашњавају на основу свог националног порекла,зато Људевиту Вуличевићу дубровачком Србину и на гробу у Напуљу пише да је Србин. Набројте хрвокатолике!.
Prikaži još odgovora

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja