Prva izložba u Galeriji RTS, posle višemesečne pauze zbog epidemije virusa korona, biće otvorena večeras u 19 sati i posvećena je Milivoju Olujiću. Prema rečima autora postavke, Zdravka Vučinića, reč je o čoveku i slikaru koji je kulturi kojoj pripada ostavio respektno delo koje se, s obzirom na vrednosna postignuća, ne sme zaboraviti.

Olujić je gotovo pola veka bio prisutan u našem slikarstvu. Utapa se u veliku porodicu beogradske škole slikanja, koja je negovala lepotu oblika i forme. „Obrazovao se kod naših vrsnih slikara i pedagoga, neko vreme paralelno se usavršavao na polju grafičke veštine, ali nije odoleo izazovu boje. Tokom vremena slikarstvo mu je postalo i ostalo trajna ljubav, kome se potpuno posvetio, do kraja stvaralačkog trajanja”, objašnjava Vučinić, dodajući još neke karakteristike Olujićevog stvaralaštva:

„Rado je slikao predele, pojedine vedute gradova, ponajviše Beograda, dok je ređe pokazivao interesovanje za enterijer, mrtvu prirodu i cveće. Prilikom slikanja pejzaža, imao je potrebu da bude u njegovoj blizini, zapravo, da se nađe neposredno pred njim. Polazio je od stvarnog izgleda motiva, jer mu je vizuelna spona pružala mogućnost da ostvari uverljiv izraz. Spoljne fenomene je gledao kroz prizmu svetlosnih prelamanja, koja su mogla da priušte dojam reljefnosti oblika.”

Umetnik, čije će slike biti pred publikom do 26. jula, slikarsko obrazovanje stekao je na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu. Kako je navedeno u katalogu, „najpre je 1951. stupio u klasu Koste Hakmana, uverenog tradicionaliste, potom je neko vreme proveo kod Ivana Tabakovića, poklonika otvorenosti prema svetu slike, onda Ljubice Cuce Sokić, slikarke prefinjene osećajnosti i Nedeljka Gvozdenovića, gospodstvenog minhenskog đaka, dok je specijalni tečaj završio, na odseku grafike, kod Boška Karanovića, koji se zdušno zalagao za njen prosperitet kod nas”.