subota, 08.08.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
četvrtak, 25.06.2020. u 20:00 Tanja Vujić

Planiraju li SAD i Rusija podelu Libije

Interesovanje za libijsku naftu i potencijalne vojne pozicije na obali te severnoafričke države mogli biti ključni motivi Vašingtona i Moskve da Libijcima poručuju da je dosta sukoba
Грађански рат у Либији траје од 2014. године (Фото EPA-EFE/Str)

Konflikt u Libiji zaustaviće se oko Sirta na obali Sredozemlja linijom do vazduhoplovne baze Al Džufra u Sahari. Svi akteri sukoba treba da imaju stratešku vojnu pauzu. Mirovni pregovori UN su nezaobilazni. – Američki ambasador u Libiji Ričard Norland i general Stefan Taunsend, komandant Afričkih snaga vojske SAD (AFRIKOM), izrekli su proteklog vikenda ove jezgrovite poruke Fajizu Seradžu, šefu međunarodno priznate vlade u Tripoliju i Fatiju Bašagi, ministru unutrašnjih poslova Libije, na sastanku u Zuvari nadomak granice s Tunisom, navodi se u saopštenju Stejt departmenta.

Skup visokih američkih zvaničnika s predstavnicima vlade u Tripoliju upriličen je nakon nedavnog teškog vojničkog poraza Libijske narodne armije (LNA) feldmaršala Halife Haftara ispred glavnog grada severnoafričke države s najvećim dokazanim rezervama ultralake nafte u Africi. Da li će vlada u Tripoliju, osokoljena obilatom vojnopolitičkom podrškom Turske prihvatiti preporuku Amerike da sada zastane s kontraofanzivom protiv Haftara i LNA, neizvesno je.

Početkom ovog meseca, kad je vojna sprega Tripoli–Ankara konačno uspela da natera Haftara na povlačenje sa zapada Libije, Seradž je najavio da će LNA proterati ne samo iz preostalih uporišta u Sirtu i bazi Al Džufra, već i iz Bengazija, kako bi zauvek „oslobodili zemlju”.

Početkom juna Moskva je predstavnicima vlade iz Tripolija uputila gotovo identičnu poruku kao i Vašington pre neki dan. „Sirt je crvena linija koju trupe lojalne Seradžovom režimu ne smeju preći”, preneo je britanski vojnopolitički magazin „Afrika konfidenšel”, pozivajući se na neimenovane izvore u Kremlju.

Početkom ove sedmice šef ruske diplomatije Sergej Lavrov poručio je da Tripoli i Bengazi nemaju drugi izbor sem da smesta upriliče prekid vatre. „Ne vidim drugu opciju sem momentalnog prekida vatre. Sporna pitanja treba da se rešavaju pregovorima na osnovu zaključaka mirovne konferencije održane u Berlinu (krajem januara pod pokroviteljstvom UN)”, poručio je Lavrov.

Da li će feldmaršal Halifa Haftar – nekadašnji saveznik Gadafija, CIA i Kremlja – sada prihvatiti da, poražen pred Tripolijem, sedne za pregovarački sto sa arhirivalom iz Tripolija, zagonetka je.

Bilo kako bilo, Vašington i Moskva su odvojenim inicijativama ovog meseca pokazali da im je izgleda dosta ratnih trvenja u Libiji, zemlji basnoslovnih petropotencijala na strateškoj lokaciji centralnog Mediterana. Pre „arapskog proleća” Libija je u jednom trenutku proizvodila 1,6 miliona barela nafte dnevno. Ratnim satiranjima od 2014. do danas Libija je svedena na petropatuljka, koji danas uspeva da proizvede tek oko 90.000 barela nafte dnevno. Interesovanje za libijsku naftu i potencijalne vojne pozicije na obali te severnoafričke države moglo biti ključni motiv Amerike i Rusije da Libijcima sada, javno i tajno, poručuju da je dosta sukoba.

Vašington i Moskva mogli bi imati i druge motive da sada govore gotovo uglas o novim UN mirovnim pregovorima za Libiju. Na primer: diplomatska prepirka Turske i Francuske – obe članice NATO-a – oko toga ko je od njih naneo veću štetu Libiji sve je oštrija. Vapaji EU da im NATO priskoči u samonametnutoj pomorskoj misiji „Irini” pred obalom Libije sve su glasniji, kao i raskol unutar alijanse tim povodom. Tu je i najnovija najava zvaničnog Kaira da će, ako bude potrebno, krenuti u vojnu misiju u Libiju, da zaštiti svoje nacionalne i strateške regionalne interese na istoku susedne zemlje.

Koliko su Fajiz el Seradž i Halifa Haftar igrači za budućnost Libije iza eventualnog prekida vatre i još neizvesnih mirovnih pregovora, tek će se videti.

Izvesno je da su i Vašington i Moskva izgleda zamislili početak pregovora o budućnosti Libije sa linije prekida vatre koja tu zemlju geografski deli na dve polovine: zapadnu i istočnu.

Komentari2
9d014
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Dusan T
Libija je uvek bila podeljena na Bengazi i Tripoli. Tripoli je smatrao Bengazi islamskim fanaticima. Ovde je vece pitanje sta se desava sa Egiptom, kao i kakve su stvarne namere Erdogana, i za koga, ako za bilo koga, on tamo radi.
Zvonar
Za pola Kosova dobijamo Metohiju i 100km izlaza ma Jadran u zamenu za podelu Libije, kano Zapadni i Istočni Berlin. Može!!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja