utorak, 11.08.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
subota, 27.06.2020. u 20:00 Jasna Petrović-Stojanović

Srbija i RS grade tri nove hidroelektrane na Drini

Ugovor o formiranju zajedničkog preduzeća predviđa gradnju HE Foča, Paunci i Buk-Bijela koje po snazi odgovaraju bloku 2 u HE Đerdap 1
(Фото А. Васиљевић)

Ugovor potpisan između Srbije i Republike Srpske o formiranju zajedničkog preduzeća za hidroelektrane na Drini na koji se čeka 40 godina, ne znači, kako se danima spekulisalo, preuzimanje Elektroprivrede Republike Srpske od Elektroprivrede Srbije.

To su potvrdili i Aleksandar Vučić, predsednik Srbije i Milorad Dodik, predsednik RS, ističući da je reč o novom projektu u vezi sa srednjim tokom Drine, te da nema govora o prodaj, već je to investiranje.

Prvi čovek Srbije rekao da je naša zemlja zainteresovana za kupovinu drugih elektrodistribucija u regionu i dodao da Beograd nikada neće uraditi bilo šta što ne bi bilo u interesu Srpske, dodajući da je regionu potrebno ukrupnjavanje.

Iako nema mnogo detalja o novom projektu, „Politika” saznaje da definitivno nema reči ni o kakvom preuzimanju Elektroprivrede Republike Srpske (ERS) od EPS-a.

Naime, ERS je mešoviti holding – akcionarsko društvo, pri čemu nije 100 odsto u vlasništvu države, već je deo ERS-a u vlasništvu malih akcionara, tako da i ukoliko bi postojala takva namera (prodaja ERS-a EPS-u) to bi bilo objavljeno na „sva zvona”.

To je i realno teško sprovesti, tako da za sada ostaje samo u domenu praznih priča, potvrđuje izvor „Politike””. Drugo, formiranje zajedničke firme se odnosi samo na nove hidroelektrane čija će izgradnja biti zajednički finansirana i koje će poslovati u sklopu tog novog zajedničkog preduzeća.

Postojeće hidroelektrane, kako EPS-a, tako i ERS-a, ostaju kao i do sada unutar svojih matičnih preduzeća, tako da je teza da će postojeće hidroelektrane izaći iz EPS-a takođe besmislena, ističe ovaj „Politikin” izvor.

U svetlu obaveza po Pariskom sporazumu i trendovima ka dekarbonizaciji, svaki projekat koji podrazumeva izgradnju kapaciteta iz obnovljivih izvora energije je nesumnjivo bitan i u budućnosti će doneti koristi i jednoj i drugoj strani.

Na pitanje hoćemo li zahvaljujući tom novom preduzeću graditi još velikih hidroelektrana ili su predviđene male i utiče li to na povećanje proizvodnih kapaciteta, isti izvor kaže da je novo preduzeće formirano sa ciljem izgradnje tri hidroelektrane – HE Foča (snage 44,15 megavata, HE Paunci (snage 43,21 megavata i HE Buk-Bijela (snage 93,52 MW). Dakle, ovde nije reč o mini-hidroelektranama, već o hidroelektranama ukupne instalisane snage od 180 megavata, što je ekvivalentno recimo snazi bloka 2 u HE Đerdap 1.

Ova snaga, primera radi, predstavlja oko 2,5 odsto ukupne instalisane snage svih elektrana koje su u vlasništvu EPS-a, ističe isti izvor.

Svako povećanje instalisanih kapaciteta, posebno ako tu nije reč o energiji iz uglja i lignita (zbog pritisaka da se proizvodnja iz uglja napusti), doprinosi povećanju sigurnosti snabdevanja, kako kupaca u Srbiji, tako i kupaca u Republici Srpskoj.

S druge strane, ne treba ni precenjivati značaj gor navedenih kapaciteta u smislu nekog većeg strateškog uticaja na obe elektroprivrede, imajući u vidu da tu nije reč o nekoj velikoj snazi. Ipak, planirani kapaciteti  će zbog veće stabilnosti proizvodnje iz hidropotencijala imati veći značaj nego recimo proizvodnja 180 megavata iz vetra ili solara na koje nepovoljnije utiču vremenski uslovi.

HE Buk-Bijela kao čeona elektrana, sa stanovišta veličine akumulacije, trebalo bi da bude najveća elektrana na Drini (uzvodno od Višegrada).  HE Foča je jedna od planiranih hidroelektrana u sistemu hidroelektrana na  gornjoj  Drini.

Komentari16
8a650
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Rudi Karužić
Kada Crna Gora hoće da gradi hidoelektranu na Tari, pobune se Srbi kojim je veoma stalo do kanjona Tare. Zar Drina nema kanjon?
Зоран Чачак (пишимо ћирилицом)
Милорад Додик није председник РС! Ко вам даде да пишете...?
Александар Живановић
Полемисати око ветра и солара то је као кад возачи југа полемишу дал' је боља мечка 230и или бемве 520а.
samir
Bravo. Najpromišljeniji potez naših vlasti u zadnjih 30 godina. kamo sreće da ti rade i na Ibru, J.Moràvi. Sprecila bi se erozija, poplace a imali bi viška struje za izvoz. još samo kad bi bilo preciznih vremenskih okvira i kada bi se angazovala naša pamet i naša građevinska operativa.Bravo!
Sava
Hidroenergetski sistem Buk Bijela ima potencijalno veliki negativan uticaj na zivotnu sredinu, projekat se razmatra od 1957. godine, a realizacija se odlaze iz ekoloskih razloga. Vec je radjena strateska procena uticaja na zivotnu sredinu i potreban je veliki oprez. Moguc je uticaj na dva podrucja pod Uneskovom zastitom - rezervat biosfere Sliv reke Tare i dobro Svetske bastine Durmitor.
Inženjer za vodu
Svaka elektrana (hidro, termo, nuklearna) ima uticaj na okolinu. No, nešto moramo i prihvatiti, ili se sa suprugom, sestrom, kćerkom,... dogovoriti koji uređaj da isključimo (štednjak, bojler, veš-mašinu,...). A što se tiče specifičnih uticaja na kanjon Tare i Durmitor treba znati da je jezero hidroelektrane na Pivi (Mratinje) mnogo veće neko jereo Buk Bijele, da voda ne teče uzbrdo i da vazdušna kretanja imaju dominantan pravac jugozapad-severoistok dakle iz CG prema BiH.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja