subota, 08.08.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
nedelja, 28.06.2020. u 12:49 Đuro Đukić

U istoriju pojedinačno

Posle Drugog svetskog rata dobrovoljci su svoje ordenje skrivali zakopavanjem u zemlju
Милан Мицић (Фото Ј. Његовић Дрндак)

Više od trećine sastava Prve srpske dobrovoljačke divizije na frontu u Dobrudži ratne 1916. bilo je sa ovih prostora, a slično je bilo i uoči proboja Solunskog fronta kada su oni činili gotovo četvrtinu svih dobrovoljaca u srpskoj vojsci.

Ovo je rečeno na promociji knjige dr Milana Micića „Srpski dobrovoljci iz Banata, Bačke i Baranje 1914–1918” koja je održana u atrijumu zrenjaninskog Narodnog muzeja i privukla neočekivano veliku pažnju publike.

Skup je održan na otvorenom i velikom prostoru kako bi se poštovale mere iznuđene ponovnim širenjem virusa korona. Milan Micić je autor četrdesetak knjiga kojima se, u istoriografskom delu, uglavnom bavi dobrovoljačkim pokretom i kolonizacijom Vojvodine i u ove dve oblasti stručnjaci ga već odavno smatraju ekspertom.

U delu koje je predstavljeno autor precizno navodi činjenice kao i konkretan spisak imena dobrovoljaca složenih po azbučnom redu. Micić objašnjava pojavu dobrovoljačkog pokreta u srpskoj nacionalnoj ideji koja se proširila na sve prostore gde je živeo srpski narod pa i na one Srbe koji nikada nisu bili u Srbiji.

– Masovan odziv u dobrovoljce srpske vojske u Banatu, Bačkoj i Baranji nosio je karakter kolektivnog stava i kolektivne odluke – navodi istoričar dr Predrag Vajagić. Njegov kolega mr Pavle Orbović naglašava da je Micić tragao za svakim imenom i u knjizi naveo 4.413 imena pa je tako u istoriju dobrovoljce uveo pojedinačno.

Na promociji su se čule ispovesti njihovih potomaka koji su naglasili da se pisanjem o dobrovoljcima ispravlja velika nepravda koja je prema njima učinjena jer je decenijama posle Drugog svetskog rata potiskivano njihovo veliko delo. Tako je rečeno da su u to vreme dobrovoljci svoje ordenje i priznanja skrivali zakopavanjem u zemlju.

Knjigu je izdao Banatski kulturni centar iz Novog Miloševa, jedanaesto delo po redu koje je ova kuća objavila dr Milanu Miciću.

Komentari7
612b3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Петар Јакшић
Као потомак солунског српског добровољца Петра Радова Јакшића (1878.-1918.)родом из села Корита -Степен,сматрам да није било никаквих притисака на добровољце нити било каквих омаловажавања њихових одликовања,напротив,народни посланици носиоци карађорђеве звезде и других одликовања ,носили су их у свечаним приликама заједно са одликовањима из НОБ.(Лука Стевић и др.)Иначе,село Корита је дало 133 солунска добровољца .Постоји мишљење да је Алекса Дундић,уствари Алекса Думнић из Корита.
Драгољуб Збиљић
Како је закопавано сакривано ордење из времеан Првог светског рата у темљу, тако је буквално и српска ћирилица биал укопавана јер хје биал планиарна аз постепеену замену хрватском абецеедом, и то се до данас остварило практично укопаавњем српскее ћирилице и њен изгон из српског језика. Ћирилица је била српска и као српска мораал еј бити заемњена. Македонској ћирилици се прогледало кроз прсте, јер је њих било мало, па није њихоав ћирилица представљала оапсност за латиницу у југославији.
Dragomir Olujić Oluja
G-dine Zbiljiću, kakve bitne veze imaju "ukopavanje" 'srpske ćirilice' - što je netačno i "zakopavanje" ordenja iz Velikog rata - što je takođe netačno?!
Dragomir Olujić Oluja
Nije tačno da je delo „solunskih dobrovoljaca“ potiskivano, a da su ordenje morali skrivati, naprosto nisu imali razloga za to – „solunci“ su u socijalističkoj Jugoslaviji dobili sva ‚veteranska prava“ koja u Kraljevini nisu imali i dobijali sve socijalne beneficije (penzije, popuste... čak i stanove) koje su imali i partizanski borci!
Д. Мирсин Сибничанин
Да. Тако је "пензиониасана" и српска ћирилица 90 одсто. Толико оан више не постоји данас у језику Срба. Она је у том прроценту у "пензији", тј. преселила се у музејеј и на гробља.
Dragomir Olujić Oluja
G-dine „dimitor gradina“, možda predstava „Solunci govore“ jeste odigrana tek „posle Brozove smrti“, ali je za „Brozova života“ objavljeno stotine knjiga različitih žanrova, snimljeno gomilu filmova, odigrano mnogo predstava, obeležavane su godišnjice, podizani spomenici, učilo u školama (ja sam, naprimer, u osnovnoj školi u lektiri imao Jakovljevićevu trilogiju) i organizovale đačke ekskurzije... i na „uličnom nivou“ znalo se Solunce!...
Prikaži još odgovora

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja