petak, 14.08.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
nedelja, 28.06.2020. u 21:21 Katarina Đorđević

Žene heroine pandemije

One su kao medicinske sestre i lekarke važan oslonac u zdravstvu, mada su vodile glavnu reč u domovima za stare, u prosveti i onlajn nastavi...
(Фото EPA/STEPHANIE LECOCQ)

Iako smo nakon šest meseci pandemije virusa korona shvatili da je kovid 19 uzeo kartu za put oko sveta, stigao do svih kontinenata i dokazao nam da od njega obolevaju svi – bez obzira na pol, uzrast, rasu, kulturu, religiju i socijalni status, najveći teret epidemije ipak su podnele žene. Pripadnice nežnijeg pola našle su se na prvoj liniji borbe protiv opakog viruse jer upravo one čine većinsku radnu snagu u zdravstvu, prosveti, socijalnom sistemu i trgovini. I dok stručnjaci Evrostata ističu da čak 78 odsto medicinskih radnika u celoj Evropi čine žene, podaci Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja govore da je čak 95 odsto zaposlenih u sistemu socijalne zaštite ženskog pola. Osim stručnih radnica, iza ovako visokog procenta žena stoje i negovateljice, spremačice, servirke, medicinske sestre, gerontološke domaćice...

– Sistem socijalne zaštite bio je angažovan 24 časa dnevno, sedam dana u nedelji, a brojne naše koleginice koje su zaposlene u domovima za stare ili ustanovama socijalne zaštite, ostavljale su svoje porodice i odlazile u četrnaestodnevni ili jednomesečni preventivni karantin, zajedno sa svojim štićenicima, kako bi se sprečilo da virus prodre u domove gde se nalaze najranjiviji. Žene koje rade u četiri staračka doma u Srbiji, od kojih se dva nalaze u Tutinu i Novom Pazaru, od 15. marta se nalaze u karantinu, što znači da više od 90 dana nisu videle članove svoje porodice – zaključuje Biljana Zekavica iz Ministarstva rada.

– Među njima su i majke dece mlađe od 12 godina, kao i samohrane majke, koje nisu imale tu privilegiju da ostanu kod kuće sa decom, jer su imale radnu obavezu. Iako je sistem socijalne zaštite osmišljen za reagovanje u kriznim situacijama, pa se može reći da je nama kriza – redovno stanje, sa ovakvom epidemijom se nikada nismo suočili. Danas sa ponosom možemo da kažemo da nismo dozvolili ni italijanski, ni španski, ni kanadski scenario koji je podrazumevao ostavljanje starih u domovima da umru, a najveći teret borbe podnele su pripadnice nežnijeg pola. Kao da su tri jača pola bila u jednom – primećuje Zekavica.

Izvršna direktorka UN agencije za rodnu ravnopravnost Phumzile Mlambo Ngucka skrenula je pažnju na činjenicu da 70 odsto žena na svetu radi u zdravstvenom i socijalnom sektoru, zbog čega su višestruko izložene infekciji i negativnim posledicama pandemije. Osim toga, one su te koje se i dalje češće bave decom i starijim članovima porodice, kao i samim domaćinstvom, u kome rade tri puta više muškarci. Jedna od pet žena na svetu radi u sektoru nege i pružanja ličnih usluga, a najveći broj osoba koje su imale radnu obavezu za vreme pandemije virusa korona takođe su žene, bilo da su lekarke, apotekarke ili kasirke.

– Vanredno je stanje, vrtići ne rade, a kada stignete na posao, samo vam kažu „ti si na rasporedu taj i taj dan”. I nikoga ne zanima da li imate kome da ostavite dete i da li ste samohrana majka. Lekari i medicinske sestre iz unutrašnjosti dolazili su u kovid bolnice, a mnogi roditelji suočavali su se sa problemom čuvanja dece, jer nije bilo preporučljivo da ih ostave svojim roditeljima. Ukidanje gradskog prevoza takođe je predstavljalo veliki problem, za koji nije postojalo sistemsko rešenje na početku pandemije. Na sreću, naše kolege su međusobno solidarne, pa su mlađi lekari i sestre radili smene dok se mladi roditelji nisu snašli – priseća se Radica Ilić, predsednica Sindikata medicinskih sestara i tehničara Srbije, koja podseća da je više od 60.000 medicinskih sestara i tehničara u našoj zemlji bilo na prvoj liniji borbe protiv pandemije korone.

Profesorka književnosti i predsednica Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije Jasna Janković ističe da su nastavnice i profesorke bile tihe heroine pandemije virusa korona, koja još uvek traje.

– Prosveta je odavno postala „žensko” zanimanje, jer u njoj radi dve trećine žena i svega trećina muškaraca i taj odnos polova, dva prema jedan, prisutan je u svim sferama obrazovanja. Ako imate na umu da je vanredno stanje u Srbiji proglašeno 15. marta, a da je onlajn nastava počela 17. marta, odnosno dva dana kasnije, to dovoljno govori koliko smo se brzo snašle u novonastaloj situaciji. Pandemija virusa korona je još jednom pokazala da bi se prosveta, bez velikog entuzijazma radnika, vrlo brzo pretvorila u administrativno zanimanje – ocenjuje naša sagovornica.

Jasna Janković primećuje da su prosvetne radnice istovremeno morale da realizuju onlajn nastavu i da se, kao roditelji, bave školovanjem sopstvene dece kojima je takođe bila podrška u savladavanju nastave na daljinu. Uz sve to, one su morale da se bave i domaćinstvom, odnosno organizacijom porodičnog funkcionisanja u vanrednom stanju.

– Mislim da su sve moje koleginice junački izdržale dva meseca u karantinu i onlajn nastavu i radile su mnogo više nego u redovnom stanju – zaključuje prosvetna radnica i vrlo aktivna sindikalna aktivistkinja.

Komentari3
ed06c
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Dragan Stanković
Bravo za heroine naše,najjače ste.
Дрић
Евростата истичу да чак 78 одсто медицинских радника у целој Европи чине жене,... Па како то, жене увек кукају да су у неком подређеном полоћжају. Значи статистика ипак казује другачије.
Biljana
Ne, niste razumeli. Žene kažu da su manje plaćene od muškarca na istoj poziciji, a da najveći teret upravo one podnose. Žene imaju problem sa solidarnošću između sebe, što muškarcima ne manjka.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja