petak, 05.03.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
nedelja, 28.06.2020. u 18:00 Mirjana Sretenović

Život u podzemnom gradu

Filmovi o katastrofama govore o tome da čovečanstvo mora da plati cenu zbog zagađivanja sredine, proizvodnje virusa i izuma nuklearnog oružja, navodi antropolog Ana Banić Grubišić sa beogradskog Filozofskog fakulteta
Из Спилберговог филма „Вештачка интелигенција” (Принтскрин)

Fascinacija idejom da će doći do kraja sveta neiscrpna je tema brojnih filmova. Oni pričaju priču o tome da čovečanstvo mora da umre da bi se ponovo rodilo. Pre nego se ponovo rodi, mora da plati cenu zbog zagađivanja životne sredine, eksperimentisanja sa proizvedenim virusima, ono mora da umre jer je izumelo oružje sopstvenog uništenja – atomsku bombu.

Ostvarenja koja prikazuju svet posle katastrofe: kada su biljke i životinje nestale, a ljudi goli i bosi umiru od gladi, analizirala je dr Ana Banić Grubišić sa Odeljenja za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, autorka knjige „Filmovi na temu postapokalipse, antropološki ogledi”, u izdanju „Dosijea”.

– Države, vojske i vlade starog sveta u ovim filmovima više ne postoje. Preživele nema ko da zaštiti. Počinje borba za preživljavanje – piše ova autorka, dodajući da je od bacanja atomske bombe na Hirošimu i Nagasaki, popularna kultura opsednuta uništenjem civilizacije.

– Cilj studije je da pokaže šta nam proizvodi popularne kulture govore o društvu koje ih je proizvelo. Filmovi na ovu temu od 1950. do 2014. prikazuju svet nakon globalne katastrofe, gde su ljudi postali pohlepni i zli, tragaju da zadovolje osnovne potrebe, uz strah od drugih preživelih – navela je Ana Banić Grubišić.

Objašnjava da je jedan od prvih na temu postapokalipse film „Pet” iz 1951. godine, gde je nakon bacanja atomske bombe u čitavom svetu preživelo samo petoro – četiri muškarca i trudnica. Tri muškarca i tek rođena beba umiru od posledica radijacije, a sudbina ostalih (simbolično Adam i Eva budućnosti) ostaje neizvesna.

– Filmovima iz pedesetih godina 20. veka zajedničko je to što se apokalipsa dovodi u vezu sa lansiranjem nuklearnih bombi i bave se posledicama katastrofe. Deceniju kasnije filmovi prikazuju nuklearni rat, viruse i zombije. Sedamdesetih nastaju neki od najpoznatijih filmova na temu postapokalipse: „Pobesneli Maks”, „Loganovo bekstvo”, „Zeleni sojlent” gde je nuklearni rat i dalje preovlađujuća tema – naglašava autorka.

Osamdesetih se snimaju klasici „Bekstvo iz Njujorka”, „Istrebljivač”, „Brazil” i devedesetih godina „Vodeni svet”, „Poštar”, „Matriks”, gde pratimo globalno zagrevanje, pandemije veštačkih virusa, udare meteora. Od 2000. do danas teme se kreću od globalnog zagrevanja do Trećeg svetskog rata: „Ledolomac”, „Drugačija”...

– Predeli ovih filmova prekriveni su industrijskim đubretom, mostovi su razrušeni, kuće napuštene, auto-putevi nikud ne vode. Ljudi žive u podzemnim gradovima i nikada ne vide leptira ni jezero. Dešava se regresija u primitivno stanje ili suprotno, u društvo visoke tehnologije – navodi Ana Banić Grubišić.

U postapokaliptičnom svetu preživeli jedu gde stignu, ništa se ne baca i sve je podložno recikliranju. Hrana se krade i otima, zbog nje se ubija. Jede se i meso grabljivica, kućnih ljubimaca i ljudi. U filmu „Ja sam legenda” u prenaseljenom gradu 40 miliona stanovnika umire od gladi.

– Pošto je zemlja zagađena, najčešći tip grada je podzemni, nalik atomskom skloništu. Grad je mesto kontrole, nadziranja kamerama i represije, klaustrofobični prostor gde je ograničena sloboda kretanja. U nekim filmovima zato se javlja ideja da se upravo u napuštanju grada nalazi spas čovečanstva. Reditelji su bili inspirisani totalitarnim uređenjima u SSSR-u, Kini, Nemačkoj, pa zato ovi filmovi govore o vođi i komitetu koji odlučuju o sudbini građana. Ne postoje policija, škole, muzeji, biblioteke, crkve, kao ni organizovana medicinska pomoć – navodi autorka knjige.

‒ Brak u ovim filmovima je heteroseksualan, a deca se javljaju kao simbol obnove sveta. Ne pominju se istopolni brakovi niti postoji mogućnost razvoda, ali se pojavljuje ljubav sa robotom. U „Veštačkoj inteligenciji” robot Žigolo Džo bavi se prostitucijom. On nije običan žigolo, Džo je nežan i pažljiv, kao spoj savršenog muškarca i psihoterapeuta. U filmu „Amerika 300” pratimo kako su nakon devet vekova od nuklearnog rata svetom zavladale žene ratnice. Muškarci im služe kao robovi, one ih hvataju i zarobljavaju, koriste kao radnu snagu, a neki zarobljenici postaju i seksualno roblje.

U ovim filmovima pojavljuju se mit o potopu, mit o obećanoj zemlji ili božanskom ostrvu Atlantidi. Oni se temelje na judeo-hrišćanskoj mitologiji: da heroj spasava čovečanstvo, novi Adam i Eva nastavljaju vrstu, a obećana zemlja je dostižna utopija.

Komеntari0
d9ca2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja